Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Јално-материјални, здравствено-биолошки, психолошки и правни значај! Социјални ризик (случај) подразумева, према-овом аутору, само оно стање, догађај или појаву која је утврђена правним прописима и другим актима. Они стварају основ за успостављање односа између осигураника (осигураног лица) и органа односно организације поводом захтева за давањем одређених престација.

Са друге стране, Вера Јелчић сматра да назив "осигурани случај" или "социјални случај" није у потпуности адекватан јер сужава куративне случајеве.“ Према овом аутору ови термини означавају нешто што се морало догодити да би постало случајем, чиме се испушта из вида да социјално осигурање има све више у себи елемената превентивне заштите. Лицима се одређена права признају, по основу осигурања, не зато што је наступио ризик, односно случај и погоршао услове живота и рада, него се она, каже овај писац, додељују управо зато да би се спречило његово наступање. Из ових разлога она предлаже да се термин "осигурани случај" замени термином "социјалне потребе". Сходно томе, осигурани ризици означавали би "оне социјалне потребе људи, које су наведене у прописима и у наступу којих или ради којих осигуране особе могу остваривати, под одређеним увјетима, право из социјалног осигурања". Ове социјалне потребе би захтевале (аутор пише означавале) "интервенцију друштва да људима штити њихове здравствене и радне способности, а уколико им је та способност умањена или уништена, да пружи њима односно њиховим обитељима средства за живот која ће им осигурати живљење достојно човека". Ово схватање је занимљиво најмање из два разлога. Прво, што истиче значај превентивних ризика који су законима утврђени (нпр. опасност од наступања инвалидности). Друго, што, чини ми се, отвара могућности да се класично схватање осигураног ризика или случаја доведе у сумњу. Наиме, претходно наведена схватања социјалног ризика у први план стављају догађај и његове особине (могућност наступања, будућност, неизвесност итд.) и запостављају социјалне последице односно социјалну ситуацију у којој се лице налази. Оно се налази у ситуацији да има одређени број потреба које не може више својим активностима (радом) да задовољи. То је стање материјалне и радне необезбеђености. Можда би било исправније ако би се тврдило да се лице осигурава од наступања стања социјалне несигурности (или за случај наступања стања социјалне несигурности) које изазивају одређени догађаји. Сам термин догађај упућује на нешто што делује са стране, на нешто што је изван појединца. То је нешто, како неки писци кажу, што задеси човека у животу и на раду. Дакле, догађај може настати независно

2! Предраг Јовановић, Радно право, Нови Сад, 1993, стр. 332. *? Vera Jeléié, Socijalno pravo: Prava u sistemu socijalnog osiguranja u SFRJ, Zagreb, 1982, стр. 4. * Ibid. 464