Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
5 ) паж п АНннина
Мее
+ 18 >
80. АКСЕНТИЈЕ МИЛАДИНОВИЋ. КНЕЗ И ВОЈВОДА КОЛУБАРСКИ,
Родом је из села Чибутковице Београдске нахије. Он је пре устанка Кара-Ђорђевог на Турке, био Колубарске Кнежине под Турцима Кнез. “) Но од устанка Кара- Борђевог противу Турака 1804 до 1811 године ништа се незна гди је Кнез Аксентије био, и шта је радно.
Тек о новој 1811 години види се да га је Кара-Борђе поставио Колубарске Кнежине над 22 села за Војводу, и диплому му на ото издо.
Године 1812 11. Јануара находи се, налог Вожда и Совјета, да Кнез Аксентије од своје Кнежине ваља да изручи у касу народњу 6.180 гроша, као порезу и као издржавање мензулана и магистрата.“
Године 1812, 22. Јуна заповеда му писмом Кара-Ђорђе „ла истера из своје кнежине 1.200 војника, а ако може и више, биће боље: трговци трговине своје да пресеку, вели се даље у том писму које натовешћује крајњу нужду, мајстори мајсторије своје да прекину, земљеделци своје пољске послове и воденице да оставе, попови и калуђери да пођу, сви једнодушно на ноге и старо и младо да устанемо, и свима силама да се од непријатеља бранимо.“ #“)
Али сва ова усиљавања и напрезања да се Срби одржати могу, непомогне им, него 1813 године Србија мпогобројном навалом Турака иропадне. |
Кад Турци 1813 год. сву Србију притисну, многе Војводе и многи народ у Аустрију пребегне. Кпез Аксентпје заостане у Србији, и после тог одма кад Турска војска у Београд дође, и кад Ваљевске нахије Кнезови оду на Врачар, предаду се Турцима, приме Муселиме и Кадију и одведу ји у Ваљево. И сотим се од Колубаре до Дрине мир учини и судови Турски и Кнегови поставе. "““)
После неколико дана изиђе и Кнез Аксентије у Београд великом Везиру Рушид-Паши те му се преда, тако п сву Београдску нахију; а
#) Трогодишњу Историју Милутиновића види стр. 50 и стр. 55 у врс. 20. ##) Кнежевина Србија од Милићевића види 89 стр. Но овај циркуларни налог Вождов, мора да је 1818, а не 1812 год. одпуштен. Ре") Мемоари Протв Ненадовића види стр. 217.
~
“ (Ру „ну „+ У" '