Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Због тога је политика запошљавања данас кључна у остваривању социјалне улоге Европске уније. Како би истовремено подстакли запошљавање, економски раст и конкурентност европске економије њени креатори покушавају да обједине две релативно противречне тежње – флексибилност и сигурност. Створен је за то заједнички појам на енглеском језику – Лех!ситу или флексигурност на нашем (Пехтр!ћу - флексибилност + зесшту - сигурност). Оваквом политиком запошљавања тежи се да се обезбеди флексибилно кретање радне снаге сходно тржишним околностима не спутавајући функционисање економије, при чемо се ефикасно социјално збрињавају лица која губе посао или га траже.“

Иако се политика запошљавања у Унији мењала, може се рећи да је генерално карактеришу следеће особине: 1) координираност и демократичност (политика запошљавања ЕУ служи као катализатор – усклађују се националне политике и заједнички осмишљава стратегија Заједнице), 2) конзистентност и систематичност (постоје механизми за стално праћење тенденција у области запошљавања у Унији и земљама чланицама), 3) благовременост и актуелност (рано уочавање проблема и брзо деловање), 4) флексибилност (прилагодљивост генералним околностима и националним условима), 5/ комбиновање интегративног приступа са пуном слободом земаља чланица у унапређењу запошљавања, 6) креативност и иновативност, 7) објективност и прагматичност.

Неколико речи о томе како се развијала политика запошљавања ЕУ Првим корацима интервенције у овој области сматра се доношење Директива ЕЗ 1975. и 1977. године (Директиве бр. 75/129 о приближавању права земаља чланица у области колективних отказа,“ и Директиве бр. 77/187 о приближавању права земаља чланица о очувању права запослених у случају

32 трансфера предузећа или посла).

Кључну улогу у формирању заједничке политике запошљавању ЕУ одиграо је тадашњи председник Комисије Жак Делор (Јасаџез Пејог5). Он око 1985. трасира трипартитни дијалог у Европској заједници о важнијим питањима путем доношења "заједничких мишљења". На овај начин била су сачињена два важна програма - о образовању и обуци.

29

~ Bugeru sue: Joint Employment Report 2008/2009, оп. цит, стр. 7. 39. развоју политике запошљавања ЕУ видети више: Е. Ј. Goetschy, The European Employment Strategy: Genesis and Development, European Journal of Industrial Relations, 999. по. 5. доступно на ћир:/еја.завериђ.сопу свусопепуађгасу5/2/117, Б. Лубарда, Европско радно право ЦИД, Подгорица, 2004, стр. 211; Еикореап Етроутет Strategy, History of the EES, http://eu. Employment-observatory.net/en/ees/(2009). 3! Ова директива новелирана је Директивом Op. 98/59 on 1998 (OJ L 48, 22/2/1975, р. _ 0029.1 OJ L 225, 12/8/1998, p. 0016). "= Измењена Директивом бр. 2001/23 од 2001. истог назива. Директиве су објављене y: OJ L 61, 5/3/1977, p. 0026. i OJ L82, 22/3/2001, p. 0016-0020. 67