Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

као неопходан корак ка пуној реализацији права на социјалну сигурност, док слична препорука није давана земљама са ниским приходима. У том смислу, верује се да би МОР требало да буде интиципативан у промовисању ратификације Конвенције бр. 1027

Треба, међутим, приметити да је реализација пуне социјалне сигурности јако компликован задатак, ако не и компликованији, јер тежи обезбеђивању минимума социјалне сигурности за превазилажење непредвиђених ситуација у случају наступања осигураних случајева - ризика. Ово тим пре што обим покривености мора да има утврђену основу, а то се директно односи на рад. У контексту многих земаља, ово се даље надовезује на проблем неформалног рада или рада у неформалној економији.

Када је реч о неформалном раду треба указати на извесне конфузије између појмова "неформалних радника" и "неформалног сектора". Како показује Извештај са Међународне конференције рада "Пристијан рад и неформална економија" 7! то се појмовно може решити одвајањем неформалног сектора од неформалних радника. За прављење такве разлике, МОР је дао оквире за одређивања концепта и дефиниције. Када се комбинују неформални радници у неформалном сектору (укључујући и домаћинства) са формалним сектором стиче се слика о неформалној економији“ Из аспекта социјалне сигурности, генеричка дефиниција неформалног предузећа била би да је то оно предузеће које функционише изван законских услова којима се уређује оснивање предузећа. Запослени у таквим предузећима не уживају законом предвиђену сигурност у запослењу, плати и примањима изван плате. Нелдостатак законом предвиђене социјалне сигурности, стога, представља основно обележје неформалног предузећа. С друге стране, неформални рад односи се на статус радника који не ужива никакву заштиту из социјалне сигурности по основу рада, али има и примера неформалних радника у у формалним предузећима, као и формалних радника у неформалним предузећима.“

Због тога, екстензија социјалне сигурности на неформалне раднике суочило би се са са великим изазовима у смислу проблема правилне идентификације радника, недостатака одређене идентификације радних места, недостатака организационог идентитета и неадекватности регуларног рада, да побројимо само неке. Са таквим стањем ствари, каже се, постоји фундаментална диле-

°° Више о томе: Сшке,„Џ.: Тће present and future role of ILO standards in realizing the right to social secuity, op, cit. str.139.)

*' Bunn: ILO, Decent work edn the infirmal economy (papaer presentend at the 90" International Labour Conference, Geneva, International Labour Office, 2002)

= Ibid,

53 Видети: Нап155, Ј:Каппал, К: Rodgers, G: Urban labour market strukture and job ccess in India: A study of Coinbatore, International for Labour Stdies, Geneva, 1990.).

486