Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

95 предусрешне, но наЬесе у великомъ русваю, и гаакосе сзіеше да нїе предъ нїомь ни писнуши .умѣо : шаковае то Амазонка била, да би на сто Дїонисїа ударила, кадь ова свою вику предвостручи и подигне, рекаоби чисто дасе упали манастирь, и планине наоколо за шушняю , бржеми деше насреду! Викне съ громовитимь гласомъ на Дїонисїа ; ерь ако ше еь чепамь, св)4ути браду очупати и очиіути ископаши! Нера^аюсе дѢца као но ідо ти мислишь, нїедна вѣро црна! Ови нїе знао коимсе з путемъ вратїо , брже болїі пошлюиой сина, коега кадь упази у мїрски калина, и види дасе нїе бїо йоідь по нрнїо утолисе:‘*мой брать Илїа нїе таки жестокъ бїо; момче само три года Старїи одъ мене, да самъ хотео могаоби и нѣга наго'ворити да остане; кажеми да ме мой баба Школа поздравля, кои да нїе болестань и онъ би дошао бїо, не даме натрагь врати, него само да ме нагледа; да онъ ве^ь види, какосамь я тако наумїо, дамеие нико не задржа, и дае одъ све неволѣ, млогр болѣ, дасе у нашемъ мирномъ вилаешу гди покалу^еримъ него кудь у Турску да одемь; да неИтимь одъ векь съ калу^еренѣмь, но да чекамъ баремь и* оідъ три године; а какосе придигне да^е до^и посѢтити ме, но нїесе предигао, но по маломъ времену пресшавїосе, Богъ преблаги милостивъ му бїо, за нѣгову къ мени ошеческу м-илоспдб. На ови начинъ