Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

ІОІ - безуміе; можешли ши по Води каО по суву ходичудеса чиниши? ідоси ши? Балавче едно; пакь о’г.ешь да Богъ сь шобоыь чудо чини! Но една за сшошину , или даедешь као и други люди или путь за уши: среі.а мѳя іцосамь страшивь біо, а ошишаоби заисшо кудь годъ у планияу. Многоби пуша пошао шражиши какву развалину и пеіцеру, но какоби къ вечеру било, а яши бѢжи на врашь на носъ у Манастирь. Велике неделѣ поведеме мой Игумань у Карловце, и на велики чешвршакь Архїепїскопь Павелъ Нєнадовичь рукоположите на Діаконство. V исти дань билое по обичаю умовенїе ногь, и служилису сь Митрополитомъ множество Архїмандрипга и Игумена. По служби, пре него седну ручаши, ови разговоръ учини Митрополитъ моему старцу. Етоти оче Нгуыне я испуни твою волю, хиротониса швога ыалога оповца на Діаконство : но ви сви упамтите мою речь, какое пѢму одвеЬь мило много чйшанВ, онь задуто у Опову мѣста неї.е сгрїати. Ясамъ ме}>у множествомъ у Саали негде у бужаку сшаяо; и слушао ово говоренВ, ни самсе могао ыачудити, іцое овимь людма! и Митрополитъ исше памети мога Старца! Богъ ми шнима! какоби мене читанѣ из Опова отерало? Гдиіу я шолико книга наЪи као ти? Мршве воскрешаваши ? и проча спасишелѣва у Опову? тай дань по ручку 6 3