Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Овакав фонд поседују многе земље. За Србију је пресудно питање да ли се могу обезбедити: 1. новац за фонд и 2. добро управљање фондом, професионално и без утицаја државе/политике.

Закључак

У условима рецесије (економске кризе) дефицит државног буџета је неминован. Због смањења запослености, пофита, потрошње, самим тим се смањују и порески приходи државе. Као логичан одговор на рецесију, држава углавном повећава буџетско трошење и тиме надокнађује смањење приватне тражње. Проблем неуравнотеженог буџета Србије, није примарно везан за светску кризу већ чињеницу да Србија хронично троши преко својих могућности. Економска криза у Србији није ни коњуктурна, ни циклична, већ структурна и дужничка. Због тога стратешке мере економске политике за излазак из кризе треба да буду у функцији структурних промена целокупног привредног система, што није могуће постићи на кратки рок. Домаћа економија троши више него што ствара, па унутрашњих извора за покривање буџетског дефицита нема. Он се може покрити само новим иностраним задуживањем или ускраћивањем банкарских средстава привреди, како би се кредитирала држава. Буџетска криза је само одраз кључног проблема - у Србији све мање људи ради. Ни изблиза довољно да издржи притисак државног апарата или финансирање пензионог фонда (готово половина суме на пензионерском чеку исплаћена је из буџета). Додатно задуживање Србије, само је куповина времена без економског циља. Реформе јавне потрошње, пореског и пензионог система су неопходне, али оне морају бити део свеобухватне и радикалне реформе система.

499