Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и екопомска криза

тим проблемом. Зато се у област запошљавања поново паралелно уводе приватне институције, које су у неким земљама чак биле и забрањене. Међународна организација рада (МОР) у Конвенцији о приватним агенцијама за запошљавање, бр. 181, из 1997. године, уз државне сервисе запошљавања препоручује увођење приватних служби.

Права која се на основу осигурања обезбеђују незапосленим лицима могу да буду материјална и натурална. Најважније материјално право коју пружа осигурање од незапослености је - новчана накнада. Поред тога, незапосленима се пружају и други видови помоћи који служе да лице без запослења нађе нови посао (информисање о радним местима, посредовање у запошљавању, професионална оријентација, трошкови селидбе). Њих прате и бенефиције натуралног карактера, усмерене на то да се лакше преброди период незапослености (обезбеђење хране, одеће, смештаја, здравствена заштита). Наведене мере спадају иначе у традиционалне облике политике запошљавања, који се називају пасивном политиком запошљавања - због тога што је акценат више на социјалном збрињавању незапослених лица, него проширењу могућности запошљавања.

Пошто се увидело да пасивни облици запошљавања нису довољно ефикасни у борби против незапослености, од педесетих година прошлог века осмитљавају се мере које ће у већој мери бити усмерене ка оспособљавању незаослених лица за налажење запослења (подизање тзв. запошљивости) и отварању нових радних места. Овакав вид деловања државе назива се "активна политика запошљавања". ! Њена дефиниција могла би да гласи: активна политика запошљавања подразумева све друштвене активности усмерене на повећање запослености, односно мере везане за: 1) унапређење вештине и стручности лица без запослења, 2) подстицање процеса налажења новог посла и 3) установљење нових радних места. 2

Данас је глобални тренд да се помера акценат са пасивне на активну политика запошљавања, пошто се показало да друштво тако двоструко добија - шири се могућност да се незапослено лице запосли (повећава се тзв. запошљивост) и, са друге стране - смањује материјална оптерећеност фондова осигурања за незапослене. Ипак, мада се активна политика запошљавања фаворизује, показало се да

11 " Активна политика запошљавања представља наставак активне политике радне

cuare" (active manpower policy) коју су шездесетих година водиле земље Западне Европе, а која вуче корене из Шведских програма запошљавања из педесетих година ХХ века.

Ово је нешто допуњена Конелова дефиниција, изложена у: Р. Ј. О'Соппећ, Astonishing Success; Economic Growth and the Labour Market in Ireland, International Labour Organization, Employment and Training Department, ISBN 92-2111756-1, ISSN 1020-5322, бепеуа, 2000, стр. 23, (доступно на Интернет адреси: http://www.ilo.org), str. 37.