Borba, 20. 02. 1964., S. 7
"Технички прогрес и свестра развој човека, проблеми слободе човека, човек и теха, човек и ослобођење рада, превазилажење противречности између интелектуалног и мануелног рада то су само нека од питања која у последњих неколико година све више привла че пажњу наших филозофа, социолога, економиста и пеагога. Не мали број наших истакнутих. друштвено-политичких радника, нарочито поводом новог Устава СФРЈ, пи сао је о некима од ових тема, дајући ванредну анализу ком понената које означавају нови измењени друштвено-економски положај човека у нашем друштву.
На основу готово свих написа може се закључити да постоји сагласност о томе да технички прогрес представља животну неопходност сва ког друштва и да друштво све своје снаге мора усмерити У правцу поспешивања развоја науке, технике и технологије у интересу повеђава-
нитих промена услова материјалне производње и живота друштва уопште. Међутим, треба истаћи да постоје видне разлике у сагледавању и оцени међусобног односа техничког прогреса и образовања непосредних произвођача.
Анализирајући савремену и будућу производњу. понекад се погрешно одређује улога непосредног произвођача у производном процесу и на бази такве оцене умањује улота образовања, а посебно потреба за политехничком основом у његовој квалификацији која би проистекла из спајања наставе с производним радом, што доводи до извесне дезоријентације у редовима оних који непосредно раде на реализацији једног од основних принципа социјалистичког васпитања и образовања.
Различита схватања о односу техничког прогреса и образовања непосредних про-
извођача — техничког прогре са и развоја човека — која се сагледавају при анализи наше публицистике, могу се
чне групе.
. По првом гледишту (које се одликује крајњим песимизмом у погледу социјално-економских последица техничког прогреса — који понекад добија призвук „производње притиском на дугме“) положај непосредног произвођача у механизованој и аутоматизованој производњи огледа се у томе што се његова функ ција у таквој производњи састоји у обављању несвесних, пеангажованих, монотоних и аутоматизованих покрета и операција. Рад у сфери произвођења материјалних вредности — према заступницима оваквих схватања — не погодује свестраном развоју ч0века, за који се тврди да се у мери техничког прогреса све више осиромашује у инте лектуалном смислу, те због тога тежиште друштвене заједнице треба пребацити са техничких на социјалне услове —на социјалну и моралну средину радника тј. на активности у слободном времену којима се компензира духовни губитак у производњи.
Павле Поповић
_ СОпоро, као да може да подеси према успомени, песник Павле Моповић прича о Иванграду где је рођен, о детињству и првим стиховима које је још у ђачкој клупи написао. Сећа се свог првог доЛаска у Београд, дугих ноћи у којима је много радио. тде је пре неколико година апсолвирао на групи за ЈУтословенску књижевност.
рву књигу „Камена шума“ објавио му!је „Жрогрес“ из
овог Сада 1957, годину касније „Матица српска“ штам
четвртак, 20. фебруара 1964.
ња производности рада, коре- |
Ђорђе Андрејевић-Кун: Спомен-фриз
свести на три карактеристи- |
| зовање,
речи не
на развој човека
Мо другом гледишту, производни процес данас и у будућности поједностављује про изводне задатке појединог чо века, а тиме смањује потребну стимулацију за општим и стручним образовањем и усавршавањем, те постоји опасност да се радни слој све вите претвара у један социјално мање вредни слој. Проширивање одговорности непосредних произвођача на колективном плану сматра се
Мт “
Ово је први напис Стевана Безданова, члана Председништва Већа Народне технике Југославије на тему образовање произвођача и технички прогрес,
„Борба“ ће ових дана објавити и други и трећи напис С. Безданова у којима се: разматрају наша искуства у овој области, а посебно У погледу оп-, штетехничког образовања у школама.
Како је реч о теми изванредно интересантној и актуелној у садашњим условима нашега развитка, редакција ће радо прихва тити и мишљења других научних. културних и јав них радника на ову тему.
као једини начин за ублажавањем последица овог „зла“. По овом схватању радничко самоуправљање се овде јавља као фактор који треба да про изведе ову рехабилитацију проидвођачке улоге радника и да у њима, само због „проширивања одговорности“, побуди потребу за стручним и општим образовањем. Како према мишљењу ових аутора — производни процес не тражи политехнички припремље ног радника, то се са ових позиција устаје против увођења у систем васпитања и образовања политехничког 0бразовања и захтева за пове-
зивањем наставе с производним радом ученика.
Тврди се да је у нашим шко лама дошло до поплаве техницизма, да се врши атак на опште и хуманистичко обра„штавише, данас је уведен и засебан технички одгој и тзв. производни рад, | на начин којим се отворено атакира на целокупан духов- | ни и сваки нефизички рад, а особито школски, као потпуно бескористан, непродукти- | ван и паразитски на рачун | „непосредне производње“ уда. рања чекићем о наковањ“). У написима ове врсте изражава се сумња (па чак и тврди супротно) — позивајући се при томе на ауторитет познатог и веома цењеног социолога светског гласа Жоржа Фреридмана — у ставове у којима се износи мишљење (Маркс, Енгелс и Лењин су о томе често писали) да се политехничким васпитањем У значајној мери доприноси решавању проблема једностраног развоја човека.
По трећем гледишту, технички прогрес ствара предусло-
ве за укидање границе и разлике између интелектуалног и мануелног рада и разрешавање ове противречности поникле у одређеним историј-
тњаванањанањмаоволииа
ОБРАЗОВАЊЕ ПРОИЗВОЂАЧА | ТЕХНИЧКИ ПРОГРЕС
Савремена схватања код нас о утицају техничког напретка
(
(
ским социјално-економским у словима, али не у том смислу што ће спајање умног и физичког рада бити остварено у производној делатности љу-= ди, већ тиме што ће се путем друштвеног самоуправљања у једној личности спојити интелектуалне функције и физички послови. По овом схватању непосредни рад у сфери материјалне производње има атрибут физичког рада а друштвено самоуправљање атрибут интелектуалне функције. С друге стране, физички рад се посматра искључиво са ста новишта физиологије рада и често идентификује са троше њем мускулаторне енергије и прљањем руку. То се види и из тврдње да аутоматизација производње укида разлику између интелектуалног и мануелног рада у том смислу што човек више не мора толико да прља руке.
У вези са умним и физичким радом неки аутори тврде, позивајући се при томе на науку, да је неоправдано и ненаучно тврдити да постоје разлике и противречности између интелектуалног и мануелног рада (као последице поделе рада), да су те разлике и супротности искључиво кла сног карактера, да је њихово истицање имало класне циљеве и да се укидањем класа ликвидирају и све супротности и разлике па према томе и ове о којима је овде реч. Но, ако, ипак, претпоставимо да постоје — истичу заступници оваквог схватања — разлике и супротности између интелектуалног и мануелног рада онда су оне искључиво квантитативног а не и квалитативног карактера.
Стеван БЕЗДАНОВ
ђу др. Данило Пејовић, „преглед“, Сарајево бр. 11—12/61, стр. 337.
БОРБА ИЗДАВАЧИ У ОВОЈ ГОДИНИ
зрАД: ИЗДАЊА ЗА
"САРАДЊА · БЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
и ЧЕХОСЛОВАЧКЕ 5 ћ
Праг, 19. фебруара
Планом међусобне сарадње у овој години Савеза књижевника Југославије и Савеза чехословачких писаца, ко ји су у Прагу потписали пред ставници два савеза, предви ђа се двомесечни боравак не колико југословенских писаца у Чехословачкој и чехословачких књижевника у ЈУ гославији.
Предвиђена је такође узајамна размена уредника књи жевних часописа двеју зема'ља. Исто тако, предвиђено је учешће југословенских књи жевника у разним приредба
ма које организује Савез че|
хословачких писаца.
План су потписали генерал ни секретар Савеза књижевника Југославије Иван Лалић и генерални секретар Савеза чехословачких писаца Иван Скала. (Танјуг)
Преглед историје СКЈ објављен на мађарском језику
Нови Сад, 19. фебруара
Издавачко предузеће „Форум“ у Новом Саду објавило је Преглед историје СКЈ на мађарском језику. Ово значајно и обимно дело изашло је из штампе на мађароком језику готово истовремено ка да је објављено и на српскохрватском. „Форум“ је објавио на мађарском језику и шесту књи гу говора и чланака Јосипа Броза "Тита, док се седма књига управо налази у штам пи. , | Објављена је, такође, друга књига дела Едварда кардеља „Проблеми социјалистичке политике на селу“.
САВЕТОВАЊЕ „ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛМ И НАША СТВАРНОСТ“
БОЉА ОРГАНИЗОВАНОСТ И ВЕЋА АНГАЖОВАНОСТ ФИЛМСКИХ СТВАРАЛАЦА
Другог дана саветовања „Југословенски филм и наша стварност“ које се одржава у Београду, словеначки реди тељ Игор Претнар прочитао је реферат . 0' новијим естетским и идејним тенденцијама у домаћој кинематографији. „Сви су знаци, рекао је он, да је превазиђено вргме када је уместо идејно естетског рентабилитета „фор сиран комерцијални рентаби литет, који је доводио и до деформација других видова стваралаштва“.
„Сагледавањем досадашњих грешака долазимо до закључ ка да се треба ослободити и потцењивања и прецењивања улоге филма и да домаћој ки нематографији, и као појединци и као друштво, морамо посветити већу пажњу, наро чито с гледишта боље органи зованости и веће ангажовано сти филмских _ стваралаца. Фрилмску производњу, нагласио је Игор Претнар, треба ускладити у оквирима доуштвених потреба, културнот потенцијала и економских мо гућности наше заједнице“.
„Идејни проблеми филма. не могу се третирати ван аспекта општег кретања наше културе и идејне борбе која се на том подручју води. Социјалистички реализам стаљинске ере сликао је стварност гледајући је кроз прете рано ружичасте наочаре, док неки нашли аутори понавља-
узимају очаре, а метод, исти“.
. „Забринутост изазива и епи
знан зе не и во
сенке“. А кад се 1061. У издању београдске „Просвете појавила његова збирка песама „Човекова битка“, признање није изостало. Песме је штампао на странидама наших угледних књижевних часописа и листова.
Поповић је песник млађе генерације, у њој он има ме сто које га издваја и реч ко ја га чини вресним послеником стиха. Ових дана боравио је у Београду. Сели смо се и разговарали — о њему.
— Ваша последња књига имала је пуно успеха. Да ли су критичари указали на све њене вредностит
— Човек се локазује и надилази себе само у непрестаној бици. То је снага која га подупире, „Човекова битка“ — то је моје виђење револуције. Хтео сам да надиграм ову тему, да је уопштим и подигнем на ниво симбола. У књизи постоји циклус песама „Мезнани јунак“. Тај пиклус ниједан критичар није довољно осве тлио, не бар како ваља.
— Одакле навире песма7
— Као постиђен, иза речи постоји простор који је посвећен. Оп живи од себе и самује. Треба га наћи, тре
рицањима,
Одјеци неторије
ба га избавити чамовања. Желим да пронађем што лепише, богатије, што светлије просторе иза речи. Зато се вечито поричем, то је најјачи доказ мене. Увек бити У нападу — то је немогуће, Ко се стално брани нема пи ља. У књизи „Сентименталне панораме“, коју још нисам предао издавачу, нешто има и о томе.
_— Шта нова књига дозиват _- Тематски се не везује за моју последњу збирку. Биће у њој много одјека историје. То су стихови о нашим тужним сеобама. о бежањима, о гажењу Дунава. То је књига е далеким нао јекама, то је књига о неким мирисима. Вијали смо се свуда по овој земљи, одумирали, а ипак вукли, носили у себи мирис завичајне земље, О нама, тамо, остајала је једна велика празнина и нешто језиво са њом. Ти дубоки гла сови као ла се леде око мене. Зато у нама гусле уао да и даље завијају,
— Два своја стиха по избору7 — „Рука има свој ум и свој бол“.
Божидар ЂУРОВИЋ
пала је збирку „Светлости им
.
гонство и помодарство у некритичном прихватању и пре ношењу нама страних естетских форми и филозофских поставки „која вероватно ва свом тлу имају своје оправдање и смисао, а пресађене у нашу средину остају само као доказ о нечијим заблудама и стваралачкој немоћи“.
Критика негативних појава у нашем друштву, ако же ли да буде прогресивна, трсба да полази са становишта оне будућности за коју се не посредно боримо и којој се постепено приближавамо. На тај начин, критика афирмише нешто што је у стварчости или њеној тенденцији ра звоја већ присутно. Тако је и филм „Лицем у лице“ у многочему критичнији према нашој стварности него неки филмови који су све прехри ли црнином, али његова кри тика долази са становишта човека, његових права кго управљача и његових људских права уопште.
Наше друштво, речено је У реферату, достигло је такав степен да може толерисати и грешке- појединаца који све виде црно. Али када такве појаве спојимо са очитом тен денцијом да се естетика „новог таласа“ тлорификује и да се у једном делу наше штам пе представља као једина и искључива вредност у савре меном филму, а на другој страни се све што носи марк систичко обележје естетски деградира и проглашава заосталим, онда је немогуће сло жити се са мишљењем да су те естетско-филозофске деформације у нашој кинемато графији безопасне и безначај не. Јер, за неке младе кадрове неприхватање те естетике доводи у питање њихову уметничку егзистенцију.
Е (Танјуг)
У САД објављена књига о нашим фрескама
Њујорк, 19 фебруара (Танјуг)
У издању „Нове америчке библиотеке светске литерату ре“ изишла је књига о југо словенским средњевековним фрескама. 5
У предговору ове књиге. која је изишла у сарадњи са Унеском. Девид Талбот Рајс истиче велики значај и изузетну _ уметничко-историјску вредност југословенског сред "њевековног сликарства.
„Симфонија Италијана“ Миховила Логара биће први пут изведена
у Сарајеву
Миховил Логар написао је ново: дело: „Симфонија Италијана“. То су четири става компонована у традиционалном класичном облику, са под вученом мелодијском линијом али живе ритмичке струк туре. Дело ће бити изведено први пут 25. фебруара у Сарајеву на концерту у част пи јанисткиње Софије Дежелић, која слави јубилеј уметничког рада. Диригује Иво Штај цер коме је Логар посветио своју симфонију.
па лра побити ФСтрана 7:
Нова серија књига библиотеке „Реч и о ___-
мисао" по цени од 150 динара по при“ Рекордни тираж едиције „Раднички универзитет“. — Ове зодивише од пет милиона примерака
мерку.
не: књита
Број наслова: око
Ауторских табака:
четири стотине четрдесет. три тжиљаде ц две стотине.
ЈШИРИ КРУГ ЧИТАЛАЦА „
Х
Укупан тираж: пет милиона. осам стотина тридесет м две хиљаде,
Укупна продајна вредност издања: малмијарда ч осамдесет милиона динара.
Библиотеке: „Југословенски раднички покрет“, „Ликови револуционара“, „Раднички универзитет“, „Политичка школа“, „Економска библиотека“, „Поли тичка публицистика“, „Реч и мисао“, „Есеји и студије“, „Одабрана дела светских класика“, „Југословенски писци“ им друге — укупно двадесет, не рачунајући по-
себна издања.
— Наше колекције су до сада биле, а биће и убудуће, окренуте разним категоријама читалаца — каже директор београдског изда вачког предузећа „Рад“ др Никола Лалић. Њима настојимо да што више популаришеекономска ка кретања. Тиме задовољавамо
мо наша друштвена,
талачку публику, а уједно се
вим читаоцима који тек израстају. Тако радећи, још пре неколико година постали смо специјализовано предузеће. Напори у приближавању знања и сазнања најширем али се, судећи по досадашњим резултатима, и ове године на
кругу читалаца су велики,
дамо најбољем.
— Пласман ваших издања7
— Искуство показује да књига иде ако одговара одређеној друштвеној потреби, ако је тако темпирана и обрађена. су претежно таква, па се стога не можемо по жалити досадашњим пласманом.
— Карактеристике овогодишњег плана“
— Разноликост и богатство
Пут ка вишем развоју и успон у квантите-
ту. У процесу рада настојимо
повећавамо тираж. Док смо прошле забележили бројку од два м по милиона, 0овогодишњим планом она треба више него да
се удвостручи.
Поједине библиотеке ове београдске издавачке куће читаоци су оберучке прихватили. Међу њима је на првом месту свакако попу ларна „Реч и мисао“ у чијој су првој серији од сто књига изишла многа позната дела
класичне и савремене домаће
тературе. За ову годину планирана је друга серија, такође са сто наслова, ће се, од наших савремених писаца, наћи имена Вељка Петровића, Оскара Давича, Добрице Ћосића, Бранка Ћопића и Ивана В. Лалића, а од старијих — Марина Бука Караџића, Доситеја Обрадовића, Исидоре Секулић, Прежихова Воранца, Владимира Назора, Петра Кочића и других. Комплетна серија изићи ће у току ове године, у
два маха по педесет књига.
— Ова библиотека све више постаје лопуларна — каже др Лалић — што се може видети по многим поновљеним издањима из пр ве серије. Њену цену „извлачи“ тираж који је до сада прешао четири милиона примерака. По признањима многих, ове књиге су по овако ниској цени (сто педесет динара) најјефтиније не само код нас, него им у свету.
Друга едиција која се такође може поно-
сити и високим тиражом и
код читалаца јесте серија „Раднички универ зитет“. Ове године изићи ће, социологије, социјалне психологије, стријске психологије, дечје психологије, пси-
политич- | „стару“ чи- | окрећемо и но
том
Наша издања
наслова. Обим.
да непрекидно године
и светске ли-
међу којима
Држића,
допуњен
популарношћу
нова кола из индувреди. хологије и васпитања, књижевности, подиза
и њене борбе, Читалац их тражи јер га оне на веома погодан Све књиге су писане нарски, па и у томе, у лаком стилу, треба тражити тајну њихове популарности,
Један број „Радових“ библиотека намењен је искључиво популаризацији и наше друштвено-политичке праксе. Тематска разрада Програма Савеза комуниста Југо-' славије/ друштвено самоуправљање, статути у радним организацијама, међусобни односи у радним колективима, скраћено радно време, теорија и пракса социјализма код нас и у свету — то су само неке теме које ће се наћи под амблемом ових библиотека. Посебно место имаће издања библиотеке „Политичка школа“ која ће обухватити осам колективно писаних дела из филозофије, лривреде, политичке економије, дијалектичког и историјског материјализма. Поред тога, у „Економској библиотеци“ изићи ће књига изабраних говора и чланака Светозара Вухмановића под насловом „Привредни развој и со цијалистичка изградња“,
Овогодишњи издавачки план „Рада“ биће издањима књижевности, одабраним делима класика (Иго, Достојевски, Зола), романсираним биографијама знаменитих људи (Дантон, Толстој, Волт Дизни), библиотеком „Иза кулиса“ и посебним издањима Централног већа Савеза синдиката Југославије, Савезне привредне коморе и Завода за унапређење организације рада и обучавање кадрова у при-
ња и васпитања деце. Поред тога, појавиће се и прва кола серија — човек и продуктивност рада, аутоматика и електроника. Занимљиво је да тираж ове библиотеке, који достиже 'четири и по милиона, примерака, пред ставља југословенски рекорд. ~
У едицији која обухвата издања из исто рије нашег и међународног радничког покре та изићи ће, поред осталог, Стругара „Социјалдемократија у Југославијс“ и др Десанке Миљовске „Класне снаге националноослободилачког покрета македонског народа у другој ХЛХ века“. Пошто се ове године прославља стогодишњица Прве интернационале, осам по себних издања биће посвећено овом јубилеју. Едиција о ликовима наших и међународних револуционара обухватиће монографије о Васи Пелагићу, Димитрију Туцовићу, Филипу Филиповићу, Огњену Прици, Драгојлу Дудићу, Раду Кончару, Карлу Марксу и Антонију Грамшију.
— Овим едицијама које, уходане, већ десет година дали смо већ досад знатан прилог проучавању историје радничке класе
књиге – Владе стварању
половини
трају
начин уводе у _ материју. публицистичко-нови“
тумачењу
из светске
светских
савремене
Б. ЈОВАНОВИЋ.
— МУЗИКА
Моцарт, Бешођен п Шиманобски
Симфонијски концерт Београдске _филхармоније. На програму виолински концерти од Моцарта, Бетовена и Шимановскот. диригент Ђура Јакшић, солисти Владимир Марко вић, Петар Тошков и рок Клопчич, Дворана Дома синдиката, 18. фебруара
У последњим годинама све популарније и привлачније симфонијске приредбе са ин струменталним концертима као јединим тачкама програма овог пута као да су изневериле очекивања, Посета је била скромна што у дворани капацитета Дома синдиката делује непријатно. И за слушаоце а поготово за извођаче, Наступила су два београдска виолиниста. Владимир Марковић у Моцартовом концерту А-дур, Петар 'Тоштков у Бетовеновом Концерту Дедур И млади словеначки виолиниста Рок Клопчич као ту мач солистичке деонице Вио
линског концерта пољског композитора Карола – новског.
Владимир Марковић и Петар Тошков обновили су своје од раније познате интерпое тације споменутих концерата. Са професионалном сигурношћу и солидношћу али само понекад и понегде на начин који је могао да дубље заинтересује слушаоце.
Ужем кругу београдске концертне публике познат са својих ранијих наступања на солистичким концертима — Рок Клопчич је овога пута у зрелој интерпретацији Виолинског концерта Карола Шимановског приказао висо ке домете својих интерпретативних могућности. Клопчич је квалитетима меког тона зна тне носивости са импресивном распеваношћу _ увек интонативно чистих профила, са ритмичком _ егзактношћу М ставом уверљиве сигурности доживео овога пута пуну афирмацију уметника који припада истакнутим представ ницима младе генерације ју гословенских виолиниста.
Поред поуздане сарадње У концертима Моцарта и Бетовена, Ђура Јакшић и оркестар Београдске филхармони је били су на висини врло сложених захтева партитуре Карола Шимановског, Ђура Јакшић је с пуно успеха уУмеб да се прилагоди и интен цијама солисте и да експоновану улогу оркестра рељефно оживи на начин који је указивао на његово стабилно знање. меру и укус.
Михаило ВУКДРАГОВИЋ
АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ ШКОЛСТВА
Битола: Ученици одбили да раде писмени задатак
АНОНИМНА АНКЕТА ПОКАЗАЛА ДА УЧЕНИЦИ
ВЕОМА СЛАБО ЗНАЈУ МАТЕМАТИКУ.
НАСТАВ-
ници СЕ СЛАЖУ ДА НАСТАВУ ТРЕБА ПОБОЉШАТИ. — УЧЕНИЦИ ИПАК ДОБИЛИ СЛАБУ ОЦЕНУ ЗА
ЗАДАТАК КОЈИ
Битола, фебруара У битолској гимназији „Јосип Броз Тито“ забележен је пред крај прошле године. јелан несвакидашњи догађа1. Ученици Ш в разреда одбили су да раде писмени задатак из математике.
Разлог! Нису знали да решавају задатке. Наставница (се наљутила. схватила је то као бунт ученика и позвала директора
школе у помоћ.
Директор је настојао да сазна прави разлог. Спроведена
је анонимна анкета међу уче- ||
ницима. како би се сазнало каквим знањем располажу ученици. | — Анкета је показала да ученици имају веома оскудно знање из математике. рекао је директор школе Владимир Тошковски. Оно што се зна. ради се механички, без разу- | мевања.
Почетком јануара одржан је састанак наставника математике са директором чији је основни киљ био: подићи ниво наставе.
— Наша Гимназија је била међу првима у Републици У погледу давања солидних зна ња из математике, речено је на састанку. Међутим, послед њих година она је изгубила тај примат и наши ученици не могу са знањима да се так миче са ученицима других средњих школа.
Разлог7
— Наставници се припремају за часова на којима се 06рађује нови наставни материјал, али се не припремају и за вежбе и давање домаћих задатака ученицима.
— За постизање доброг успеха основно је заинтересовати ученике.
— Нужно је посветити посебну пажњу решавању задатака на тим часовима. вежбама и очигледности наставе.
— За слабије ученике организовати допунску наставу.
— Друштво _ математичара треба да организује семинаре за наставнике математике У основним школама. јер ученици из тих школа долазе са слабим знањем,
НИСУ РАДИЛИ
Ови закључци су. свакако. умесни.
Међутим, каснији догађаји су добили ток супротан овим закључцима.
Сви ученици поменутог разреда добили су јелиницу за писмени задатак који нису радили.
Неоспорно. ученици су прекршили школска правила. Ме ђутим. за то је требало да до бију друге казне. Уобичајена
У школској радионици_ |
је чак пракса да се писмени задатак понови ако је већина ученика добила непрелазну оцену. јер се то сматра и неуспехом' наставника. Мада је било времена, ученици до кра ја првог полугођа нису радили други писмени задатак из математике.
Очигледно. хтело се,-по сва жу цену. да се сачува ауторитет наставника. Међутим. ла ли се у томе успело7 Није ли било педагошки оправдано признати и пред ученицима оно што су наставници уочили на свом састанку! '
Г, ЧАКУЛЕСКИ
|
4
Чантавир : ћако је награда
стигла
у село
из СВОЈИХ СРЕДСТАВА КОЛЕКТИВ СТИПЕНДИРА 12 УЧИТЕЉА. — МЕЂУ ПРВИМА СУ СХВАТИЛИ ДА УРАВНИЛОВКА У РАСПОДЕЛИ НЕ СТИМУЛИШЕ ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ.
Чантавир, фебруара
Многи су се изненадили ка да је крајем прошле године за најбољу основну школу у суботичкој комуни проглаше на школа из села Чантавира,
— Зар од толико градских школа награду од милион и 300.000 динара да добије једна сеоска школа — чудили су се неки.
Они који су, касније, навратили у Чантавир разумели су зашто је награда стигла у ово бачко село,
“о
Сви бољи наставници хита ли су у град. На село су одлазили само они који морају. Тако је, прво, почела битка за бољи наставни кадар. Схва тило се да треба будуће учи теље тражити ту, у месту. Даване су стипендије по том „рецепту“ и сада у овој шко ли ради млади наставни кадар. Три четвртине њих су из самог Чантавира, И не мисле да напуштају своје село,
Да би се стално усавршавали, у оквиру школе основа ли су сталне стручне активе.
Пошто у овом селу живе становници мађарске и српске националности, шхола је покушала, и успела, да нађе свој пут до стварања савреме не двојезичне наставе. Језик се више није учио само-нача
су српскохрватског или ма-
ђарског већ, по утврђеном пла
ну, и на свим осталим часови
ма. Од првог до осмог разре
да основне школе. Овај њи-
хов експеримент је толико ус
пео да ових дана већ пишу ' елаборат за „више органе“ у
Новом Саду и Београду.
У овој школи су, пре неки» других, схватили да уравниловка у расподели не стиму лише просветне раднике на веће залагање у раду. Диску сије у колективу биле су при ликом разговора о расподели веома бурне, па је уложени рад постао одлучујуће мерило. Двадесет просветних рад ника, од укупно њих 50, добило је у прошлој години „из над старта“ знатно више, ,а неки и по 100.000 динара.
Али се није заборавило да се одвоји и који динар за сти пендирање наставничког и професорског кадра. Од сво јих средстава колектив стипендира сада 12 учитеља који се спремају за полагање испита на педагошким школама или факултетима. Ова „стипендија“ се састоји у сле дећем; сви трошкови око одласка на полагање испита им 30.000 динара за стручну литературу. Резултат успеха У СВИМ одељењима обавезно, прелази 80 процената,
Ови резултати, међутим, из гледају још бољи када се уз му у обзир услови под којима школа ради. Има 50 одељења смештених у 15 зграда, од којих се 6 налази на салашима. Због великог броја раз бацаних зграда у школи су између часова морали да заведу одмор од 15 минута како би наставници могли на време да се преселе из једне У другу школску зграду. За једног наставника који предаје у вишим одељењима, ка жу да свакога дана селећи се у четири школске зграде, пре вали — око шест километара само између часова!
До дубоко у ноћ не гаси се, веома често, светло у просто ријама чантавирске школе. То наставници школе кроз заједнички договор покушавају да пронађу начин да им школа забележи још веће ус пехе. И цео зимски распуст протекао им је у тим договорима, .
С, СТАНОЈЕВИЋ.
ду ШРИ
титан ==.
у У
=
и ~
па
пој