Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

--— 788 --

живе ил мртве непададу, и потом скочи да иде. Бећир-Паша речему. „Бег Ђорђе, отур! отур!“ (седи) и запита га, имали кога да пошље у Адакале, да ји побије п да им главе донесе. Кара-Ђорђе му одговори: „Имам Миленка Бинбашу.“ Бећир-Паша напише писмо на управитеља Града Адакале Реџепова стрица Ибраим-агу, а и Реџеп од своје стране, у којима строго ну препоруче, да Миленку све четири Дахије пада, да ји побије, главе им одсече п да такове донесе у Београд.

Миленко, примивши Бурунтију од Бећир-Паше и ппемо од Реџепа, узме узасе 40 момака седне у свој четокајлк и спусти се низ Дунаво до према Адакале. Ту остави момке па оде у Адакалу и преда оба писма Ибрапм-аги. Кад он види шта му Везир у Бурунтији и Реџеп у писму пише, Миленку рекне: „Иди, пак дођи довече кад се смрене.“ Миленко се врати к својим, а увече 25. Јула 1804 год. дође са неколико момака. Ибрапм-ага, заповедник Града, покаже Миленку собе, у којима су биле Дахије. Миленко ји обколи, они осете п погасе свеће; Миленко запали крпе и баци кроз пенџер у собе, те ји осветли па ји из поља из пушака све побије. “) Уђе унугра, те свима Дахијама, Атанлији, Кучук-Алији, Мула-Јусуфу и Фочић-Мехмед-аги главе изосеца: п такове да једном Циганину да ји од крви изопира, но он главу Атанлину неотице испусти у Дунаво, коју вода однесе. За коју Ибраимага удари му 200 батина, по табанима. А оне три главе узме Миленко, те ји у Београд донесе Кари-Ђорђу, које буду на Врачару у логору Србеком на шиљцима на углед изложене.

Године 1805. кад Порта види да су Срби узели мах, и да оће да се од ње отргну, пошље Афис-Пашу са 40.000 Турака да Србе покори.

Кара-Ђорђе стане са 6.000 Срба на левој обали Мораве у Таборишту на друму код Јагодине. |

Миленка са његовим Буљукбашом Добрњцем са 3.600 Срба п са једним топом пошље, те се на Иванковцу у два шанца утврди и стане да дочека Афиса са његовом силном царском војском.

Афис-Паша крене се од Ниша, и кад дође до Параћина, пошље

Сматл-агу Бањскога са неколико Турака и поруча Меленку да он оће —

да иде у Београд десном страном Мораве на Пожаревац, нето да му

#) Мемоари Проте 96—97.