Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-=— 60 =

обије и капију отвори, гди на лупу обијања на капији Катанца, Турска стража, која је спавала била, из казамата излети, пушке Турске препуцају и сеча се отвори, гди сви Турски стражари плаховито у часу изсечени буду. Но и Конда са четири на себи ране, Узун-Мирко са две ране, и са једним здравим момком Младеном једва живи остану, а сви други момци секући Турке изгину.

У то на пуцањ пушака јурне у отворену капију Милоје са Крстом Ново-Пазарцем Лугоњом и бећарима, а за њим устолце Кара- Ђорђе прискочи са 2.000 војника, па одма окрену узбрдо улицом великој Цркви, те тај крај вароши и шанац заузму, продру и до Варош-капије, те и ту капију освоје и отворе, кроз коју упадне у варош и Кнез Сима Марковић са војском, гди страшна пуцњава из пушака и топова с Града а и по свој вароши у Београду отворисе и Срби 30. Нојемвра 1806 год. Београдом завладају.

Конду, као што је на капији тешко рањен био, изнесу Милојеви бећари из капије напоље гди су логоровали, а и Угун-Мирко с њиме једва оде, а после кад варош са свим очишћена буде од Турака, сместеји у Аганлијин конак, гди су се дуго лечили и излечили.

Пошто се Узун-Мирко извида од рана и посве оздрави, он је после тог са својим бећарима - голим синовима војево противу Турака на Дрини, Делиграду, Јасики, Варварину и другим многим местима, гДИ је још пет рана до 1813 год. задобио, но од свију излечио се и здрав био.

Кад зли удес Србију 1813 год. снађе, Узун-Мирко задесио се тад са својим голаћима на Дрини, и кад разбијени буду на Засавици и војска са Војводама разбегне се п повуку се Шабцу, тад и УзунМирко под Шабац дође; но 28. Септемвра, кад чују, да је Кара- Ђорђе 21. у Земун пребего, војска остави своје Војводе, па се сва распршти и оде сваки својој кући, да своју породицу у збег од зла Турског склања. Тад и Војводе и друге старешине, остављени од своји војника, стану се старати о свом и своје породице спасењу. Сваки на своју страну оде, да своју породицу и себе бегством у Аустрију спасава. А неки одма и испод Шабца у Срем пребегну, гди тад и Узун-Мирко са Војводом Чупићенм у Срем пређе.

Године 1814 одлазио је Узун-Мирко и у Беч, гди је својим високим стасом, јуначким изгледом, а и својим богатим на себи имајућим