Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

мало сь вниманіемъ, пакъ ми начне говорихпи, нама тай часъ узми твою торбу пакъ иди кудтя драго : Правоз рекао Антонїе да ши некешь кодь мене ни три дни Єити: Я самь бїо извань себе; кислимъ каквису обо люди ! Пре два Саша милоетиво ме з примїо; а садъ гони, да саму ідо скрївїо неби жалїо; ѳнда ояь опешъ ; знашли заіцо ше терамь? Я : Незнамь. ИТ : Ако ши будешь добарь И послушанъ, тако, како читать, шикешь кодь мене докь самъ я живъ осшаши; но боимсе кадь ши чуешь како я читать, пиікєшъ мисе смїаши, а ясамъ люшь, пакъ ешоши кавга готова: кадь я то чуемъ, оданемь мало, одговоримь му; немрйте ви мене шерати, ясе вами иеїу ругати. Онда онь изиКе предъ пелїю, пакъ гдигодъ кога упази , зове, виче и казуе како я читалъ, све као вода, едва дочека сутра подне, мешнеме да читать у шрапези житіе, По ручку, узме ме сь собомь у Иригь , упешнаесть куЪа водїоме з, почевши одъ господина Протопопе отъ Шакабеить, казукДи евнма, да я болѣ од нѣга читать и да онь несме прєдамномъ читати, бїосамъ као на ватри одь стида: Хошеоби де се кудь уклонимъ да нисашь ту, кадь скимь рмени начне говорити, но залуду, заповедиобими да се немичемь сь места; докъ самь и я, као огуглао, пакби слушао, као дасе о другомъ комъ говори. Дивїосамсе чистоердечїю н'Бгояу