Zora

Бр. УШ.—IX.

3 0 Р А

Стр. 2Г>9

И кад те види да пролијеш сузе С тобом ће тужно бризнути и оно Да обрашчиће ороси, ко роса Бијело. чисто љиљаново звоно.

Опростиће ти и небо те сузе С јецајем што их лијеш јутро свако: И Богомајка, са чедом на руци, На љубав неба сјећала се тако! . . . Јован Дучић

( 3 А.СТАВ А Ш р — Компоамор

1ажу, да је некад Једна земља била II да се две странке бораху у њој.... Као символ једној Застава се вила, А за Барјак друта гинула је свој.

Борба се међ њима очајнички била То су била браћа што вођаху бој А браћа су крвцу толику пролила, Да с' народ подави сав у крви тој!..,

И кад борба ова најзад дође крају И државу уби у свом окршају А и народ с њоме што у бој беше прист'о.

Видеше два борца што су полумртва На том пољу пала к'о последња жртва... Да Застава и Барјак беше једио исто!...

Београд

Бенко С. Давичо

П

У ПО Д1Е

одне Је; сунце припекло, све жеже, ЈЈадолеж повио клонуле вреже Па се не миче Овде под брестом хлад је дубок и благ. С ходника тамо девојче, неки враг, На обед кличе. Кикпнда

Ј!1

ОЈЕ ДЕ — Елегија

и мој брат Јеврем, били

Јр^смо још као деца - чувсни. Ко Ж? нас није видео и познавао, он нас је зацело - чуо. Наша дерњава I на далеко је узнемиравала нерве мирних грађана. Од наше вике постали су нам и отац и слуга, и куварица и кочијаш нсрвозни. На нас пада одијум, што је та модерна

Ал' ко ће у пакб — ху, до сто беса! Врућина, зној, па мува смеса, А овде красан рај ... Девојко! ал', теби за љубав -— нека... Но, заспим ли, ти крилцем даха мека Муве ми с уста гнај . . . М. Радовић

тињство у прози болест и у нашој вароши не грасирала, већ постала епидемичном. Имали смо одличних забава; игара класичних, које су се могле мерити са олимпијским играма. Ја сам на пр. сматрао за дужност, да своме старијем брату Јеврему сваког дана забодем иглу у бутину, после чега ме је он класично ишамарао и изба-