Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

"у а БОРИ РРА ЕН ; УРИНА а #

-<=— 96 --

би се користније ратовало и да би Србска војска, у нападању Руске војске на Турке саображавала се са Руском, Двор Руски одреди свога, Атента у лицу Штатскога Советника Генерала Константина Родофиникина Грка пи пошље га у Србију да он стално у Београду буде, да пријатељски Кара-Ђорђа и Србеко правителство подпомаже и упућује, како у војеним операцијама тако и у политичним одношајима и делима спрам страним државама, о давању новчани и други средстава, за вођење рата п т. д. Доцније дода му сеу помоћи Колежски Советник Теодор Недоба такође Грк. Но оба та, издајник Србски Београдски Митрополит Леонтије превуче на своју ђавољу страну и омрави Србе код њи тако, да п они непријатељи Срба постану. Па у место да Србе подпомажу и на добро упућују нашто су и послати, они им ставу чинити највећа непријатељства, наклоњенији били су Турцма него Орбама, њи је ојадио и злом духом напојио Митрополит Леонтије. Србе су презирали, раздоре правили, Србске старешине једнога са другим завађали, Турцима (Србе издавали и старали се да ослобођену Србију испод Турског јарма Турцима опет подчине; толики су били непријатељи Срба. Кад 1809 године велика сила Турска поводом њиним на Србе навали п у Србију продре, они тад побегну у Влашку, с умислом да кад народ за бегство њино дозна, да ће се збунити, против Србеки старешина раздражити, побити ји, вемљу обезглавити, тако да Турци Србију лакше притпену. Но кад Срби одрже над Турцима победе, пи. из Србије ји без помоћи Руске истерају, тад исти Агенти Родофиникин и Недоба тражили су да се опет у Србију поврате. Кара-Борђе и Совет Србски одупру се повратку њповом, па пишу Главномандујућем Руске војске у Влашкој Графу Каменском, п пожале се на непријатељство Родофиникина, Недобе и Леонтија, изјаве да они та три СОрбека издајника никако не примају, и замоде га да им другог ког Атента правог Руса у Србију пошљу, с ким ће се слагати моћи, и који ће Србима пријатељ бити. Но Граф Каменски не уважи жалбу п жељу Србске владе, само Родофиникина пошље у Петроград а оба друга Србска злотвора, Митрополита Леонтија, и Недобу, силом намете Србима на врат, по пет ји у Србију пошље, које су Срби као своје крвнике једва својим очима гледати морали. За ту мраост и жалбу Срба противу Родофиникина, Недобе пи Леонтија морао је Двор Руски, а и сам Цар Александар |. знати. Па године 1811 у пролеће министер војени Љерклаја де Толи одреди господина Подковника Барона Дибића и изда му строг налог, да ону