Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и екопомска криза

сао. Сматра се да је неко лице предузело кораке за тражење запослења: ако се пријавило јавној или приватној институцији за запошљавање; конкурисало за послове код послодаваца; ако је проверавало има ли посла на местима где се масовније обавља рад, фармама, у фабричким погонима, тржницама и другим местима окупљања; ако се јављало на новинске огласе за запослење; тражило помоћ у запослењу од пријатеља и сродника; покушавало да прибави земљу, зграде, машине или опрему како би установило своје предузеће; ако је правило аранжмане за прибављање финансијских средстава за самозапошљавање; конкурисало за дозволе за рад и лиценце итд.

У зависности од узрока постоје разни 'пипови незапослености: 1) фракцијска или нормална незапосленост ("уобичајени" недостатак запослења због повременог недостатка посла или отпуштања до којег је дошло услед привременог смањења обима пословања), 2) стуктурална незапосленост (због неодговарајуће организације економије и радне снаге), 3) сезонска незапосленост (када су послови везани за годишње доба), 4) технолошка незапосленост (условљена новим технологијама, иновацијама и унапређењима производње), 5) џиклична незапосленост (изазвана кризом и пословним циклусима), 6) транзициона незапосленост (због преласка друштва из једног друштвено- "економског система у други), 7) краткорочна незапосленост, 8) дугорочна незапос: леност.'

Осигурање за случај незапослености организационо и финансијски функционише слично као и остале гране социјалног осигурања. Сходно томе, може да буде добровољно и обавезно, државно и приватно, да се финансира из доприноса или буџета.

Пошто незапосленост представља озбиљан социјални проблем, осигурање за случај незапослености углавном се организује као обавезно, под окриљем државе. За спровођење осигурања су у већини земаља надлежне специјализоване институције (националне берзе, службе или агенције за запошљавање). Оне обично функционишу у оквиру министарства рада или су формално самосталне, али су увек под значајном контролом државе.

Пошто је незапосленост у последње време у сталном порасту, схватило се да државне службе за запошљавање не могу ефикасно да изађу на крај са

> Горе наведену дефиницију незапослености и цитиране делове текста преузели смо из: Резолуција о вођењу статистике о економски активној популацији, запослености, незапослености и подзапослености МОР (из 1982. године). Делове текста ове резолуције у вези са незапосленошћу видети на Интернет адреси: http://laborsta.ilo.org/applv8/data/c3e.html/

[0 Bugeru Buue: B. Martin, The Social and Employment Consequences of Privatization in Transition Economies: Evidence and Guidelines, International Labour Organization, Geneva, 2000; World Labour Rapport, on. wut, стр. 146: М. Учур, оп. цит, стр. 219.