Zvezda

ВРОЈ 101

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 25 НОВЕМБАР 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и четвртком и недељом Д ЕН А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Преталату иримају г.ве аоште у Србији и ипостранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

П ретплату треба слати : Уредништв-у ,,3везде и Коларчева улгсца бр, 10. НЕПЛАЂЕНА НИОМА не г1римају се Рукописи не врабају ое. уредништво се налази : Коларчева улица бр. 10.

број 1^> нр. дин.

Уредник : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

број 1^ пр . дип.

КОРИНЂАНСКА НЕВЕСТА 15адада гетеоиа —фУ Коринт је дошло из Атина града Непознато момче. У вароши тој У житеља једног пријему се нада: Очеве је свез'о гостољубЈг .а спојЈош у рано доба Наменише оба Шћерицу за љубу, сина — војна њој. Ну да ли је младић добро дош'о њима, Скуно дар откуппт' ако није рад? Та безбожник он је још са својим' свима, А крштени ови и Хришћани сад Ах. норади вере Често ли се здере И к'о кукол. згази љуба«, верност, над! И отац и кћери, све већ слатко снива. Мир у дому влада Оамо мати бди; Смешећи се, љупко госта дочекива, У дворану води најлепшу од сви'. Пре но му се хтело, Ту је пиће, јело. Затим му ножели да слађано сни. Он ие беиге орзн да се јелом слади; Глад умину сасвим, сузбила је љу Изнемоглост тела, те намерник млади У оделу леже на иослељу ту. И за мало траја, Дремеж већ осваја, Кад кораке неке нред вратима чу. И за трепут згледа белину одела, И раснозна мому кроза свећин зрак Како смерно иде. а около чела Обвиш се златан и гарави трах. И са једним махом, — Што га проже страхом Мома диже руку к'о чуђења знак, » „У овомс дому зар сам туђа тако, Да ништа о госту не смем ни да знам?

У закутку моме ах, крију ме јако, Па ме сада целу обузима срам! Отпочивај само На том одру тамо, Ја се брзо враћам, да ти мира дам.' ,,Остан', мила дево!" Са лежаје своје Отрже се момче и подиже глас: „Церере и Баха ту дарови стоје, А Амора, чедо, ти доносиш слас'! 0, како си блеЦна! Огледајмо, драгана, Да д' ће бози бити весели за нас !" .. Остај где си, момче! За ме нису саде Радости и срећа,« судба ми је зла; У болеснп занос моја мати паде; Кад поиуштат' поче бољетице ма, Завери се тада: Младост да од сада И природа небу жртвује се сва'\ „И поворка шарна од богова стари' У брзо је мирна напустила дом. Невидљиви сада небом госиодари ; Једап Спас се пггује сад на крсту том. Нису жртве туна Стадо бело-руна, Али људске жртве у безброју свом". Он је помно слугаа, нази гласак, који Да му не промакне, иснигује све. „Је л' могуКе — љуба то преда мпом стоји Да л' је ово слпка лепотице те? Будп моја, мога Бабајка и твога, Небо нам је дало благослов још нрс

, I«

„Моју сестру теби за л.убу ће датн. Мила душо, туге ја сам млада плен. Док у тихом кутку тело ми се пати, Нек те па ме сети ах, загрљај и.ен, На ме која тугује, Са љубави бол јс, И у земљи биће јога за који трен !"