Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

--— 116

врати 13. Фебруара у село Вранић, па одатле у Београд, куда и Павла одведе. |

Из Београда, из Турских руку, Павле се једва избави, Аганлиним пријатељством, па одма отворено пристане ув своју браћу, у Јасеници под Кара-Ђорђем, противу Турака.

Па како је и Ваљевска нахпја под Ненадовићима скоро у исто време кад п Кара-Ђорђе устала противу Турака“) па подигла и Шабачку нахију, и обсела Шабац тега из топа тукла. Чувши зато КараЂорђе, на крају Марта шиљо је Павла Поповића Јакову Ненадовићу под Шабац да види шта они тамо раде, бијули Шабац и одкуд им топ. “%)

Павле Поповић био је са Кара-Ђорђем и у зону 28. Априла, 10. Маја 1804 год. гди је Аустријски Фелдмаршаллајтнант Барон Женеј позво га и гледо да помири Србе са Турцима.

У свима доцнијим бојевима око Београда бивао је и Павле Поповић, и двапут рањен је био, једанпут у лево плеће а други путу леве руке шаку. У једном таком случају, кад је рањен спао скоња, допао му је на коњу Васа Чарапић, да га избави, пи видећи га тешко рањена, заплакао се, на што му Павле рекне: „Чарапо, Чарапо, оди да се пољубимо, Бог зна хоћемо ли се више видити.“ Чарапић сјаше, пољуби се с њим, али га неостави него изне се међу своје.

Године 1805 кад је о Петровудне увет Карановац, био је пл Павле при гаузимаву истог. и

___Кад је Совет те исте 1805 год. 15. Августа у Борку на скупштики установљен избрат је и постављен Павле Поповић за Советника. Који је одатле са прочима отишо у Вољавчу, а одатле у Боговаћу, и после кад је Смедерево 14. Новембра т. ист. год. освојено, преместили су се у Смедерево.

Кад је Београд освојен Павле је вратпо Атанлиној жени добро, које је учинио њему Аганлија, пустивши га из Београда у почетку устанка. Он ју је сачуво од војничке силе и склонио је на безбедно несто. Која је се доцније покретила добила име Љубица и удала се за ботатог трговца Стевана Живковића.

") Мемоара Проте види стр. 73, гди је 28. Фебруара ери ин запалио Руднк, тог истог дана у вече Грбовић запалијо Ваљево, и тог дана Јаков разбијо је Турке на "Свилеуви, гди је 270 мртви Турака пало.

+#) Мемоари Проте стр, 80.