Borba, 03. 02. 1968., S. 2

Субота, 3. фебруар 1968.

БОРБА.

“

“

токренута је фебруара 1922, године

„Страна 2.

одликована Орденом заслуге за ~ народ са златном звездом

ИЗМЕЂУ ДВА СУСРЕТА

Други састанак два стара тријатеља после јунске агресије пружа прилику да се баци поглед на општу војнополитичку ситуацију на Блиском истоку данас, пола године од састанка Тито — Насер у Каиру.

Августовски разговори шефова држава СФРЈ и УАР довели су

— стварност је то показала — до отварања веома интензивне међународне акције за мирно отклањање последица агресије. Док је председник Тито упућивао своје блиске сараднике као носиопе порука у правцима свих светских центара који могу допринети часном смиривању кризе на Блиском истоку, председник Насер је на састанку арапских шефова држава и влада, крајем августа, у Картуму, обезбедио позитивну разраду арапске платформе за даљи наступ у УН и у директним контактима са осталим партнерима. Целокупна светска јавност уочила је у картумским одлукама тон уздржљивог, разумног и првенствено политичког третирања кризе. Био је то врло позитиван напор да се превазиђу неки ранији ставови арапске пропаганде у односу према Израелу, и да се светској јавности пружи реалнија слика о оном најбитнијем питању: ко коме на Блиском истоку прети силом и насилним ширењем својих граница7

· Каирски.. разговори „Тито ја == ~, дија љљљнана вв енња нед интнра (ба Насер, многобројне Титове-поруве- и. Зао НЕНННИХ "бртана Колекти-" |:

РеУРИ _ вуТУс

државницима . других земаља, картумеки, сусрет „на: врху“, акција арапске дипломатије (путовања египатских, јорданских и других државника по Европи, Азији и Америци), напори совјетске владе и других социјалистич= ких земаља да се жртвама агресије пружи ефикасна помоћ и обесхрабри наставак израелске експанзије, довели су у контексту постојећег светског односа снага до побољшања арапских позиција и у УН. Тако је, после летошњег неуспеха ванредног заседања Генералне скупштине и Савета безбедности да скицирају формулу решавања кризе, на зим ским сесијама Савета безбедности нађена компромисна верзија која обезбеђује основне интересе жртава агресије, нудећи гарантије за мир и безбедност свих земаља Блиског истока, а и наду за споразумно сређивање и тако тешких питања као што је судбина палестинских _ избеглица, пловидба израелских – бродова Суецким каналом и сличних.

_Почетни кораци спровођења ове резолуције == тачније речено: испитивање услова за њено спровођење — поверени су специјалном изасланику У Танта, Гунару Јарингу. Његова мисија пружила је прилику да свет поново региструје египатску добру вољу за разумне уступке. Један од таквих знакова била је сагласност Каира да се страни бродови блокирани у Каналу ослободе рашчишћавањем пловне трасе. _

Израел, међутим, диже цену свог повлачења, све чешће изражава спремност да трајно задржи све, или бар знатан део освојених арапских територија. А однос војних снага променио се од августа у прилог Арапа. Са прибирањем њихове оружане моћи, 0сећа се у арапској пропаганди и поновна појава тезе да се. само силом на силу може одговорити.

Криза је опет на врелој мртвој тачци. Њу компликују и нови продубљени међуарапски разлази и унутрашње тешкоће у неким арапским земљама. Излаз није на

видику, а мора се тражити без.

ратног пожара. О томе ће се, свакако, ових дана живо разговарати у југословенско-египатском пријатељском духу отворености и разумевања,

Милутин МИЛЕНКОВИЋ

ЛЕК А НЕ – ФОТОГРАФИЈА

Уместо варница и искри, а "делу прекјучерашњег састанка Управног одбора Савезне привредне коморе посвећеном привредним кретањима на почетку године, тињала је слаба ватрица. Само

неколико присутних нашло се по- |

буђено да каже реч о проблемима, тешкоћама и евентуалним решењима много чега пред чиме се привреда налази (и већ се нашла) у овој години.

Откуд тако мало, рекло би се, живота у овом централном нерву, пункту привреде, који би итекако морао да буде заинтересован за сваки не корак већ стопу њених путева7 Није ли умор овладао нај истуренијим реловима на фронту реформег7.

Једноставног одговора нема ни ти га је упутно тражити — бар не на оваквим релацијама. Места незаинтересованости нема, не може

„та ни бити, уколико се не жели

очекивати нека спасоносна библијска мана са неба, коју очитлед но није могуће ишчекивати „То привреда веома добро зна. Зато се и бори, иде у правом смислу на бајонет, рве се ко више ко мање успешно са много чиме што јој се испречи на путу.

Па где је онда корен, привидне индолентности7

Привреда и овај њен највиши самоуправни орган морају неупоредиво више него досал па буду субјект а не објект у одлучивању о путевима и судбини привређивања, чуло се на седвици. Ла сама испитује, предлаже мере, разна решења апи и ла то не завршава у фиокама већ равноправно, па и са предношћу стане раме уз раме с предлозима разних органа. Зашто и докле вршити систематска месечна снимања проблема, када се зна да се ситуација не мења изненада и темељпо7 Флуорографисања, макако санесна била, не могу се замо тиме исцрпљивати, безврелна су ако се не предузму и мере да се евентуална болест излечи. И то је био један, можемо рећи, општеприхваћен захтев.

клица

Узалудна је борба, напрезање колектива, пгтопачупи и тредрачуни, ако то не прати и регулатива. Многи шрафу пословном меха низму зависи сада од стручњака

ли ни издалека. се много шта“ не омеђава напорима. фабрике.. Не " може се све ни решити'сада договором између привредника, Спољ нотрговински и девизни режим су међу првима у жижи приговора. Били су то раније, па задржали место и сада. Као ла је искуство мало показало, пружило поуке, па ето и ове године има кубуре са такозваним прелазним периодом из године у годину, који је, неразрађен, донео тетобу многој фабрици. А то није једини. приговор.

Није ли онда, чује се, помало свеједно шта се и како говори на састанцима представника привреде, или у сваком случају у великој несразмери анализа и утрошеног времена са резултатима које то дајег Када би та реч имала и практичније дејство било би сва како друкчије. А моргла би ла има. Не указује ли и то на својствен начин зашто и поред довољно горива уместо пламичка не лижу ватрени језициг

Света ТАДИЋ

сој ст ЕУ

ранк

Цена бопобојажљиђосши

Католички свештеник у Саутвелу и Калвертону, у Нотинтенширу у Бнглеској, ударио је цену — богобојажљиво сти. То је један шилинг (150 старих ди нара) недељно, најмање. Сви износи испод тога „богу су увредљиви“ и 6 то ме ваља да воде рачуна верници кад

дају свој недељни прилог цркви на ми ·

си. Отац Џонс се. одлучио на ову процену == и на њено објављивање у. свом недељном билтену за паству = тек по што је утврдио да му отприлике поло вина парохијана оставља највише по 6 пенија (75 динара). ,

Зар је то лепо, зар се то ради — пи та велечасни. „Шта бисте ви радили“ пише отац Џонс у црквеном билтену „кад би вама неко давао по 6 пенија у знак захвалности за све услуге које сте примили Људи лако спуштају новчић одбпенијау ,„једноруке бандите“, у машине за коцкање, а исто их тако лако дају и на томболи. Изједначавати бога с тим стварима мора ДИректно вређати“.

Неке колеге овог свештеника у дру тим пархијама одредиле су вишу цену богобојажљивости. Они мисле да би минимум невређања био 2 шилинга не дељно. Јавила се одмах, с много либералнијим погледима, конкурентска ЕН глеска црква, која је саопштила да је смешно калкулисати цене за богобојажљивост, ПОГЛЕДИ

И МИШЉЕЊА Узроци „ексцеса“

у расподели личних

доходака

Редакција „Борбе“ замолила је друга Бору Ромића да учествује у овој анкети будући да се дуго времена бавио проблемима стицања

ти расподеле дохотка,

У последње време поновно је постало актуелно и предмет- је еве шире дискусије питање нивов личних доходака по појединим транама и делатностима, посебно У делатностима код којих су лични дохоци недавном одлуком Савезне скупштине замрзнути. Шта нам у овом погледу показују подаци“ Пре= ма, до сада расположивим статистичким подацима редослед грана, групација и делатности са највећим оствареним просечним личним дохоцима по раднику (преко 100.000 старих динара) у периоду јануар-октобар про“ шле године је следећи:

1 пројектовање 148.200 ст. дин.

2. пословна удружења 128.400 » 3 привредне коморе 125.000 » 4. банке и штедионице 124.500 „ 5. ваздушни саобраћај 123.300 » 6. нафта 121.900 » 1, осигурање 119.100 » 8. органи савезне упр. 117.400 % 9, електроенергија 117.000 2 10. спољна трговина 114.300 УУ 11. више и високе школе 112.000 » 12. друштвене организације – 111 600 » 13. лутрије и кладион, 110.100 » 14. орган, реп. управе 109.700 » 15. научна делатност 106.500 “ 16. тргов. услуге 106.400 % 17 орг. среске управе 103.600 В 18. умет. и забава 102.100 » 19. поморски саобраћај 101.600 % 20. бродоградња 101.000 . 21. средње школство 100.400 „

Из предњих података се види да је међу гранама, групацијама и делатностима које су оствариле просечни лични доходак по раднику преко 100.000 старих динара, свега су три гране из сфере материјалне производње (нафта, електропривреда и бродоградња), све остале гране са највећим примањима припадају сфери ванматеријалне производње. Од интереса је, такође, да се напомене да упоредни подаци за више година показују да врло рапидан пораст просечних личних доходака посебно имају спољнотрговинске организације, банке и штедионице, осигурање, привредна удружења, привредне коморе, електроенергија, лутрија и кладионице и тртовинске услуге. Као што је познато код већине бвих групација недавном законском одлуком лични дохоци су замрзнути на нивоу просечног остварења у периоду јануар-септембар прошле године.

Познато је да се већ дуже времена у рад-

им колективима и нашој јавности покреће .

питање бправданости висине и даљег раста

пичних доходака у наведеним групацијама и:

делатностима. Покретање овог питања, разуме се, не значи да се пледира и захтева да све делатности треба да имају приближно једнаке просечне личне дохотке (иако има и таквих тенденција). Диференцијација у висини личних доходака по појединим групацијама је разумљива јер зависи од низа елемената — нивоа друштвене продуктивности рада, квалификационе структуре, тежине и услова рада итд. Међутим, радним људима није јасно откуд то да се, например, просечни лични дохоци у пословним удружењима налазе при врху лествице и репидно расту из године у годину док на другој страни у предузећима која ова пословна удружења заступају лични дохоци су на далеко нижем нивоу и расту знатно споријет Откуд то да је код банака присутна далеко изразитија динамика раста личних доходака у: односу на привреду, ако се има на уму да је пословање банака у-тесној повезаности са кретањем и резултатима у области привреде7 итд. Због оваквих одступања код радних колектива се ствара уверење да је за материјални положај и величину личних дбходака важније при-

падање некој делатности него бољи и ква-,

литетнији резултати у раду. Као што је познато, ми смо у разради

наведених

што доследније примене принципа расподеле према резултатима рада пошли од следећих ставова:

а) да услови привређивања не постављају поједине гране, делатности и групације у посебно повољни положај кроз поједине инструменте, јер би то имало за последицу стварање неоправданих разлика у економском положају појединих делатности. Према то» ме, кроз што објективније услове привређивања ваља омогућити свим делатностима да се самостално развијају и да, у зависности од остварених резултата рада и дохотка, издвајају средства за даљи развој и средства за личне дохотке. ;

6) да материјални положај радних организација унутар поједивих делатности зависи од остварених резултата рада у поређењу са просечним резултатима рада делатности којој радна организација припада.

в) да лични дохоци радника не зависе са мо од њиховог рада на радном месту (што је била карактеристика ранијег система) већ и од остварених укупних резултата њихове радне јединице и предузећа као целине. У условима наше тржишне привреде реализовани доходзк према томе представља основу за формирање личних доходака, прошири вање материјалне базе удруженот рада и задовољавање осталих заједничких потреба.

д) у оквиру самоуправног механизма нужно је да се изграђује политика расподеле и по појединим делатностима. Основ за унапређивање ове политике служи Споразум 9 јединственим показатељима који је још 1963, годиве склопљен између Савезног секретаријата за рад, Савезне привредне коморе и Централног већа Савеза синдиката Југосла-= вије. На бази показатеља из овог Споразума створени су предуслови за широко дотоварање радних колектива по ' појединим гранама и делатностима, утврђивање бли-

жих критерија и мерила пс појединим гру-

пацијама који ће омогућити радним колективима да самосталним одлукама — водећи раћуна о свом перспективном развоју — обезбеде да се, између осталог. лични дохоци формирају у што већој зависности од остварених резултата рада. Другим речима, уместо уплитања са стране у расподелу дохотка радних колектива, договарање. радних људи унутар појединих групација и делатности треба да постане основа за вођење и усмеравање политике унутрашње расподеле. Пре свега, по мом мишљењу, треба напоменути да се друштвено-економски положај радних организација из области спољне трговине, банака, осигурања, лутрија и кладионица, и сл. у одређеној мери разликује од радних организација у области материјалне производње. Та разлика видљива је наро-

мито. ме што „у радним „организацијама делатности издвајања за личне „„дохотке нибу“у тако "чврстој повезаности са | издвајањима за акумулацију; Наиме, у материјалној производњи свако нарушавање 06јективно нужне пропорције у расподели лиг чни дохоци — фондови имз веома озбиљне последице на рад и пословање предузећа, На другој страни, таква чврста међузависност у радним организацијама у области наведених делатности нема. Отуда је могућност померања пропорције лични дохоци—фондови У корист личних доходака (и без одговарајуће повезаности са резултатима рада) много већа код предузећа спољне трговине, банакв и

сл, него у предузећима из области привреде.

Ово утолико пре што је код већег броја од ових радних организација пропорција у расподели лични дохоци — фондови знатна у корист фондова. Код појединих спољнотрго= винских радних организација на пример, про порција у расподели фондови-лични дохоци је 80:20 у корист фондова. Насупрот овоме код приличног броја грана и групација у 06ласти материјалне производње ова пропорци ја је управо обрнута (80:20 у корист личних доходака). Ако је однос у расподели лични дохоци — фондови знатно у корист фондова, при чему акумулација није тако чврсто везана као услов за повећање личних дохбдака, онда померања за неколико процената

КОЛИКО КО ЗАРАЂУЈЕ

пропорције у расподели лични дохоци ~ фе дови неће се битније осетити на рентабу ност ових предузећа. Ово померање је | ће утолико пре уколико не постоје Неки 10.

· товорени објективни критерији за фо

ње и реализацију политике расподеле у три пацији којима би се, између осталог, ј мирање личних доходака у максимално тућој мери везало за остварене резултата раду. 3 > На другој страни очито је да су инсту менти за стицање дохотка код пословних т ружења, банака и других наведених Органи, зација знатно лакши у односу на стицање 10 хотка у радним организацијама у област материјалне производње, Ако на ћ код пословних удружења можемо да конста. тујемо знатно бржи пораст личних ДОХОдака од пораста личних доходака у радним брга. низацијама материјалне производње, која ова пословна удружења заступају или обар, љају за њих комерцијалне или друге сличу послове, онда је прилично јасно да је услута пословних удружења (у виду допру. носа) висока и да је треба ревидирати, Пру, ближно иста је, по мом мишљењу, ситуаци. ја и код банака и других сличних органу. зација. Е И најзад карактеристично је за дела сти спољне трговине, банака, осигурања, лу. трије и кладионица да оријентације на др. гтоварање око политике расподеле скоро није било у протеклом периоду. Карактери стично је у овом погледу, на пример, да. после Резолуције Савезне скупштине краја 1966. године у којој је. између осталог, бу наглашена потреба примене Споразума о је. динственим показатељима по појединим. латностима, Централно веће поновно п нуло иницијативу да се као приоритетно са. гледају критерији за формирање и реализи. цију политике расподеле управо у делатно стима спољне трговине, банака, лутрије у кладионица и сл, Међутим; на основу ове иницијативе није дошло до очекиване живље самоуправне активности у овим делатностима да би се нашла одговарајућа решења. за ове проблеме. Да је било, другачије роватно да не би ни дошло до потребе. се крајем прошле године дискутује око ла. мрзавања личних доходака у овим. пе стима. 25, Уз изнете напомене потребно је истовре мено нагласити да у овим делатностима (па. и у неким другим) има очекивања да ће пеко други, а не сами радни колективи, изтрадити одговарајуће критерије и мерила у по гледу политике расподеле и што доследнијег формирања личних доходака У односу на ос тварене резултате рада. А суштина сам равног дотоварања коју тежимо да изгради мо је управо у томе да се сами радни к лективи у оквиру своје групације кроз 16 Бусобно повезивање према сопственим у фресима и потребама договарају о поли расподеле, критеријумима и мерилима би на бази таквих самоуправних догово уносили у своје интерне правилнике, 0 тво међусобног дотоварања и споразуме радних организација унутар групација, (Не рочито код оних групација код којих "нема | чврсте повезаности између акумулације или чних доходака) што је једна од нужности у нашем систему заснованом на самоуправља“ њу, нема сумње да представља (поред недовољно разрађене — на перспективним осмо вама засноване унутрашње расподеле и ле-

"ним организанијама) један од значајн

злога и узрока за појаву „ексцеса“ у поме. ду личних доходака не само у оквиру де латности код којих су лични дохоци ЗаМрзнути него и код других. МЕ

У оквиру напред наведених разлога, по мом мишљењу, треба тражити узроке за ољступања и недовољну повезаност у форм рању личних доходака по основи и на бази резултата рада у гранама, групацијама и де латностима у којима су лични дохоци 3 мрзнути. Из изнетог, мислим, истовремено да је јасно у ком правцу би требало тражи“ ти решења да би се ове ненормалности У наредном периоду отклониле.

Посебно желим да истакнем да, по мо мишљењу, дуже задржавање па и еве ално проширивање административних Ме (има и таквих гледања) на пољу регули ња личних доходака може имати врло Не гативне последице, како за даљи развој с моуправљања тако и за даљу доследну при“ мену принципа расподеле према резулта ма рада. Утолико пре треба подстицати до“ гтоварање и споразумевање радних колекти“ ва унутар групација и делатности и тежити да овакви самоуправни договори добију што шири обим и платформу, Ка

Бора РОМИЋ, |

савезни посланик

треба дати одговор у репуб личким форумима на неко практично питање или обја

ве теорије у пракси. 39 сматрам да наши функци“ нери морају да воде реч“

ППРУДОИТА УПРТЕ ИЕИ ЛТТУ7

у

принео пи ои

Посланик Буковић није одговорио на питање

Нису за све и увек криви савезни органи

Позната је изјава друга Буковића о наводном притиску који је вршен на по сланике Савезне скупштине у вези са збирном стопом доприноса на личне до хотке. Питање друга Ренди ћа било је сасвим јасно = ко је када и на који начин вршио притисак на посланикег Међутим друг Буковић је такав оправдано захтевани одговор избегао. Уместо то та он иде даље у својим сумњама (без доказа) у политику савезних органа на водећи: да посланицима ни је доступан преглед матери јалног биланса, да се њима презентира привидна слика о мерама савезних органа ва заштити дохотка рад них организација и да сву систему отварају многоброј ни канали за одлив резултата рада радних организа= ција. Критикује спољнотрговински режим, послова ње банака и неадекватну

кредитну политику, говори .

о погрешним одлукама у

погледу инвестиција итд. Из овот излази, по Буко-~

вићу, да мало тога ваља у

овој нашој садашњој ·економској политици, која је упркос таквих _ схватања већ дала доста позитивних резултата Као што су: спре чавање ИМфлације, канали бање привређивања у духу економичности, смањење платнот дефицита, убрзање интеграционих процеса и даљи развој самбуправне базе.

Такви резултати постигну ти фу, ИЗМЕЂУ осталог, зажваљујући и одлучној поли тици савезних органа, пре свега Савезнот извршног ве

"ћа; Да су ти органи попузи-

тали пред свим сугестијама било оваквим какве презен туја друг Буковић, или оним које је потенцирао др Хорват и други, ен сам да бисмо се нашли у вртло ву хаоса. Добро је да се дају предлози и да се критикује, али је велико питање како би то, за шта се друт Вуковић залаже, изгледало пракси, ; у Пуна он то детаљније не објашњава, па је тешко о томе полемисати. Неприхватљива је мисао да је Бу ковић био спречен да раз-

мотри све елементе на који ма је Савезно извршно веће базирало економску политику у 1968. години, То сигурно није било ускраћено ни осталим посланицима. Друга је ствар, ако поје динци „немају“ времена да дођу ни на заседање, Буковић признаје да спор ни проценат лимита није битан, признаје да је имао могућности да се о томе изјасни у Савезној скупшштини па се поставља питање зашто ово презентира са На гласком о притиску баш на Пленуму ЦК СК Хрватске, Буковић је утицајан савезни посланик и било би нормалније да јавно своје аргументе изнесе пред посланике. Дискусије са стране, макар и на уваженим форумима, и то после решења, могу се схватити и као омаловажавање _ савезних органа, који пред Скупштином одговарају за политику коју су зацртали, ије то случај само са Бу ковићем, таквих _ појава, по мом мишљењу, има и у другим републикама. Оне се обично појављују кад

снити излаз из тренутних тешкоћа. И јасно, најлакше је тада критиковати инстру менте и политику савезних органа уместо да се одговор потражи у скупштинским телима или да се на лицу ме ста допринесе решавању. Било би целисходније, а и оважи нат човек био би одушевљен када би и : Буковић и други који во чно наступају, своју суму знања ревлизовали у рад= ној организацији па да сви видимо и проверимо њихо-

на о томе када ће, шта где изјавити и да онај 50 неодговорно наступа, за 680 је изјаве пред надле форумом и одговара | противном излази да је 58 захвалније све критикове ти и у све сумњати, мада 67 наши друштвени односи 7 кви да се о много чему Мо же у похвалном смислу т“ ворити. | Сарајево, фебруара Будимир ЂОРЂИЋ. Хасача Бркића 0

Колика примања пензионера

Основни закон о пензијском осигурању дев

превазиђен

Чланак под насловом „Ко лике плате функционерима“ („Борба“ од 18. јануара) подстакао ме да вам пи шем. Закон об примањима Функшионера, који је само две године стар, дошао је на ред скупштинских тела Само За40, што је Њиме по гођен један мањи број фун книонера, и наравно, о тој измени решаваће се хитно.

Међутим. Основни закон 6 пензијском осигурању, ко ји је Но мом мишљењу олавно треживео своје, а до не је пре три године, још није дошао на ред скутиитинских органа ради измена Мада су њиме погођене стотине хиљада пензионера. Интересује ме, да ли ће о

=

вај закон уопште бити мењен. То би било јер је неодржива у пензијама и до 700 Е динара за исто радио У исте године службе У квалификације. И ло је „неког“, превоб“ иш усклађивања пензија, пре две године, 8Л7 . зионере „није било ср ва“. 1 Питам вас, друтови азих ланици, који је од || проблема приоритетни шта треба овде по хитном посд

Приштина, фебруоте _ Спира КОСТИ»

бр. л. к. 938 Приштина

АЕ