Zvezda

470

3 В Е 3 Д А

Ничеов „Заратустра" посигурно је један од најзначајнијих спевова свих времена и народа.... Изгледа е ће плодоносно битн ако се еаставе „Заратустра" с Гетеовим „Фаустом." Фауст је сит свог сићушног земаљског жића. Он жуди ван жпвота, ка познању вечие истине, ка надчовечанскпм радостима и иадчовечанском болу. И Заратустра је прожман одвратношћу и презпрањем за све, што је осредње, за духовну руљу, за „Ше УЈе1-хи-У1е1еп". И он жуди за ван садашњицом. И он чезне сидио да види више, спловитије људе које потчињавају себи све осредње и доводе собом нов велики век светски. Фауст се даје МеФистоФелом подговорити, дајошједном окуша живот и људе. Он још једном прохуји кроза свет — и измирује се с њиме. У живом делању за опште добро налази он иокоја, мира и позне среће. Ал' Заратустра је се једном за увек одрекао света. Он ие ће да ради на његовом добру. Тако се он не измирује са животом. Он остаје осамљен са својим идеалима. Једино његова надежда везује га за живот. Тамо Гете реалиста — овамо Нпче идеалиста. Тамо нзмпрење свпх људи у мирноме делању ; овде крвава борба за даљпи, сигурно непостижими идеал. И ова разлпчност садржине, одговара различности Форме. Тамо Форма живота : драма. Гете посматра и око себе. Он слика не само себе, но и праве топлокрвне људе, као своје савременпке, сапутанке. Његова веза са животом је тесна и обилна. За то и не пушта себе сама, Фауста, само да говори, но н живот сам, богати, разнолики живот око себе. Ал' Ниче бнра Форму предике, глас проповеднпка у пустпњи^ Он гледа.само у себе сама. Сав спољни свет око њега, само је симбол њега самог. Он спрам живота је сасвим стран. Он остаје усамљеп н међу садрузима својпн. Али : он верује у се и у идеал свој. За то он и износи поуке своје у дрзновеним аФоризмама, у свету страном, одушевљеном патосу; за то нас и пушта он у чудо — достој • ним лирским нартпјама да поглед свој бацимо у ово болом раздирано, внсоким идеалнма одушевљено п са свог идеала саморано срце. Фауст је Заратустра од јуче; Заратустра је Фауст од данас. Он је ирототип оногјата модерних људи, који се данас на свима областима живота боре за револуцију, за реФорму, чија се тежња пре свега у уметности и књижевности очитује.