Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+ 718 =

Ђенерал одбије га, говорећи му: „Какоћеш ти са 400 људи разбити толике Турке обшанчене7%“

Миљко остане при своме. Приђе шанцу. Затече неке Влахе да _ вуку сено у шанац Турцима. Задржи ји до ноћи, па нешто војске потрпа на сено у кола, а нешто пусти око кола, као божем да гоне кола, те тако уђе са свима својим у шанац, п онда учини јурш у шанцу на Турке, а Руси су били готови с поља да ударе. И тако ту разбију Турке са свим.

Одатле сиђе с Русима низ Дунаво до спроћу Оилистрије. Ту је био један Турски стан, који они разбију тако, да су многе Турке живе поватали. Миљко спази једног Турчина у трњу п узме од момка копље, да га прободе копљем. Турчин је био стар, па му рече: „Војвода Миљко! — ја тебе познајем! Брат ти је био добар јунак, он је војнике секао, али побеђене није клао. Негини ни ти лудо! Одби се од

мене. Доста ти је што сте нас разбили.“ Миљко не послуша, него се залети на Турчина. Турчин из трња

опали и убије га на место. Ту је и укопан.

После неког времена брат му Миљутин ископа и пренесе кости и смести у гробницу код старе цркве у Неготини, у коју гробницу доцније, кад су пронађене и Хајдук-Вељкове кости 3. Априла 1854. год. положене су, гди обоје и данас леже.

Милутин, његов старији брат, после тог узидо је узид црквени, спрам гроба, плочу са овим надппсом:

„ТОнакђ падне тбломђ на мендану

(1829) „Ал обрете с' на Божђиђ дивану, „Како духђ му сђ тблом растави се; „Кнеже Милоко, братђ честита Срба, „Брат напмлађти свевитежна Вељка, „ВЂри вђранђ, брата свог достолиђ, „Сабломђ себи пут живота крчи, „Оружтемђ вђчностђ постизава, „Пушкел' зрнце груд му пронизавше „С пушкометцем худнимђ ништожан-

цемђ

„Ам осташе на овом свлету

„Дас' предаду праху и снтету!

„Но Кнез-Миљка слава слави Руска, „Но Кнез-Миљка пфема пфва Србска „Но и милостђ вђчита, Божа „Кнеза Милка у наручии прима, „Дасвом Србетву, посталомђ људству „Незаходном асно сле звездом,

„У свлету духа и срдашца,

„Ка но сунца евћтлостђ животворна. ·

„Таквом Србу вђчиви покон буди,

„Заслужђва свег живота труди.

„Брат му средињи ован споменљ диже (1844 тодине.)“