Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-=- 166

Кад Вељко при концу Јула 1813. год. од топа Турског у Него-. тини погине, Милутин брат његов предузме команду над војском у Неготини и одма о смрти Вељсковој писмом својим извести Попечитеља војеног Младена Миловановића у Делиграду, и Кара- Ђорђа још боловавшег у Тополи. Кара-Ђорђе Милутина одма 1. Августа постави за Војводу на Вељково место. Ево како у Кара- Борђевом протоколу на стр. 2228 његово писмо, писато Милутину гласи:

1. Августа Нр. 1718. Писато Милутину, брату Војводе Вељка, како смо разумели из његова писма за смерт иеовога брата вовводе Вељка, да е погинуо, џ шако лвлбно му, како ми ниђга сада Воеводом на мбсто нђеовога брата постављамо, да буде старешина над свом војском пч момцима п“ бећарима воеводе Велка, и свима он да заповеда, а онш сви нбђму покорни ц послушни да буду, “ каков год Г: Велко управлао п держао, онако исто ц он сада не ону руку да држи, и да буде у досовору са трочим тамошњим вовводама, и“ да чине наредбе како наиболђ зна противу непријашеља, и добро у шанцу да се држи и шанац да чува; и лвлђно му како ве Г: Младен 3.000 конлника на онаш краш к њима послао у помоћ, м да Ће са свом вошском нђговом онамо-к њима у индаш ићи.

Осим овога, ево једнога писма, које му је писао и Младен Миловановић, после Вељкове смрти:

„Благородному Господару, Војводи Милутину Петровићу, % свим прочим старешинама у Неготину.

„Разумевши пл да е господар Воџвода Велко погинуо, за шол у име Вертовнаго Вожда ч правителствуттца совђта, ош данас назначуем за вошводу на мђсшо Велково нбгова брата Милутина; тако налажем свим капетанима и прочему вошнсшву, да од данас за свога вошводу признаду Милушина, “о да га слушат, како 20д што су и Велка слушали. Ништа да се нестрашите, што е Велко погинџо него да се жрабро држите, и шамџ срад чувашмше, немоште у мало испустшим док и ми шамо дођемо, а цбло да згнаше, да ћемо доћи у итдаш, само коџ сат очекувмо, док с овим Турцима овде раскрстимо.

„Господару Воивода Милушине! Ми смо вас игабрали пред свим старешинама за воиводу на место вашега брата Велка, ти