Značaj kulturne borbe u Francuskoj

34

само на ових пошљедних двадесет година, па ћемо видјети, да „вијек“ узмиче испред Конгрегације.

„Број манастира се повећао, школске муштерије се умножиле, а њихово непокретно имање је поскочило од 700 на 1.100 милиона франака, у најмању руку.“

УП

Напредак Конгреграције значи назадак Прогреса, назадак права човјека и права Народа, кому Велика Револуција даде мјесто, које му припада. Напредак Конгрегације и њезине школске наставе, значи устук томе праву и црне дане будућим покољењима. Напредак Конгрегације значи и пропаст демократском систему државе, за који се Република Француска бори, да би се могла посве отргнути од убитачног утицаја Римске Цркве.

Борба народних школа са конгрегационистичком наставом није само дакле значајна са педагошког гледишта, него је значајна и са политичког гледишта. Борба Прогреса са Мраком захваћа, колико културни, толико и политички терен Француске Републике. Културно питање се прелијева у политичко питање, од кога зависи будућност Француске Републике, која је одређена, да носи лучу цивилизације. Борба, у којој данас Француска грезне, знатно је зауставља на путу њене мисије. Трзавице, што их она преживљава, стварају кризу, друштвену кризу француског народа, из које ће Дух Прогреса, да на пошљетку побједоносно изиђе.

Утицај конгрегационистичке наставе одуговлачи и погоршава ту кризу, копајући јаз међу француским народом, не би ли га раставила у два противничка народа: „Ми емо двије нације, које скоро немају никаква међусобног стицаја,“ рече Лавис, професор париског универзитета, приликом једне свечаности, држане у Великом Амфитеатру на Сорбони (10. марта 1901). Те „двије нације“ се испољују у многим, чисто политичким