Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
-5=— 768 -=-
роду сблвите, и воиску слободише, зашто се вошска, знам, доста. уплашила, џи тако нека се сви ожрабре, ч сви тначки на ноге устаните противу непрглиелла, ш не даште му само преко планина унутра у ићи, пак (ће) све вала Богу, добро бити, ако су онђб Неготину џ узели. И ми наређуемо да вам се пошлђ тош индата,
и тако до два три дана доћи ће вам индаш и од наше воџске.
тако да знате. Особито вам трепоручуемо, да сво роблђ унутра уклоните, што далђ можете, а за роблбм, за леђима, бусте све поставллаште, џи оштро се вошиски покажите, нека се
сваки боџ, м по заповести влада, а коџ неће пушем џ по за-љ
повести да иде, онса каштисгумше, а л ешо пишем сада ова
час Г. Младену да пошлђ едно 600 људи да буду туна на
вратима на буст, пи немоште се ништа сумнаши, п“ оваш радосни слас донео нам е московски посланик, кош нам (е) дошао с Царским писмима. То да знаше ш како тшио вам пишемо, т како наџболђ знаше онако ч уредите. Осштавмо вам свако добро желећи у Тополи, 8. Августа 1813, Вертовни Вожд народа Србскога, Кавалер Георгије Петровић. “)
Кад Милутин после смрти свога брата Вељка, јуначки бранећи се пет дана у Неготини, види да мора пропасти и да се од велике силе Турске, која га је са три стране у Неготину обколила, одбранити неможе. Онп једне ноћи напусти Неготин, остави шанчеве и у њима 10 топова и сву муницију, па преко једне баре, која се зове „Тресет“ на западној страни испод Буковче до самог Неготина лежеће, од куд није био од Турака обкољен, пређе с војском, у којој се многи коњи ин јунаци, а и Вељков хат Кушља заглибе и подаве, но војска од известне смрти спашена буде, и повуче се у Омољске планине.
Но кад Турци узму Неготин и сву Крајину, продру сувим и уз Дунав, узму Пореч и сав тај крај притисну, и на лађама изиђу до ушћа Мораве у Дунав, пи на Петки са војском Великог Везира сојуве се; а одатле пређу Мораву и пођу Београду. Милутин кад то чује, а војска
му се и бећари распу, он онда из Омољски планина провуче се до Дунава и на лађи са својим братом Миљком, братучедом Миленком,
#) Ова су писма по оригиналу, који се налазе, код унука Милутиновог Г. Јеврема Петровића, која је печато у Кнеж. Срб. Г. Милићевић, види стр. 907—909.
а к-В
~