Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-<=—– 5 ->

8. ТЕОДОР ФИЛИПОВИЋ

или

БОЖА ГРУЈЕВИЋ ]. СЕКРЕТАР СОВЕТА.

Теодор Филиповић родио је се у Руми у Срему. А отац његов у Врелу у Посавини Ваљевске нахије, одакле је се у Руму доселио. С чим је се његов отац занимо незна се. Но он имао је два сина Теодора и Мијаила, које је оба дао лепо школовати.

Теодор кад сврши науке у Маџарској и постане доктор права, он оде у Русију гди буде за професора на Университету у Харкову примљен; а доцније и његов брат Мијаило за њим оде.

Кад Кара- Ђорђе устане противу Турака и на Врачар са војском под Београд дође и обсади га. Он одреди Проту Ненадовића, Јову Протића и Ритмајстора Петра Чардаклију те они 1. Септемвра 1804. оду преко Влашке у Русију, да моле Цара Александра 1. да помогне Србекому народу да се од Турског робства избави.

Прота Ненадовић са своим друговима прешавши преко Влашке и Молдавије дође у Харково у Бесарабији, гди је се и Петра Чардаклије жена налазила. Ту се познаду са Теодором Филиповићем па како им није познат био Руски говор и потребан им је било један паметан толмач, тако Прота Ненадовић преволи Филиповића те он да оставку на професорско гваније “) и с њима депутатима оде у Петроград. И кад предаду молбу Цару Александру и сврше њиов посо зашто су од КараЂорђа послати, Чардаклија за неко време по послу народњем остане у Петрограду, а Прота Ненадовић са Јовом Протићем и Теодором Филиповићем 14. Декемвра 1804 врати се из Петрограда, ударе преко Варшаве, Галиције, Токаја и Арада и 11.—12. Јануара 1805 дођу у Србију. А Филиповић оде у Карловце гди му Митрополит Стратимировић даде друго име, назове га Божа Грујевић (да га неби Аустријске Власти као њиовог

ж) Овда кад је се Грујевић предомишљо дал да пође с њима или не7и дал ће га Руско правителство из службе одпустити, један његов друг професор који је се ту тревио родом Француз, омален и подебео, лупи ногом и разљутивши се рече: „Шта се ти мислиш" Ја нисам од вашег рода, али да они тоће сад моме Цару да пођу, ја би ји у Париз пратио.“ Па и је и одвраћо, да неиду у Петроград говорио је, да се од Руса ничем добру надати немогу, __ него рече; у Париз, у Париз господо! Мемолри Проте, стр. 103 и 113——117