Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
ХУП
Пре Је
Јер се лавор златни не продаје|Уу слободу вазда пребивала
Него само за јунашство даје А остале свеколике Виле
Ето су се у коло екупиле, Равличитим цвећем накићене,
И слободним лицем украшене; По Србији земљи коло воде
И веселе пјесме производе На пофалу првог началника
И свакога витеза војника, И на радост Србскоме народу,
Који данас ужива слободу Под крилима великога цара,
Одејеверних страна господара; Ал витези кола не гледају,
Него лица знојем умивају, Желећ даље прогонити Турке,
И витешке крвавити руке, Преко Босне пи Херцеговине
Да се с Црном гором саједине, Која но је, побре, од старине,
Међу Турке и међу Латине
да слободу крвцу прољевала, Како и сад што је пролијева,
Драговољност непушта је жива. Ево, побре, што чини јединство
Кад једноме даду старешинство, И кад није злога самовољства,
И на новце клетога лакомства, Које рађа клете издајнике
И државе раздере велике. Тако Србљи себе избавише,
И беземртну славу задобише, Бог им дао сваку добру срећу, У напредак и бољу и веђу,
Да утврде слогу и слободу За вјеквјеков славенскоме роду, Вишњи Боже! тебе фалу дајем!! И молитве свете возсилајем! “)
#) (јва је песма извађена из књиге „Грлице“ за годину 1835. са стране 117.