Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

је потребно да се оба вида политике запошљавања комбинују. Док се активним мерама ефикасније стимулише запошљавање, исто тако се у периоду незапослености не сме занемарити очување социјалне сигурности радника и његове породице - на шта се делује пасивним мерама.

Неколико речи и о условима за остваривање права из осигурања за случај незапослености. Услови за коришћење права из осигурања за случај незапослености у упоредној пракси су углавном: 1) недобровољна-принудна незапосленост, 2) припадност радној снази (у погледу способности за рад и узраста), 3) регистрованост код одговарајуће институције, 4) расположивост (жеља за радом — тражење или прихватање одговарајућег запослења), 5 претходно осигурање (уплата доприноса), 6) дужина боравка у региону или држави (или држављанство).

Накнаде из осигурања су углавном временски ограничене, а износи могу да могу да буду линеарни (једнаки за све) или неједнаки. Износи и дужина примања превасходно зависе од материјалног доприноса осигураног лица (висине и дужине уплаћивања доприноса, односно стажа). Поред тога, у обзир се узимају и: породично стање, могућности поновног запошљавања (нпр. за старије раднике су дужи рокови исплаћивања накнаде јер се теже запошљавају), спремност да се прихвати друго запослење и професионална обука (санкционише се пасивност у тражењу запослења, неприхватање одговарајућег посла), рад на црно (привремено или трајно се обуставља помоћ), материјално стање незапосленог лица, испуњење услова за пензију.

3) Сузбијање незапослености у упоредној пракси

Осигурање за случај незапослености представља само "прву помоћ" кад се ради о борби против незапослености. Искуства земаља које су имале успеха у сузбијању незапослености указују да се на проблем незапослености мора синхронизовано деловати на више планова - активностима којима ће се: 1) подстаћи запошљавање (отварање нових радних места), 2) повећати тзв. запошљивост радне снаге и 3) смањити отпуштање вишка запослених. Да би се то обезбедило потребно је предузети нормативне и практичне мере. 1) на макроекономском нивоу, 2) у области регулативе радних односа, 3) у домену поли-

тике запошљавања и осигурања за случај незапослености, и 4) у предузећима.

Један од основних циљева ових мера је повећање "запошљивости" (етployability). Запошљивост према МОР подразумева способност сваког да: 1) обезбеди посао, 2) задржи га, напредује на раду и прилагођава се променама, 3) пронађе други посао (ако жели да га промени или буде отпуштено као

'S 0 овим условима видети више: А. Петровић, Системи осигурања за случај незапослености, оп. цит, стр. 119.