Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

86 ЕБОМЕ МЕ'Ьу КАЛуЬЕОИ: ША САМЬ ТРАЖІО, ТОСАМЬ И НАШЛО. ]^алое око два Саша после подне кадь смо ушли у Манастирску Авлїу (ерско лагано ншли одь Жри> га до Опова) истомь братїа изишли из Тоапезе, и нису били иоідь полегли спаваши по обичаю Манасширскоме; Млаіи пролазе кои кудь по доксати, а старешине поседали сь Игумногаь предь нї>гозомь іелїоыь и разговараюсе: како нась упазе сь шорбомь на леіи, познаду дасмо Сгпрански люди; любопитни за сазнати узрокь нашега Странствованїа, заповеде нась'звати кь себи, пенкАисе горе пришапћеми Ника, да я одговарамь на оно ідо буду питати, нєстарайсе рекаосамь му: било и з око десешакь, а кадь упазише они други, ідосусе били кое кудь разодали, почешеее скупляти и они, кои од кудь, у едань два Минута бїи до тридесешь: Н їкадь у момь вѣку нисамь до шада шолику Силу калуфера скупа видїо, биламисе почела крвь возмуіцаваши и ежиши кожа као да самсе хошео препасгпи, кадь етоти упази однекуда два Малена калуісрка, кои долоше и стадоше близу нась, гледакАи нась веселимъ образомъ; ондами поче долазиши дрзновенїе, миЦіеъи у себи, кадь овима ниіда нїе било неї.е ни мени. А да право исповедамь , нисамь никаква узрока имао плашитисе, ерсу мои драги