Životь i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u kalućerstvu Dosіөea. Častь 1

ЇІЗ ыишляваю нова мудрованія: не слушай ши зато никога: ідо памешни люди фале , сь шоликомь Желїомь и трудомъ ип;у, и сврхь свега на Свешу любе и почишую, оно мѳра добро биши. А ко виче на науку? Они кои находе све свое благополучіе у Чанку и Бокалу. Вѣруйни мой синко! кадь годъ чуемъ шладога раича да беседи, уздишемь за моїомь младошку и да имамъ какву Властъ, све би ове наше манасшире у шдоле и у Учнлиіда иреобрашїо. Зато послушай ши мой последнн Совѣтъ: извади из Главе шо твое СветиниченѢ; я ти задаемъ мою србску Вѣру да из тога неѣе ниіда биши; шражи науку и гладуюки, и жеднеки, и наготукки, Яти више желимь, да уедномь маломъ Сеоцу будешь мале деце учитель него у Опову йгуыань или Архїмандрить, И акоме послушать (како знамъ дапешь ) Влагосливлякешь ме кадь у гробу будемъ. Овоз последни разговоръ моега ыилостивога Оца и Благодѣтеля. Онъ нїе нимало науке имао, но ншца манѣ бїое єстественнимь здравимь разумомъ н разсужденіемъ одаренъ: родомъ а біо нз Сербїе нз> Велиградскога предѣла, всегда весео чисшосрдечань, пожени коликосе више тоже благи и непорочни нарава човекь; и зато у цѣлой Славонїи Срему и Банкой малимь н великимъ, господаремъ и Господамъ любезань н благопрїашань. Бїоби'на крапікорврєме, едань Мїнутъ или два люшишь