Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 790. —

нити Дунавом од Адакале, ни сувим од Кладова и Видина проћи могу. А потом се у Пореч пресели. Године 1807., кад Срби са свим Београдом и Шабцем завладају, учине сајуз са Русима, и почну да се даље из дотле постојавши граница Србије на све стране шире и Србска вемљишта завојевавају. Миленко са Добрњцем продре у Крајину и на Малајници код Штубика ушанчи се. Но од Видинског Мула- Паше, Гушанац- Алије и Кара-Фејзе силном војском буде обкољен, гди је шест недеља у обколу био, и бранио се. О тој обсади ево како Милутиновић у СОрбијанки вели:

» Од како је гавран попрнио

Нису Срби мухасеру (обкол) жешћу Ни тјеснију, нити чемернију Прекужили, него тада овде

На Штубику према Малајници, (мало друштва, прикрмом оскудна.“ =)

У тој обсади Срби, нису имали на последку шта ни да једу, него су по 80 драма суве пшенице на друга дневно делили; а потом кад им Турци и воду одврате, те остану и без воде, тад ји срећа послужи те Кара- Ђорђе, пошто 31. Маја јуришом освоји Неготин, одма 3.—5. Јуна 1807. год. са Руским Гепералом Исајијевом са мало нешто Руске војске стигне им упомоћ, груне на Турке, разбије ји, и 4 топа, 18 барјака, муницију, војену касу и мноштво други ствари гадобије и Турке у Видин протера; и тако буду Срби обсаде ослобођени.

да ту победу Сима Милутиновић овако сад каже:

„Мула- Паша! пофалде се цару Оправдај му себе одметника, Дичидер се при Ханумам дражим, Гордећи се својим Витезов ма,

А војницма знатног Пашалука, Особито Гушанц Хајтаџијом...% Како л хазну и све рањенике

И топове остависте скупе,“ "%)

Године 1809., кад је Кара-Ђорђе упао у Херцеговину и освојио

#) Србијанка ч. Ш. стр. 58. #%) Србијанка ч. Ш. стр. 61.

ти. РИ УРА