Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

На погоршање положаја пензијског система у Србији посебно негативан утицај имају:

а) Неповољна дугорочна демографска кретања, односно све веће старење становништва, Учешће млађих генерација у укупном становништву је ниско и има тенденцију опадања, а учешће старих је високо и има тенденцију раста. Србија са 16,8% становништва старијег од 65 година убраја се међу пет најстаријих земаља у свету. i

6) Неповољан однос броја запослени и броја пензионера. На једног пензионера долази просечно 1,6 запослених, а 1,4 у осигурању запослених. Побољшање овог односа је у повећању запослености и смањењу сиве економије. в) Смањење броја запослених и повећање броја пензионерских година. Србија се у периоду од 1991. године налази у процесу деиндустријализације. Након 2001. године, са изузетком прехрамбене индустрије, уни-

ттене су: машинска индустрија, електро индустрија, хемијска инду-

стрија, индустрија мотора и трактора, текстилна индустрија и др. У

априлу 2009. године у односу на децембар 2001. године број запослених

био је мањи за 463.000.

г) Избегавање плаћања доприноса за пензијско осигурање. Према подацима Министарства финансија - Пореске управе, стање укупног дуга по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених, на дан 31. март 2009. године, износило је 58.953447.705 динара, од чега се 38.309.529.641 динар односио на главни дуг, а 20.643.918.064 динара на камату.“

д) ЛПлаћање доприноса на најнижу основицу, а не на реална примања.

7 Учешће старијих од 65 година у укупном броју становника, на подручју Централне Србије износило је: 1950. године 5,5%, 1970.- 8.8%, 1995.- 13,8% u 2000. 16,1%, а процењује се да ће 2021. године износити 21,5%, а 2051. чак 31,3%. Медијална старост, која је 2000. године износила 38,9 година, према проценама у 2021. години износиће 44,9 година, а 2051. године 52,1 годину. (Г. Пенев, 2002.) Влада Републике Србије, 2. октобра 2009. године, усвојила је Закључак којим је омогућено повезивање радног стажа запосленима којима послодавци нису уплаћивали допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Закључком би се повезао стаж за приближно 80.000 радника, за период од 1. јануара 2004. године до 30. јуна 2009. године. Последње повезивање пензијског стажа извршено је 2005. године, и то за период оп 1991. до 2003. године. Тада је, према подацима Фонда ПИО, захтеве поднело око 360.000 људи, а позитивно решење добило је њих 264.000. Радницима. уплаћено је 556.000 година радног стажа, што је државу коштало 18,6 милијарди динара. 395