Borba, 09. 03. 1964., S. 7
9. март 1964.
П онедељаћ
ФИЛМ пи
М
ФЕСТИВАЛ
југословенског ДОКУМЕНТАРНОГ |: КРАТКОМЕТРАЖНОГ
~
ФИАМА
Кадар из филма „Претежно
Свог јединствени, свеча-.. ни, велики тренутак, јутословенска краткометраж Ба И“ документарна продук дија дочекаће опет у пе13. марта, када почи-
так, · Е ње Ба фестивал југословен
ског документарног и краткометражног филма. Тај до Слобода“, „Као балада“ и ађај обећава да и ове го- „Имате ли нешто за ца-
ине сачува карактер сво еррсне традиционалне манифестације, која у подјед чакој мери успева да за се бе привеже највеће интере совање и аутора и љубитеља краткометражног фил ма. Највећа и најпривлач нија драж Х1 фестивала на лази се, као и обично, у чи њеници да ће се баш на љему најбоље моћи оцени ти и сагледати домаћа крат кометражна продукција, њена стремљења, успони, дадови, њена тражења, ње не страсти, убеђења, подуувати и проналасци. Та околност утолико више добуја у свом значају кад се подсетимо. да је баш Фе стивал та јединствена при лика која омогућава да се у целини сагледа наша кра ткометражна продукција, за коју се врло тешко, или никако, налази по неко скромно место у редовним биоскопским програми ма.
За награде Фестивала кон курисаће 61 филм. Највећи број од њих припада производњи београдског „Дунаг-филма“ — 18. Одмах за њим следи „Загреб-филм“ са 11 дела, а потом „Авала“ са 6, „Вардар“ такође са 6, „Зора“ са 5, „Филмс-
Сцене из филмова, »„
== Аншони Мен:
ке новости“ са 4, „Ловћен“ са 1, „Сутјеска“ са 2, „Виба“ са 3, „Застава“ са 4 и Академски кино клуб „Бео град“ са 1. Занимљиво је да је Пуриша Ђорђевић је дизи редитељ који се у кон куренцији појављује са три своја филма: „Ја га зовем
рину“. Са по два филма заступљена су неколико ре дитеља, као Славко Јаневски. Бранислав Бастаћ, Бо ривој Довниковић, Вефик Хаџисмаиловић и Браца Слијепчевић,
. На Фестивалу ће аутори ма најуспелијих остварења бити додељене награде служ бемог жирија, као и специ јалне награде разних дру гих институција, попут, Ко мисије „Филм и дете“, Завода за привредну пропатанду итд. Поред тога, Савезни секретаријат за про срету и културу доделиће произвођачима _ најбољих филмова продуцентске награде у износу од 9 милио на динара.
Очекује се да ће Фестивалу присуствовати и већи број гостију из иностранства. Свој долазак су већ потврдили директор лајпци шког фестивала Кернике, директор канског омладин ског фестивала Легран. затим Вил Велинг, функцио нер фестивала у Оберхаузену и други. ·
Од 104 пријављена филма, 61 је снимљен у црнобе лој техници, а 43 У колору. Свега три дела премашују дужину од 1.000 метара.
ведро“ Браце
МБ М.
и Ота Денеша
Речи не чине ФИЛМ
Иле Антони Мена постало је нарочито познато то
неколико одличних весте
рна, од којих је најбољи
од њих, „Голу мамузу“, видела ч наша тајблика. Ка-
снаје је Мен дошао у Ев спектакл „Сид“, а после ства“, се: којим ће бити вал
— Шетајући Пикадилијем спазио сам у излогу књижа“»ре скраћено оксфордско издање историје римског царства „Пропадање и пад“ од
бона и пошто сам управо био завршио „Сида“ рекао сам себи да би се од тога мо тао направити филм. Како је Самјуел Бронстоп желео да му направим један велики ис торијски спектакл однео сам му Гибонову књигу и рекао му да још немам идеју како
И то могло да изгледа, али да бих желео да се сагласи да почнем да радим на томе.
— Нисам се, наравно, задржао само на Гибону. Пажљи во сам. проучио и „Романски пут“ Едите Хамилтон, Плутар хове „Животе“, МПезарове „Ра ове“ и друга слична дела. [ако сам дошао до једне интеребантне ствари: сви истоРичари су узимали владавићу Марка Аурслија као:лоче Так краја. Ауреслијев живот био је фаптастичан. Он је и"Мао двоје деце, од које је син
омодус уништио све што је
Он створио. М то је почетак Краја, __— Та тема је исто толико Модерна и данас, као што је била и у време о коме Гибон пише, Мене је у читавој тој ствари интересовала буДУЋност, Прошлост је слична огледалу, оно рефлектује 910 Што се стварно десило и У ТОМ одразу пада Рима налази Мо исте елементе онота што се данас дешава, управо 986 ствари које чине да и наша _Чарства падају.
— Моја идејп, као и идеја Мојих спенариста, Базилија Рранчинија и Бена Барима-
а, била је та да покажемо
ротиу где је режирао велики њега м „Пад римског царотворен овогодишљњи, фести~
у Кану.
да ниједна цивилизација не може бити уништена споља, већ да се она сама уништава изнутра.
— У филму играју нис, _Џемс Мејен, Бојд, Софија Лорен, Мел Ферер, Антони Квејл им новајлија Кристофер Пламер, по мом мишљењу један од најбо љих таленатњ међу младим глумцима.
—. Ја верујем у најпростији дијалог. У том циљу употребио _ сам најархаичнији стил енглеског језика, ослободивши га од клишеа и слен гова. Све док немате песника, човека који ће продрети до сржи речи, боље је имати минимум дијалога. Уосталом, речи ни у ком случају не чи
Оне су ту једино
Алек Ги Стифен
не филм. да употпуне слику. ШекспирУ су биле речи потребне да
ира слику. Његова позор Но иије била слична нашој позорници. Нама је слика у-
ед очима. ди Пек верујем У Нам т људског духа, и т
МА а Мези да нарочито нагласим у причи коју режи рам. Не могу да верујем да је цео свет погрешан. То можемо да нађемо и код Шеко пира, и у грчким трагедија“ ма, или у модерној драми по пут „Најдужег дана“ где су се људи ујединили противу нечега што је хтело да уништи свет. Зашто амерички ве стерн има толики успех у све ту. То је због тога што једат човек каже: Ја ћу учинити нешто, и он то учини! Ми 66 желимо да будемо хероји. > томе је драма. То је она то и сви филмови хоће да покажу. Ја у друго и не врујем.
Заборављени марш“ им „Пети став
5
Слијепчевића
филмеких радника
Како се могло и очекивати, најважнија питања 0 којима се разговарало на ГТодишњој скупштини Удружења филмских радника Србије односила су се на положај и права филмских радника у постојећој констелацији филмске производње. Оно што је том приликом констатовано састојало се о мишљењу највећег броја говорника да се садашња пооизводна пракса тешко може ускладити са принципом ралничкот самоуправљања. односно да филмски радници као непосрелни произвођачи не утживају и олговарајућа права У одлучивању. Тражење повољнот решења уједно је и превасхолан залатак Улружења. На крају је изабрана нова упргза на челу са Пуришом Ђорђевићем као председником и Сашом Јешићем као секретаром.
у
Фестивал у Буенос | Аиресу
Овогодишњи аргентински филмски фестивал који“'ће се одржати од 1. до 11. априла У Буенос Аиресу биће највећа смотра остварења латинскоамеричке кинематографије и велика ревија достигнућа свет ске филмске уметности. Збот тога, овај традиционални фе-
Годишња екупштина Удружења
« Бране Ћеловића ћ
; '
стивал, раније одржаван У Мар дел Плати, сада је преме штен у Буенос Амрес. Тврди се да ће овогодишњи аргентин ски фестивал „бити на нивоу Венеције и Кана".
На фестивалу су позване све земље која нешто значеу светској кинематографији. По зив је упућен и Југославији. Очекује се да на овом фестивалу буду приказана остварења Совјетског Савеза, Француске, Јапана, Италије, чехословачке, Шпаније, Пољске, Западне Немачке, Мексика, Мађарске, Велике Британије, Румуније и других држава:
|
БОРБА
ПИОНИР
Пре шест деценија једна необична пошиљка кренула је из Лондона у Битолу, највећи и најзначајнији град европског дела Отоман ске империје.
Прималац: Милтон Манаки Садржина: скоп бр. 300
"Била је то прва камера У турској царевини, једна од првих на Балкану, једина која је неуморно снимала читавих 60 година.
Милтон Манаки је име нај старијег сниматеља Балкан ског полуострва чији опус још ни издалека није проучен. Многе ствари из његовог богатог архива, филм ске траке, фотографске пло че, снимљене у предвечерје слома турске царевине, у току Балканских и првог“ светског рата, и касније, још нису све стигле на ред да буду развијене. Многе ни када неће ни угледати свет лост дана, јер су већ давно заборављене формуле развијача који би требало да се употребе.
Рођен у Битоли, '1880. године, Милтон Манаки је чи таву своју активност везао за овај град, све до своје смрти, пре неколико дана.
Пре више од седам деценија, крајем 19. века, или још тачније 1898, са братом Јангкијем наставником пртања У влашкој школи, Мил тон Манаки оснива фотографски атеље. После неколико година, са студијског путовања по Европи, Јанаки шаље свом млађем ! брату филмску камеру. Оп ремљбн тако атрибутима свога живота — камерама — Милтон Манаки све чеш ће напушта фотографски атеље.
Он кружи Македонијом, северном Грчком и другим областима, неуморно снима сцене из живота народа, . славне борбе Илинденаца, жанр сцене, ведете градова. Бележио је догађаје у турској позадини, из круга устаника; ово су омогућиле специјалне пропуснице које је одушевљеном хроничару давао његов стрип, полициј ски валија, и Манакијева лична умешност.
Прва личност коју је каме ра 300 снимила, наша прва „звезда“, била је Милтонова баба стара 107 година... Пошто је технику снимања филмском камером савладао, објектив фиксира све разноврсније теме: сеоску свадбу, Влашку школу. Поа, зар, Отварање српског клуба, Дипломатски кор, Илин
Камера био-
МИЛТОН
МАНАКИ
денце на положају, Турски терор и вешања у Битоли, Долазак султана Мохамеда У (Решада) у Битолу 1911, дефиле Младотурака, Балканске ратове, улазак сриске војске, Светски рат, до лазак снага Антанте... и, три деценије касније, улазак партизана у Битолу 1944, митинге, посету Председника Републике...
Од сачуваних снимака из тог времена многи имају не процењиву вредност не само за нашу већ и за европ ску историју. И управо због тога што је име Милтона Ма накија било присутно кроз дуги низ година не треба се бојати да ће га вео заборава обавити.
На страницама наше исто рије филма, Манаки заузима почасно место: био је то први, ватрени, доследни документарист, личност загле Пн стварност, у живот...
п е 60 година непрекид ног рада једна филмска ка мера мирује.
Марија МАЈДАК
И] 7
Ава нова копродукциона филма
„Триглав-филм“ из Љубља не закључио је уговоре за снимање два копродукциона филма. Један филм треба да се снима У сарадњи са „Арго-филмом“ из Лондона, У дистрибуцији „Фокса“. Главне улоге су додељене Стјуарту Гренџеру и Роберту Рајану. У овој копродукцији „Триглав“ пружа све технич ке услуге, а филм ће се снимати углавном у Југославији, у Ровињу и _ Сплиту. Редитељ је Дон Чефи.
Други филм је у копродук цији са Швеђанима и снимање ће почети овог месеца. Филм је музичка комедија у којој ће учествовати многи познати певачи, између осталих и Катарина Валенте. Филм носи назив „Морнари“. Снимаће се у Порторожу и Пирану. Редитељ је Арне Матсон.
Домаћи конкуренти за Кан
Жирију за избор филмова за иностране фестивале поднесене су пријаве домаћих продуцената за филмски фестивал у Кану који ће се одржати крајем априла и почетком маја. Пред жиријем
а
[ '
ће се појавити следећа дела: „Родопоље“ Столета Јанковића. „Скопје 63“ Вељка Булајића. „Лицем у лице“ Бранка Бауера и „У сукобу“ Јожета Бабича. Са друге стране. врло је изненађујућа чињеница ла ви једно предузеће није пријавило своје краткометражне филмове. иако смо прошле године баш у Кану изборили врло висок успех, кал је Берковићевом Филму „Мој стан“ лолељена специјална награда
жирија.
„Двоје“ у Паризу
Улоужење Француска—Југославија прирелило је нелавно У Паризу. у палати Шајо. свечану _ пројекцију нашег филма „Двоје“. релитеља Алексанлра Петровића. |
Вестерн пародија
Јиржи Брдечка, млади чехословачки редитељ краткометра жних филмова, припрема се да режира играни филм који ће се звати „Џо, љубитељ лимунаде" и који ће представљати пародију на америчке вестерне. РАСЕ ФИЛМСКОГ ПАЛАКАТА
Уз изложбу Б. Милорадовића На добар филм често уме да скрене пажњу и добар филмски плакат, У то смо се и сами досад много пута могли уверити, а између осталог. захваљујући и нашим не баш тако ретким сусретима м са модерним пољским филмом и модерним пољским филмским плакатом. Па ипак, наша рођена дистрибутерско-биоскопска пракса твр доглаво је настојала да нас увери у нешто супротно: да налицкани, подводачки, _кичерски плакат представља најбољи, а у ствари најмеркантилнији путоказ у филмске сале. Наравно, са тим ни како нису могли да се сложе ни ентузијасти филма, ни ентузијасти сликарства. У то нас сада уверава и изложба филмског плаката Бо лета Милорадовића у Атељеу 212, која нам представља свог аутора у најбољем светлу, који успева да филмски плакат уздигне до истин ске м својеврсне ликовне кре ације. О томе нам говоре мно ги његови изложени пример ци,
| ција. |
' објективом камере доживља-
ТЕЛЕВИЗИЈА
Не би се могло рећи да је протекла недеља поновила резултате постигнуте готово У целој другој половини фебруара.
Ако смо тада често били у ситуацији да програм емитован током једне вечери, па и неколико дана узастопце, оценимо као занимљив. разноврстан и садржајан у многим његовим компонентама — прошла недеља ретко којом емисијом да је привукла значајнију пажњу.
До сличних утисака дошли смо чак им на основу емисија као што су. на пример. „Мендин програм“ или „Екран на екрану“, које су иначе увек биле на врху наше телевизијске креативности. Овог пута као ла им је понестало даха. нису биле осмишљене својом ранијом убедљивом прегледношћу и богатством газноликих мотива. Гледали смо их по навици, остајући ненаграђени за гледалачки труд.
Уколико детаљније приступимо анализама сличних утисака. знајући да је и стрпљење неопходно у коначном стварању одређених закључака. намеће се уверење да су периодичне просечности наших телевизијских програма пре условљене предахом у кретању ка новим и виднијим резултатима, него локаз стваралачке немоћи телевизије.
Желели бисмо да овакво мишљење потврди програм најављен за ову недељу. како У
Непско рашћене могућности
„Пас и мачкица“. Пренос из београдског позоришта лутака. Позоришна режија: Србољуб Станковић. ТВ адаптација и режија:
Александар Ђорђевић. Емитовао Студио Београд 1. марта.
Да су творци ове емисије
дубље зашли У бескрајне просторе _шароликог дечјег света, имали бисмо још један доказ свемоћног удела камере у дочаравању тананих емо доступних најмлађем узрасту.
Замисао ни нова. ни оритинална али у складу са могућностима погодним за ви-
шеструко оживљавање: преносити телевизијски једну добру и успешну реализовану дечју луткарску представу и истовремено регистровати
је на лицима, малишана који ту представу непосредно прате у позоришној дворани,
Да ли зато што је камера одвећ механички прелазила са сцене на публику и обратно, или што су деца знала да их сниматељ чудном справом повремено тражи, одвраћајући им пажњу од збивања у
визијском
вима.
коме доминирају лутке, ве- ни најмања ! што покретане разиграним импровизације. прстима аниматора — ускра-
ћено нам је ретко задовољство. Ускраћено нам је — и поред тога што је емисија намењена деци — непосредније учешће у кротком рађању најлегише светлости овог света, у озарености којом се разведрава крупно дечје око док ужурбано открива чудесне тајне луткарског театра.
жност.
Душанка Стојановић
Не прође вече а да се не сретнемо са неким од њих. У тишини или жагору наших 0одаја, чим заигра светлост на телевизијским апаратима, међу сликама које пролећу пред очима, чинећи нас сведоцима прохујалих, салашњих па и будућих збивања, појавиће се знани ликови.
Виђамо их у програмима наших студија, сазнајемо од њих новости о стварности око нас, љутимо се понекад на њих — јер они у том тренутку представљају југословенску телевизију у целини — или се обрадујемо, мако смо немоћни ла их потапшемо по рамену. Они су наши познаници са малог екрана.
Покушаћемо да кажемо понешто о сваком од њих. И као утисак и као оцену, Заслужили су то, као што и сваки глумац у свом веку безброј пута осети м топлу радост под светлостима позорнице и ложиви нелагодност ако му се оправдано ускрати аплауз. 7
Почећемо са познаницима из Студија Београд, редослед није битан, нити је резултат
Убедљиђа
0 ТЕЛЕВИЗИЈСКОМ СПИКЕРУ
Мако смо често склони да заборавимо на све оне који се свакодневно труде да програми телевизије продрж и до најудаљенијих гледалаца, никако не би требало мимоићи улогу телевизијског спикера и место које он заузима у делатности телевизије.
Спикер у опом случају није само лице које нам се свакодневно обраћа, него је итекако важан посленик У низу подухвата којима телевизија задовољава постојеће и стиче нове гледаоце и љубитеље.
Доносећи са радија сва сложена обележја и задржавајући све опе функције без којих радио не би могао прећи досадашње етапе — спикер преузима далеко веће и деликатније обавезе, Он више није само неко, чији ће глас, култивисана реч, изражајна дикција и сугестивна сналажљивост У решавању проблема које намеће микрофон — помагати, упућивати и информисати с
Телевизијски спикер појављује се и ликом пред слушаоцем, који је сада постао и гледалац — и дужностима које је имао на радију. прикључује нове и бројније: он више није само чујна, а невидљива личност, него се све особености његовог лика утискују у екран,
Битне одлике телевизије, најпопуларније речено злруженост слике и звука спикеру свега, он постаје и
Ако је на радију сву пажњу усмеравао на димензије говора, негујући га у оквирима својих могућности до граница савршенства технике лисања, дикције и сугестивне убедљивости — телевизијски спикер налази се У потпуности пред објективом камере, он сада мора ла користи и око и лице, и сваки делић своје спољашњости и то пред милионима очију којима не може промаћи
Наравно, нико и не помишља да се телевизијски спикер може постати ако се поседују само слементи изразитије боје гласа и лика упечатљиве самосвојности. То су у сваком случају главни, никако једини услови за телсвизијског спикера. Постоји мноштво лругих потреба и законитости и требало би свакако много простора да набројимо све оне околности, без војих је немогуће обављати ову веома важну телевизијску ду-
Баш зато што сматрамо да су улога, својство, тешкоће и, нарочито, одговорност телевизијског спикера такође важни мотиви телевизије уопште, иастојаћемо ла убудуће кажемо понешто о одликама и мауплма тог позива, о коме се у нашим приликама ретко изговара поузданија и критичнија реч.
гледаоцу телевизије,
Из београдског ТВ студија: сниматељ Миле Стефановић
интересу знатних напора свих наших теле визијских студија. тако и бројне публике, која је увек спремна да поздрави све успешније домете на малим екранима.
РАЗГОВОРИ
на телевизији
неодољиво намећу телеПоред ломо-
своје спепифичне залатке. свакодневни гост у нашим
нијанса несигурности и евентузлне олаке
некаквог такмичења у коме се лодељују критичарске медаље.
Не — хоћемо само да кажемо понешто о онима, чије речи слушамо сваког дана и чији су ликови стално међу нама, а лично се не познајемо...
Душанку Стојановић гледамо и слушамо већ годинама. Колико ли је телевизијских Дневника било емитовано њеном речју. колико смо других емисија пратили захваљутући непосредности њеног лика. њетовим сугестивним дејством.
Честитала нам је и нове године, стрепели смо заједно са њом када је једном била на окупу са многим својим искуснијим иностраним колегама. мрштили смо се и ми, као и она, ако је била доведена у ситуације ла импровизује ап буде убедљива. као да чита лавно проконтролисану вест а не цедуљицу дотурену на брзину.
Као и све њене професионалне друге са малог екрана — јер тако мора ла буде и нико. наравно, против тога нема ништа — мењала је тоалете и фризуру, п тиме и израз лица. Али оно што је увек остајало — био је њен глас, осенчен преливима звонке музикалности. диккијски прецизнији, уколико
је била дубља пажња којом се концентрисала на извођење задатка.
Временом је стицала сигурност. сналазила се. и складним гестовима притлачила пажњу глелалаца и без текста у рукама уздајући се У спонтану речитост, у креативну изражајност, још увек ретку у делатности наших спикетђа.
Чини нам се да јој је остало само још то, ла у неким случајевима емотивније лочарава одговарајуће делове текста и ла се инспирише примерима оних који су калпи ла макар и најобичнију реченицу оживе у пре глелне говооне хармоније.
Сада је Душанка Стојановић у фази кала своја, неоспорно искуство тпсба све више ла оплемењава тежњом ка максималној приролности и лежернијем ставу у коме ће несумњиве лепоте и врелности њеног гласал и лика јоп: непосредније деловати на све узрасте тлелалаца. Р
укаже
докуменша рносш
„Времеплов“. Емисија по-
свећена _ ратним _ данима 1916. Урепник: Светолик Митић, Емисију водио:
Бранислав Сурутка. Еми. товао Студио Београд 7. марта.
Документарни _ материјали ближе и даље историјске про шлости, "које ова емисија приказује у зналачкој обради, нису само људска и временска сведочанства, зпувек сачувана на трошној филмској траци или пожутелим фотографијама.
| Ту су. пре свега, вредни и
' преталачки покушаји ла се данашњем _ нашем човеку,
на све прохујале догађаје У којима су се освајале туђе земље или бранила своја огњишта заједничким учешћем у ратним стихијама. Улога „Времеплова“ није само у томе да упозори на сличне периоде историје, него нам се чини да та емисија постиже и значајнији циљ; сликом и речју, потресном панорамом у којој се светлости живота мраче сенком смрти — упућује се хумана порука да рат никад није желео ни изазвао радни. племенити човек.
Ђорђе ЂУРЂЕВИЋ
Ђорђе Исаков: Вињета