Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

достатак у социјалном благостању људи, група, заједнице који не допушта реално задовољавање њихових потреба, за здрав живот који би требало да се креће ланцом социјалног унапређења.“ Никола Тинтић одређује социјалну потребу као "стање које конкретизира у ефективној стварној несташици средстава нужних за издржавање оних који постављају такве захтеве". ma

Социјалне потребе су усмерене према одређеним предметима (давањима) и услугама (чињењима). То, дакле, чини објект потреба и то је оно чиме се потребе задовољавају. С обзиром на природу објекта потреба, тј. с обзиром на то шта неком субјекту недостаје, односно с обзиром на то чиме он може да задовољи потребу, социјалне потребе се деле на материјалне и нематеријалне. Материјалне потребе су потребе за одређеним добрима, потребе за храном, становањем, одевањем. Нематеријалне потребе су везане за изградњу личности и обезбеђење њеног места у друштву.““ Оне су усмерене више према услугама, тј. превасходно се задовољавају услугама. На пример, потребе за образовањем (стицањем општих и стручних знања); здравственом и Coe alain заштитом, културом, друштвено-политичком и личном сигурношћу!

На основу ове поделе изведене су и одређене особености ових потреба. Оне се изражавају у њиховој мерљивости, примату материјалних потреба и постојању принципа једнаких потреба.“ Мерљиве су оне потребе које се могу свантитативно изразити. То се може остварити код материјалних потреба. Међутим, кад су у питању нематеријалне потребе оне се тешко могу квантифицирати (нпр. квалитет образовања, потреба за утицајем у друштву, култура становања, и друге потребе). Ова њихова особина изазива проблеме са њиховим планирањем. Материјалне потребе се задовољавају из средстава дохотка, прихода, док се нематеријалне потребе задовољавају из тзв. опште потрошње, тј. из буџета. Треба указати да је у савременом свету све више зражена тенденција да се неке нематеријалне потребе у целини задовољавају из средстава личне потрошње, а да се у задовољавању неких потреба делимично партиципира средствима из личне потрошње (зарада). Сам карактер материјалних потреба, који произлази из тога да се њиховим задовољавањем обезбеђује егзистенцијални опстанак човека, условљава примат у њиховом задовољавању.

Ј Милутин Срдић (ур.), Економски лексикон, Београд, 1975, стр. 1258. = Никола Тинтић, „Социјално право и социјална сигурност“, Годишњак Правног факултета у Бања Луци, 1/1977, стр. 213-244. 30 Економски лексикон, ор. си., стр. 1259. 3" Љта. * Ibid. 467