Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-53- 792 -=-

Па како је све то Миленку било опроштено и постављен за попечитеља био, гди он ипак хтене самовољан да остане, и кад тог звања нехтене се примити, узет буде под стражу и са неколико Срба и Руски Козака заједно са Петром Добрњцем преко Пореча и Кладова, гди узму њиове породице, а њиово пмање остане у браће њиове, и одатле преко Дунава у Влашку прегнати буду.

После ове слабости Миленкове, он је био слаби у моралу спрема женскињама. Кад је Београд узет, нашло је се у њему млото Турски жена, млади удовица девојака и друге Турске спрочади, који нису имали од шта живити. Кара-Ђорђе са Советом нареди, те се потоваре све у две лађе, па се одпрате Дунавом за у Видин. Кад лађе дођу до у Пореч, Миленко ји устави онде, па уђе у лађе, избере најлешше жене девојке, девојчад и женску децу, узме ји ксеби и тако начини читав харем. У томе му умре и жена, која је седила у Кличевцу. Но Миленко според свега његовог харема ожени се са Миленом, богатом удовицом Кнеза Крајинског Перче Станковића Карапане, обећавши Јој да ће све Туркиње одпустити и с њоме једном лепо живпити; али он то не учини, него је пошље у село Кличевац, а он ипак остане, те је

с Туркињама живио. Но Милена у пркос Миленку стане и она у Кли-

чевцу развратно са другима живети; Миленко оде у Кличевац, те је топузом истуче, поврати јој све што му је донела и отера је.

Те Туркиње не само да је Миленко држао код себе у Поречу, него ји је на соблазањ водио узасе п по народу, те су га двориле и служиле са кавом п чибуком, и друге му угодности чиниле. Па кад је коју изгустирао, он ју је поклањо својим момцима, а децу женама, које деце имале нису.

Између ови Туркиња, које је код себе читав чопор држо, било је и Влахпња, које није могао поклањати као Турске робиње, него ји је удаво.

Кад су га 1811. год. прогнали из Орбије, повео је са собом све те жене у Каравлашку, и кад ји није могао све падржавати, јербо није имао никакови своји доходака, него од Русије само 300 дуката. Он ји једног дана искупи све око себе, па између њи избере и задржи ва себе неку Катинку, а прочин женама каже да иду гди која хоће воља их у Турску или Србију, извади им пасош и тако ји распусти.

Миленко је био средњег стаса, леп и црномањаст човек. По казивању људи, који су га познавали, био је иначе паметан човек, а добар