Borba, 26. 02. 1963., S. 1

Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије

Југославије изишао је у Загребу 19.

1922. године. 13. јануара 1929. године забрањено је

даље излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени су на затвор и робију.

У народноослободилачком рату „Борба“ поново

излази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. но-

вембра 1941. и у Дринићу од #. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. : В

од 15. новембра 1944. године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу. Од 98. јуна 19. године „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Јутославије. Указом Председника Републике од 18. фебруара 1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом.

ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ:

_БОРБА_

ОРГАН (СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ ПРИБАШЖИТИ ПОТРЕБАМА. ПРИВРЕДЕ

У БЕОГРАДУ ПОЧЕЛО САВЕТОВАЊЕ О СТРУЧНОМ ОБРАЗОВАЊУ КАДРОВА УВОДНУ РЕЧ ДАО СЕКРЕТАР С. И. В. ЗА РАД ЏЕМАЛ БИЈЕДИЋ, А РЕФЕРАТ

ТОДИНА ХХУШР +

БРОЈ 56 Уторак, 26. фебруар 1963, БЕОГРАД Директор и главни и одговорни уредник Лазар Мојсов

Уређује редакцијски колегијум "Лист излази сваког дана

ЦЕНА 20 ДИНАРА = РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА РАЗОРУЖАЊЕ У ЖЕНЕВИ

НЕУТРАЛНЕ ЗЕМЉЕ ПОДНЕДЕ НОМПРОМИСНИ ПРЕДЛОГ 08 ПЕТ ГОДИШЊИХ ННСЛЕНЦИЈА НА ЛИЦУ МЕСТА

није рекао који су то пред-

и

Делегације Британије и САД на женевским преговорима

Женева, 25. фебруара

Како јавља Асошијетед прес, представници неутралних земаља у Комите ту за разоружање предло жили су после детаљног проучавања излагања совјетских И америчких делегата, да САД и: Совјетски Савез прихвате компромисни предлог од пет годишњих инспекција на лицу места, Совјетски Савез предлаже три овакве

(Танјуг)

инспекције, док САД у по следње време предлажу седам уместо 8 до 10 годи шњих инспекција, како су то раније захтевале.

ж Женева. 25. фебруара

Данашња седница Комитета УН о разоружању потврдила је известан напредак У преговорима нукле-

СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА БОЈВОДИНЕ

ОБАВЕЗНИ Водни допРИНОС ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОВЗВОЂАЧА

ЗА ИНДИВИДУАЛНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ ДОПРИНОС

ЋЕ ИЗНОСИТИ 3.000, А ЗА ДРУШТВЕНА ГАЗДИНСТВА 1.159 ДИНАРА ПО ХЕКТАРУ

Нови Сад, 25. фебруара

Извршно веће Војводине одобрило је данас правилник о разрезивању обавезног водног доприноса пољо привредних произвођача којим ће се, како се рачуна, већ у овој години убрати од · пољопривредника преко 3,6 милијарди динара више него што се досод убирало по том основу.

Усвојен је принцип да

· индивидуални произвођачи плаћају накнадни водни до принос од око 3.000 пинара по сваком хектару пољопри вредног земљишта. пок ће друштвена газдинства плаћати 1.159 динара по хектару. Различит третман дру штвених газдинстава и ин“ дивидуалних произвођача потиче отуда што оранице обухватају 55 одсто од У“ купне пољопривредне по" вршине лруштвених газдин става. а на приватном сектору 92,8 одсто. Уз то друпттвена газдинства боље 2 брађују земљу и боље ЧУ" вају постојеће системе 32 одводњавање земљишта. па су самим тим и трошкор" заштите њихове земље ол

ПОПАДВЕ ОШТЕТИЛЕ ОЗИМЕ УСЕВЕ

Поплаве у сливу Велике, Јужне и Западне Мораве, У Македонији и на Косову и Метохији, нанеле су прилично велику штету озимим усевима. Мада се још не може рећи колика је укупна штета. стручњаци кажу па ће неки већи комплекси под озимом типечицом морати ла се преоравају. :

Због већег пораста темпеРатуре и обилних киша У овим крајевима. земљиште је Презасићено влагом. па чак И'из подручја која нису поплављена стижу извештаји да је пшеница местимично почела да жути. >

У Маша деловима земље. изузев Приморја. отапање снета било је нешто спорије и он је још довољна заштита озимицама од штетног дејства мраза.

Топло време. са повременим кишама прошле недеље. довело је на Приморју до цветања ранијих

сорти бадема и омогућило обављање пољопривредних падова. као Што су резање воћака и винове лозе и сетва раног по-

врћа, (Танјуг)

сувишних вода мањи од трошкова намењених индивидуалном сектору.

Водни допринос убираће генерална дирекција за изградњу канала Дунав — Ти са — Дунав.

Циљ ове мере је да се захвати део средстава која су се у току прошле године, преко осетног повећа ња цена пољопривредних производа, неоправдано пре лила у село. Према подацима меродавних покрајинских органа, прошле године је војвођанско село са“ мо преко повећања — цеџа пољопривредних производа добило око 18 милијарди ди нара. У међувремену су, ме ђутим, повећане и цене неких индустријских произвео» да намењених селу, али се ипак рачуна да је село у добитку за близу 12 милијарди динара. Зато се сматра посебно оправданим да друштво кроз пореску политику и друге мере захва ти знатнији део тих сред“ става и употреби их за финансирање значајних пољопривредних инвестиција.

Извршно веће је на дана шњој седници размотрило и нове актуелне проблеме здравствене службе у Покрајини. Констатовано је ца су здравствене установе постигле у последњих „неколико година видан напредак, како у повећању броја стручних кадрова, та ко и у погледу здравствене заштите становништва. Број лекара у Војводини певећан је са 550 у 1958 години на преко 1.450 У 1961. години. Инфективне боле“сти су готово потпуно иско рењене.

На седници је констатовано да се у Војводини све више јављају нове болести које су последима убрзане индустријализације: обољења живаца. разне професионалне болести радника итд. У вези с тим је препоручено да се пелокупна злравствена служба у јогл већој мери него досал оријентише на превентивни град и да се посебна пажња посвети изучавању услова пол којим настај“ нове 60-

пасти могу тате оттћетта-

нових обољења. вања нов Мом ОКИЋ

у

арних сила. али још увек недовољан да би се могло очекивати скоро усаглашавање ставова две стране о проблему обустављања проба нуклеарним оружјем.

Две чињенице су истакнуте на овој седници Комитета — прво. потврда У пракси сагласности свих де легација ла се као првенствена тачка лневног реда разматра питање прекида нуклеарних експлозија и, лрутго. званична изјава шефа америчке делегације Фостера ла влада САД пристаје на 7 инспекција годишње на липу места. уместо ранијих 8.ло 10.

Говори представника. Руг муније. Пољске. САД и Велике Британије показали су, међутим, да постоји још читав низ других проблема о којима би нуклеарне силе требало да се споразумеју. да би успоставиле целокупни систем међународне контроле о окончању проба нуклеарним оружјем под водом. земљом у ваздуху и космосу.

Шеф америчке делегације је истакао да је на последњем приватном састанку са шефом делегације СССР Кузњецовим изложио нови став владе у Вашингтону. · Фостер данас

„

(еднипа Управног

Извоз у јануару био је

за готово 2,8 милијарди дистара, или око 21 одсто већи него у истом месецу про шле године. Прва половина фебруара била је, због лоших временских прилика на почетку.године, неповољ нија, да би се касније стање поправило. То је _све испод предвиђеног обима извоза. Па ипак, општа си туација на овом подручју је таква да пружа све изгледе за остварење, па и могућност да се премаше планска предвиђања. Један од показатеља су и значај ни износи закључака за извозне послове. Сада их има за око 97 милијарди ди нара, према 52 милијарде на почетку прошле године. значи, за око 45 милијарди више.

Повољније изтледе за реализовање _ плана извоза пружају посебно општа позитивна кретања наше при вреде, започета у другој по ловини прошле године. То нарочито важи за индустрију, за коју се очекује да ће у првом полугођу извести производа за преко 18 милијарди више, или 96 одсто више него у истом периоду 1962: 7 _

Да би се то постигло, међутим, потребно је и даље пуно ангажовање свих фак тора, од предузећа до заједнице. Једино тако — како је наглашено на јучера штњој проштиреној седници Управног одбора Савета за. спољну трговину“ Савезне привредне коморе, на којој

"разликују.

лози. изузев што је навео смањење броја, инспекција на 7. али је нагласио да се нада да ће совјетска влада поново проучити нови став САД.

Шеф румунске делегације Маковеску је рекао да је не опходно закључити Уговор о обустави нуклеарних проба. Према његовој оцени, питање броја инспекција на лицу места и црних кутија није „аритметичко питање. већ политичко“. СССР је већ досада учинио „битне уступке“. и то искљу чива политичке природе. Маковеску је за уступке САД у погледу броја инспекција. рекао да нису довољно битни, и нагласио да У салашњој фази преговора закључење споразума о обустављању нуклеарних проба зависи од политичких уступака које треба да учини влада САД. Маковеску је. коначно. одбио ла се преговори наставе у Тројном поткомитету.

Да ли је постављање националних и аутоматских поних кутија довољно за откривање свих сумњивих потреса или није, то је питање о коме се врло често води дискусија у Комитету. Данас су делегати Пољске и Румуније потврдно одговорили на ово питање. док представнипи западних сила упорно одговарају негативно. Због тога се дебата Комитета све више усмерава Ка броју инспекција на лицу места и црних кутија. Упркос извесном приближавању ставова у овим питањима. гледишта се знатно Совјетски ; Савез. међутим. одбија да дискутује о другим техничким питањима међународне контроле пре него што се постигне споразум о кључним

питањима инспекција на липу места. Позитивно је. ипак. што

су :се планас представници обе стране изјаснили за настављање преговора. У кру говима делегација у Женеви закључује се ла би евентуални повратак Кузњецова из Москве био знак који би могао наговестити проширивање области споразумевања водећих нуклеарних сила.

одбора (Савета за спољи

НАНСИМАЛНО АНГАЖОВАЊЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ПЛАНИРАНОГ ИЗВОЗА

Потребно је веће повезивање увоза са извозом. — Пословнији однос банака и привреде. — За око 45 милијарди више закључака него почетком прошле године. — На седници говорили Авдо Хумо

Данас у земљи ради 14.527 основних школа са преко 2,700.000 ученика, док је уочи рата радило 9.190 школа са око 1,500.000 ученика. У 259 школа са практичном обуком уписано је више од 41.000 ученика. Ове школе, којих пре рата није ни било, дале су до сада привреди преко 120.000 квалификованих радника. Исто тако, број школа за средњи стручни кадар био је пре рата седам пута мањи, а број ученика у њима десет пута мањи него данас. Слични су односи у високом школству. Док је пре рата са факултета излазило годишње 2.000 дипломираних стручњака, данас тај број износи 10.000. Али, рекао је Џемал Биједић. код нас досад није било обезбеђено систематско праћење разво ја стручног образовања што се у овом тренутку намеће као неопходна потреба. То је основна оцена дата првог дана тродневног саветовања о стручном образовању кадрова, које је, под председништвом Џемала Биједића, секретара Савезног извршног већа за рад, почело јуче у Београду. Саветовање, у коме учествује око 300 представника привредних _ организација, просветних установа, инсти туција за образовање, прив редних комора и комуна, ор ганизовали су Секретаријат СИВ за просвтеу и кул туру, Секретаријат СИВ за рад, Централно веће Савеза синдиката Југославије и Савезна привредна комора.

Саветовању су јуче присуствовали председник Цен тралног већа Савеза синдиката Југославије Светозар Вукмановић, секретар СИВ за просвету и културу Крсте Црвенковски, потпредседник Савезне привредне коморе Геза Тиквицки И већи број друштвено-политичких радника.

Реферат Стане Томашевић Реферат о стручном обра-

зовању кадрова у привреди поднела је Стана Томаше-

и Јаков Блажевић

су говорили и чланови СИВ Авдо Хумо и Јаков Блажевић — може се остварити планирани извоз, оцењен иначе свестрано као веома реалан.

Чвршћа веза са производњом Посебно место у овом јучерашњем _ разматрању услова за извршење програ ма извоза у првом полугођу имало је јаче повезивање извоза са увозом. Сматра се да би резултати могли бити много бољи ако би се приликом увоза разне робе више мислило и о пласману наших производа у иностранству. То је иначе честа пракса у другим земљама. Истакнути су и неки конкретни _ примери земаља и подручја из којих увозимо значајне количине, док у њих извозимо незнатну вредност. А не ради се о томе да не постоји интересовање за нашу робу — већ просто о неким старим навикама и лежернијем пословању.

Резултати постигнути у другој половини прошле и на почетку ове године показују да у нашој привреди добија све одређеније место сазнање о међузависности производње и извоза. Постаје све очигледније да нема масовне производње без оријентације на шира инострана тржишта, као ни извоза без веће бри те За савременију и орга-

ја ће бити конкурентна на страном тржишту. Због тога је нарочито истакнуто да извозници треба што чвршће да се повежу са производњом. Ту су већ учињени значајни кораци, а и сами произвођачи се више оријентишу на извоз.

У свему овоме може да одигра веома важну улоту кредитна политика, Активнији, пословни однос бана ка и предузећа која се припремају за извоз или извозе, већ је прилично допринело томе да првенство имају најрентабилнија пре дузећа.

Ефикаснија спољнотрговинска мрежа

Успешно пословање на иностраним тржиштима умногоме зависи од ефикасности спољнотрговинске мреже. Наша предузећа у овој области, и поред несумњивих резултата, нису често могла да се похвале таквом ефикасношћу. Нарочито у условима све веће оријентације на размену са иностранством, спољнотрговинска _ мрежа мора веома спретно да се прилагођава условима и за хтевима страног тржишта.

Први, кораци учињени су пререгистрацијом спољнотр товинских предузећа. Уместо ранијих 252, сада их има 158. За успешнији рад потребна је, како је наглашено, још јача сарадња при закључивању послова и на

низованију производњу ко' ступању на инострамом тр-

у трговину Савезне привредне коморе

ПОДНЕЛА СТАНА. вић. помоћник секретара СИВ за рад.

Говорећи о данашњим условима нашег привредног развитка, о развијеној мате фријалној основи и савременим технолошким процесима у привреди, Стана Томашевић је рекла да »„систем образовања у целини треба што више приближити потребама привреде, да се у образовним системима У домену општег образовања да што више реалног савременог, а не само књишког знања фФаката, да се припремање младих за запошљење све више базира на научном и техничком образовању на широј основи, са много више математике, физике, природно-научних

и других знања“. Према речима Стане Томашевић, један

од основ-'

Крсте Шрвенковски и

них услова за интензивније и рационалније коришће ње постојећих производних капацитета јесте управо организовано стручно оспособљавање и усавршавање људи већ укључених у про изводњу. Наука и техника све више улазе у индустри ју и друге производне делатности. Али. због недостатка стручно и савремено

жишту. И досадашње честе примедбе произвођача биле су добрим делом условљене баш недовољном ефикасношћу спољнотргоске мреже. Јер, она мора и много одређеније да утиче на производњу, како би се постигли бољи извозни резултати.

Не значи међутим да све треба сада из корема мењати. Чињеница је да је постојећа мрежа постигла одређени ниво извоза. Поготово се не могу очекивати чити тражити неке крупни је промене у току ове године, Планирани извоз тре ба остварити са постојећом мрежом. Ради се, значи како је посебно истакнуто на седници — о томе да се она учини ефикаснијом. То ће умногоме зависити од степена ангажовања чланова колектива предузећа ко ја раде са иностраним пословним партнерима. Ово показује искуство из прошле године. Упоредо, кроз договоре треба одмеравати какве би захвате требало евентуално предузети, и у коме обиму, за 1964. или 1965. годину.

Само тако може се остварити предвиђени ниво извоза у овој години. То је

услов да се избегну поре-

мећаји на тржишту, пад или тешкоће у производњи, и створе могућности за даље повезивање наше при вреде на најширем плану са привредама других 3з6емаља. С. ТАДИЋ

ТОМАШЕВИЋ

образованих кадрова чак ни најсавременије опремљена предузећа не дају онај ефекат који се од њих очекује.

Данас су већ превазиђене класичне концепције образовања и у погледу обима знања и у погледу структуре и облика и све се више перманентно образовање на меће као неопходност и као принштип У овој области.

Једном анкетом је утвр-. ђено да је у 358 предузећа из области; индустрије и рударства у 1961. години из двојено за стручно образовање више од 3 милијарде динара, што је скоро за два пута више од средстава уложених 1960. године. Исто тако, у 210 центара за стручно образовање радника привредних с организација индустрије и рударства било је укупно обухваћено у 1961. години 73.205 радника.

Међутим, у читавом овом процесу јављају се и неке карактеристике које треба штире проучити. Једна од њих је диспропорција у образовању стручних кадрова. Однос између лица са високом и средњом спремом износио је 1953. године 1:21, а 1961. године 11,4 а однос лица са средњом и

~

Сваки пети Југословен | учи

Резолуција Савезне народне скупштине о образовању стручних кадрова створила је услове за ефикасније и брже формирање онаквих стручњака какви су управо потребни на ишлој привреди. „Брига око образовања превазишла је оно што би се могло назва

Светозар Вукмановић на јучерашњем саветовању

ти ресором просвете, рада | нижом спремом 1:14 (1953) или слично и постала ак- | према 1:1,6 (1961) Ови одтивност целог друштва, по | носи који показују структу себно привреде. Тако је|јру нашег активног станов школске 1960/61. године у | ништва по степену образошколама другог ступња би | ваности још нису адекватло више од 400.000 мла-|ни данашњим _ потребама дих и преко 55.000 одра- |друштва и привреде.

слих; на вишим школама и Није још све усклађено факултетима близу 150.000| и на квалитативном пластудената; течајеве и семи|нцу стручног — образовања.

наре на радничким и на- | Требало би, према речима

РОДЕ У оваа) ти по- | Стане Томашевић, учинити

ха 26. ица; з

Е ои о ава ријњ много више на повезивању

ка Е саид БАН две. "|и комбиновању идејно-поЈ У · ДУ | литичког и друштвено-еко

стрије и рударства стручО х 1 ним и другим образовањем ПИ са стручним образо ањем.

био обухваћен сваки пети Ф

радник. Ови подаци пока- ринансирање стручног о-

зују да је сваки пети Ју- бразовања у многоме је из-

гословен учио и да се ак-|менило досадашње односе

тивност на образовању по- између школе, привреда и комуне. Средства заједнице

чела преплитати од преду- ; зећа до школе, од раднич- | У 280 области знатно су по већана. У 1961. години за-

ког универзитета до пре- || . дузећа и од универзитета једница „је за образовање до школе и предузећа.“ издвојила 150 милијарди Знатни успеси постигну- |динара, у 1962. та сума је ти су и у раду на образова повећана ,на 1745 милијарњу у оквиру радничких иди, а за 1963. предвиђено је народних универзитета, заоко 192 милијарде динара. тим у ванредним облицима | Међутим, питање је како школовања радника и слу- |се расподељују и на шта се жбеника уопште, а дошло | углавном троше ова средје и до већих настојања и | ства. одређених _ резултата у Уводна излагања за:диприлагођавању постојећих | скусију о појединим областручних школа захтевима |стима стручног образовања и потребама привреде, ме- | поднели су на јучерашњем њању и актуализовању најделу саветовања Штефаставних садржаја и дужи- | нија Шпиљак (школе и дру не трајања школовања, по | ге институције за образовабољшању материјалне базе| ње стручних кадрова у саза школовање стручних ка | временим условима нашег дрова итд. друштвено-економског развоја), Мустафа Бегтић (ак тивност привредних органи зација на стручном образовању кадрова), Богосав Ко-

Потребна је јача повезаност политичког и стручног образовања

Исто тако, утицај привре | вачевић (програмирање у де и њен допринос, који је | стручном образовању) др

постигнут оснивањем и преј Тихомир Продановић (мето узимањем стручних школа|де оспособљавања — стручза кадрове различитих про|јних кадрова у привредним фила и различитих степе- | организацијама), Ахмет Ћа 'на стручности, био је у о-|тић (кадрови у кадровским вом периоду од неоцењиве | службама и службама за користи. Нарочито су зна- |стручно образовање у причајни напори које је прив- | вредним организацијама) и реда уложила у разлама- | Ашер Делеон (образовање ње, стандардног и класич- |и доходак). Х

ног система образовања, на п + ; увођење и прихватање си- љ пак преднни Зи стема стручног образова- УБ Мостара „Прстецне ња радника, повезивање и ка, Загреба и Скопја, у попрожимање праксе и обра |подневној дискусији о тема зовања, стварање образов- |ма из поднетих реферата них институција од струч- |учествовао је и председник них школа и школских цен | Централног .већа Савеза тара до центара у привред- | синдиката Југославјје Све» ним организацијама и на|тозар Вукмановић, подстицање образовања на радничким и народним уни верзитетима, ,

Саветовање наставља рад. · Б. ЈОВАНОВИЋ