Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Активнији приступ могућ је и код неких мера које спадају у пасивну политику запошљавања (тзв. активизација пасивних мера). Покушава се да се незапослени "активирају", односно повећају личну иницијативу у тражењу запослења, као и да државне службе за запошљавање постану активније. Навешћемо неке примере "мера активирања" које се спроводе у европским земљама: незапосленима се обезбеђује "индивидуализовани приступ", тако што добијају личног саветника за запошљавање; сачињавају се "индивидуални планови запошљавања" или тзв. програми активирања; тежи се да се боље и активније комуницира са незапосленима (редовније се одржавају разговори са незапосленима и прате њихове активности везане за тражење посла, те се и деловање чешће прилагођава њиховом профилу и околностима); у службама за запошљавање формирају се специјални "активациони тимови" који се нарочито усмеравају на теже запошљива лица; запослени се после извесног времена примања помоћи из фонда за незапослене " активира" тако што је дужан да започне са додатном професионалном обуком, преквалификацијом или доквалификацијом; интегрише се деловање приватних I државних служби за запошљавање,“ врше се експерименти у запошљава "рањивих група" (млади, инвалиди, националне мањине, мигранти).“

Њу Један облик индиректне "активације пасивних мера" је и ситуација када се предвиђа да предузећа која отпусте старије раднике плаћају више (казнене) накнаде за осигурање од незапослености, док се са друге стране уводе посебне олакшице за фирме које упосле такве раднике. На сличан начин се користи и "негативно опорезивање" - које подразумева умањење пореза за предузећа која ангажују дуже незапослене раднике.

Када се ради о мерама које су користе за повећање и одржање запослености у предузећима, простор нам не дозвољава да детаљније говоримо о њима. У те мере спадају нпр: рестрикције запошљавања; скраћење радног времена; увођење већег броја смена (тзв. дељење радног места); ограничење прековременог рада; неплаћени прековремени рад; добровољно ограничавање плата; дотирање зарада; "ротирање послова"; прибављање додатног капита-

3 Нпр. у Британији се после неуспелог запошљавања од стране државне службе, након шест месеци незапослени упућује приватној служби за запошљавање. “ За примере оваквог деловања у земљама чланицама БУ (нпр. Аустрији, Данској, Финској, Француској, Холандији, Шведској) видети више у: Зоста! Ттећизтоп through social dialogue and partnership, Summary report of the MISEP network meeting. Denmark, 2002; Public employment service reforms: sharing European experiences, UK MISEP meeting, 20-21 October 2005; Achieving the activation of jobseekers: successful strategies for case management, Meeting of the network of МИЗЕР соггезродет5, Раг5, 2008; сви документи су доступни на Интернет адреси Европске обсерваторије запошљавања: уу/у.еи-етрјоутеп!-обђзегмагогу. пе