Borba, 24. 02. 1968., S. 15
~
Јозеф Смркођски :
„Како даљег“
(Наставак из јучерашњег броја)
Он је у пракси остварио принципе који су блиски ено ским осећањима наших људи, Њиховом смислу за оно што би наш јавни живот пре свега требало да садржи — суштину, истину, примерност, у принципијелним _ питањима према опробаном правилу — истину. па шта буде! Тиме је Централни котавоће а Пари је као пример.
н себи — за садашњост и будућност. Пример, који ће морати још да се дограђује и спроведе до краја — како у пракси центра тако) и нижих органа.
Централни комитет је дакле потвр дио да нема намеру да буде орган у коме се само усвајају одлуке. Он је заиста постао представник партије. Он је дао израза ономе чиме је сваки поштени комуниста, У односу на покрет и самог себе, одавно већ био незадовољан. Он је одлучно почео да се бави питањима ауторитета партије у друштвуа нарочито њеним унутрашњим проблемима који су дуго зао-. билажени или недоследно решавани, што се такође односи и на став и обавезе према ванпартијцима и друштву уопште.
Шта, дакле, да се ради после „јануара“, треба ли речи да се претворе У дела, у живот, треба ли доследно да се извршава програм и линија 13. конгреса, за шта се пленум ЦК одлучно изјасниог Неће ли нестати оне наде које су почеле унутар партије да се шире, или ће уследити активност — пратилац тих дана7 5
Први задатак састоји се у томе да се читава партија упозна са садржином рада Централног комитета. То значи унети дух и методе рада последњег пленума у читаву партију, у све њене органе. Треба одозго до доле извршити поштену и отворену размену мишљења. Пружити шансу свим доиста напредним и одговорним струјама, пружити је одважно и разумно, боље пре него касније.
Ништа не би било погрешније него ако би се овај задатак почео да 0остварује на стари рутински начин, путем некакве кампање која би декларативно платила уобичајени „порез верности“ да би се за месец или два угасила и завршила. Са поверењем унутар партије и према партији оно што је у ствари било на дневном реду Централног комитета — не треба лакомислено поступати. Њега треба решавати само систематски, дугоро чно и на делу. Јер није све решено. Мислим да ће први „испит државни>.
Страна шта
у
акцију. Такво оздрављење и оживљавање читавог партијског организма ПТИАНННа је и није га могуће ни на Који начин „организовати“ Не може га такође заменити ни најбољи апарат. Читава партија и сваки њен
члан морају бити убеђени да не са-'
мо извршавање задатака, већ и њихово одређивање, дакле формирање
. партијске политике, треба да буде
дело целе партије, у коме сваки комуниста може да учествује, како би после тога могао да га сматра за своју ствар, за свој задатак.
Заиста нам је данас потребно како се међу друговима често говори — да „омистимо сто“, да се мирно, озбиљно и с одлучношћу вратимо нашем ранијем послу, да потврдимо и даље развијемо оно што нам је пошло за руком, да праведно и поштено исправимо грешке и пропусте.
Пружимо прошлости оно што је ње- 5 но — истину, право, правду. Учини-
мо то без одлагања, без сензација и рекриминација, али доследно, како бисмо се после тога могли концентрисати на оно што је за комунисте увек било најважније — на будућност. зир 975 ђ
у
Какав нам је програм потребан
У овом правцу усмерене су и одлуке јануарског пленума ЦК КПЧ о изради акционог програма партије. То мора бити програм који изражава основне потребе, према томе и политичке! интересе појединих групација становништва. Централни комитет жели у њему јасно да формулише принципе на основу којих ће приступати појединим друштвеним слојевима и њиховим интересима, социјалним и идеолошким проблемима. Програм који ће представљати базу на којој ће се окупити све напредне и патриотске снаге и обновити атмосфера узајамног поверења, и то како међу појединим класама и — групацијама друштва, тако и између партије и народа.
Међутим, атмосфера пуног поверења не може доћи све док нам не пође за руком да превазиђемо нека трвења и затегнутости, до којих је дошло у протеклом периоду. Имам на уму нарочито затегнутост између руководства партије и дела омладине, нарочито студената.
Истовремено смо свесни тога да мо рамо: на нов начин прићи решавању социјалних проблема, који су дошли — као последица трајнијих економ-
= ски тешкоћа, Социјални: проблемоброј
ка“ бити воља и'одважност да после-“'"јенан је поботилање-витугцијену готам-
дно информише партију о свему што је чињено и о мишљењима која су у вези.с тим постојала. Информисати одозго до доле и обратно, конкретно и истинито,
То даље значи испунити стварним животом данас веома актуелне одредбе статута партије. Ослободити рад формализма и командовања и заменити га стварним аргументима, конкретним и идејним. Не ауторитетом речи и положаја, већ идејама, доказима и делом. Овај процес мора да инспирише партију одозго до доле и обратно. Ако је у Централном комитету речено оно што партија жели да чује, онда је истовремено речено и то да и он, ЦК, треба да саслуша оно што каже партија и што каже народ.
Читав скуп задатака и проблема, који се данас налази пред нама, најкраће “се може окарактерисати као до следна демократизација у партији и у држави, која представља основне ус лов заиста свесне, па према томе добровољне дисциплине, без које би партија изгубила своју способност за
беној изградњи. Ако желимо да било какво решење буде ефикасно морамо предузети, по свој прилици, неке изванредне мере да би ствари кренуле напред. Централни комитет би требало у том програму јасно и отворено да каже какве се мере припремају у области цена, плата, пореза и социјалне политике.
Обнављање атмосфере узајамног политичког поверења захтева да се становништву пружи довољно конкретних информација о томе шта ће се учинити у области животног стандарда. Благовремена информисаност спада у најважније услове демократизације јавног живота, без ње се не може створити потребна политичка стабилност.
Сваки грађанин има право да зна како ће се развијати његов живот да би могао реално и одговорно да планира своју будућност. Прилично честе промене животних услова људи никако не доприносе тој стабилности. Иако су одређене промене нужне, треба избегавати стање у коме људи живе у неизвесности, из дана
У дан у очекивању шта ће „они горе“ опет измислити,
Овај моменат је нарочито важанх“ Ако тезе о руководећој улози парти+ је не треба да се претворе у празне речи, онда акциони програм не може да буде само ствар партије. Ациони програм мора бити упућен читавој на
ш1ој јавности, сви слојеви и групације.
становништва морају у њему наћи
своје реалне и оствариве тежње, 38- ·
хтеве и потребе. Програм чију је израду Централни комитет · поверио Председништву ЦК, треба да буде општедруштвени, општедржавни и оп штенародни програм. Предстојећа 50годишњица републике за његову ИзЗраду и испуњење представља најпотоднију прилику, |
!
· Положај партије
Потребно је разјаснити узајамне.
односе између. партијских и државних органа, између државних органа и предузећа, између државне управе и економске сфере, између апарата и бираних органа. Ако сви ови односи не буду прецизно разграничени и ако не буде одређена и правно загарантована надлежност и одговорност појединих органа, онда неће бити Ни погодног тла за побољшање квалитета руководећег рада ни за извршење захтева да свако мора да одговара за своја дела, за свој рад и за своје одлуке. Јавност мора да зна не само ко и на ком пољу одлучује, већ ико за који делокруг рада у пуној мери одговара. „ « У новом акционбм програму требало би такође да буде мисија појединих друштвених и сталешких органи зација и какав треба да буде њихов однос према државним и партијским органима. Ако знамо да и у социјалистичком друштву развој тече преко економских, социјалних и политичких интересних сукобљавања онда треба да тежимо таквом механизму политичког руковођења који би пружио могућност за текуће регулисање свих друштвених сукобљавања и ис= кључио нужност ванредних административних интервенција, које изазивају нова трвења и политичку напетост. Ово се очигледно односи и на неке међунационалне проблеме, Тек овај акциони програм, а нарочито његово извршење, могу дефинитивно да покажу да ли ће бити испуњене наде које партија и народ почињу да гаје у погледу одлука јануарског пленума ЦК КИПЧ. Изгледа да ће
овај“ пленум постати: прекретница (У... везнем'оразвеју "и “извор нове атмос-. о
фере не само у партијским редовима већ у. читавом друштву. Али не гајимо илузије. Ништа неће доћи само, без борбе, без напора. Ништа неће пасти с неба и нико не треба да чека милостињу. Одговорност мора да постоји како „горе“ тако и „доле“.
На разним местима има и још ће се наћи људи који говоре, и још ће говорити, о потресу. Ово узбудљиво заседање, на коме се говорило непосредно, отворено, одважно, критич= ки и самокритички може некоме изгледати као потрес. Међутим, потреса има различитих. Мислим да ће бити добро ако децембарски и јануарски пленум буду деловали као потрес, али као здрав потрес, који ће ослободити и оживети нове и свеже снаге које ће померити наше друштво, нашу социјалистичку републику за једну нову етапу напред. А партија је у стању да ово обезбеди са својих милион и по комуниста, који ће наићи на пуну подршку и помоћ широких народних маса које желе исто што и ми.
(„Руде право“, Праг)
Акутна несташица лекара у Африци
„Према специјалном извештају Свет ске здравствене организације несташица лекара и помоћног болничког особља у Африци постала је критична, и стање се све више погоршава. Како је истакао регионални ди ректор организације за "Африку, "Др Квинум, за критику је појава да Африканци који су завршили медипинске студије напуштају своје родне земље, или се уопште не враћају да би помогли свом сопственом народу.
„Овај губитак националних кадро ва не може се заменити никаквом пол моћу споља“. изјавио је др Квинум, који упозорава:
„Све дотле док здравствени радници буду тражили лакша решења и напуштали своје националне здравствене службе, често ни из каквог другог разлога сем сиромаштва њихових родних земаља, немамо право да.говоримо о напретку у свету сутрашњице, или да очекујемо чуда од било каквог облика помоћи, ма како велика та помоћ била, и ма из каквог извора долазила“.
Њу ЦРТА: МИЛОРАД ДОБРИЋ
. дуд СП 77071. СКРАЋЕНА РАЦИА РЕЕГРА
при У РАТ РРАВРТАРМА УРГ У вашол установи
Др Квинум је нагласио да се не располаже тачним подацима о броју квалификованих афричких здравствених радника који напуштају своје земље. Познато је само да око 1.200 лекара емигрира сваке године у САД. „Око половина ових случајева су из недовољно развијених земаља“. у Дилен
„Земље Африке, у којима је несташица ових кадрова већ акутна, и даље трпе штету услед процеса који их лишава кључног особља, често
у знатном броју, готово чим стекну.
квалификације“, каже се у извешта-
ју. у
Др. Квинум је истакао да је ситуација посебно критична ако се имау виду да у многима од афричких земаља које су недавно оствариле независност, постоји свега један лекар на 50.000 становника. У САД, Совјетском Савезу, Израелу, Француској и Аустрији један лекар долази на око 500 до 1.000 становника.
„У 1965. години било је земаља афричког подручја у којима није би-
ло ни једног јединог лекара из редова њихових становника“, каже се у извештају. Стање није боље ни у
погледу болничарки. У Европи и Америци постоји, по правилу, једна бол ничарка на 350 становника. „У црној Африци, међутим, свега једна болничарка послужује 12.000: становника“.
- (УПИ, Женева)
Масовна производња месечевих глобуса
Потпуни глобуси Месеца, које су први пут на свету направили Државни астрономски институт „Штернберг“ и топогеодезијска служба СССР, почели су да се производе масовно у московској фабрици „Природа и шко
(„Правда“, Москва)
|“ к7; „ ) И. угао БРЗОПОТЕЗЈЕ ЗА умрети ТОРА шаховских ГРДРТУ МА.
ВИЛИЈЕМ В: ТЕРНЕР
ГЕРИСОН ОПТУЖУЈЕ
(НОВА ОТКРИЋА О
16.
7 У овој бурној активности је још једна епизода која се одиграла у ресторану на аеродрому у Винипегу, у Канади, 13. фебруара 1964. Ричард Гисбрехт, бизнисмен с којим су Герисонови људи разгтоварали, чекао је тамо партнера за ручак и том приликом чуо разговор који су за суседним столом водили један 50-тодишњак, с апаратом за побољшање слуха а јужњачког акцента, и млађи човек „густе косе и упадљиво густих обрва“. Обојица су изражавала забринутост око тога колико је Ли Освалд могао причати својој жени о атентаторској завери. Успут су помињали неког неидентификованог човека по имену Исак, чудили се како се „Исак“ могао повезивати с „лудаком“ какав је Освалд. Даље се говорило о неком с презименом Хофман или Хокман, чији је посао био да „олакша Исака“ и уништи његов аутомобил модела 1958. године. „Имамо сад више пара на располагању него икад раније“ — извештавао је старији. Такође је говорио да ће група, којој су обо-
јица очито припадали, имати састанак у једном == омотелу--у Канзае-Ситију у марту, а резервације су. | биле“спроведене“ у' име неког текстилног концерна;
У том тренутку су обојица приметила Гисбрехта који је пошао ка телефону да обавести полицију. Пут му је, међутим, пресекао и блокирао неки трећи човек, који је одједном искрсао, Трио је затим брзо нестао.
ФБИ се бавио инцидентом, али су и резултати тог' испитивања постали „поверљиви“, па тако и недоступни. Ипак, зна се да постоји документ са ознаком „Исак Харолд“. Један Герисонов човек пронашао је Исака Харолда у Тексасу и овај је потврдио да је имао „форд“ модела 1958. али да су та кола била продана као старо гвожђе и пресована у једној сабирној станици. Вреди приметити да је у Канзас Ситију национални главни штаб „минитменске организације“. Недавно су Гисбрехту показали једну гарнитуру фотографија. „Ево га, то је човек с густим обрвама“ рекао је — издвајајући снимак Дејвида Ферија.
...
Што се Герисон више приближавао тачки на Којој ће све чињенице бити сложене у мозаик истине о атентату, све су дешператнији покушаји да га се у томе спречи. Одавно је завеса „национал-
Клеј Шоу у судници за време саслушавања сведока
“>
АТЕНТАТУ НА ЏОНА КЕНЕДИЈА)
не безбедности била повучена у Националној архиви испред више од 200 докумената — од таквих као што је онај назван „Освалд у Монтреалу, лето 1963. године“ па до „Види: Чарлс Смол, тојест Смоликоф (путовање у Мексикој“. Многи од тих докумената изгледа да би могли бити веома важни за Герисонову истрагу, али он до њих не може доћи упркос чињеници да је и сам званични функционер задужен за обезбеђивање законитости,
Осим тога, кеко се то могло десити да се за поједине предмете констатује да су „нестали“ из праве тврђаве каква је, по свом обезбеђењу, Национална архива7 На списку несталих предмета налази се 26 управо везаних за овај атентат, а међу њима и један назван „Џек Рубијев нотес који је држао Лари Крафорд (послужитељ у његовом „Клубу Карусел“; клиснуо из Даласа поподне на дан атентата“. Герисон чак примећује да је у Вашингтону „просто невероватним“ стицајем околности било пеких спонтано насталих паљевина“ сутрадан после убиства, када је ватра прогутала забелешке о аутопсији, а у термофакс-машини пламеном (био · изобличен,._до. непрепознарања,. тајни извештај. Централне обавештајне агенције о Освалдовим активностима пре атентата.
Упоредо с повлачењем завесе тајности почела је да тече и агресивна кампања застрашивања и дискредитовања сведока. Абрахам Болден, први црнац-агент Сикрет сервиса, оптужио је своју атентску сабраћају да су банчили 22, новембра до зоре, а изјавио је и то да је Освалд у затвору рекао: „Руби ме је најмио!“ После тога су Болдена њетови претпостављени оптужили за подмитљивост и осудили га, док он узалуд наставља да се жали тврдећи да су те оптужбе против њега биле монтиране. Очевидац са Дилијевог трга, ко-
ји је 1963. рекао људима ФБИ да су два човска појурила преко ограде на Граси Нолу, био је оштро упозорен: „Ако стварно нисте видели Освалда да пуца са прозора шестог спрата, онда вам је боље да држите вашу проклету њушку завезану“. Једног становника Њу Орлеанса, који је располагао важним информацијама о локалној „минитменској" организацији, ФБИ је опоменуо да не треба да каже
било шта окружном јавном тужиоцу, јер „тужилац Герисон хоће да обори налазе Воренове комисије".
(Наставиће се)
24. ФЕБРУДР | | 1848. ГОДИНЕ
НАЈЧИТАНИЈА КЊИГА МЕЂУ ПРОЛЕТЕРИМА ПЕЛОГ СВЕТА
| У Лондону је на. данашњи дан пре 120 го-
дина објављен на немачком језику историјски
документ научног социјализма који су написа-
| ли Карл Маркс и Фридрих Енгелс као зва-
нични програм прве партије радничке класе Савеза комуниста.
| У објашњавању историје људског друштва
у овом је документу доследно примењен дија-
лектички метод и оцртана светскоисторијска у-
| лога пролетеријата у борби за коренит преображај друштва.
У првом одељку говори се о успону и у-
| лози буржоазије у развоју производних снага.
У другом је разрађена улога комуниста као
нераздвојног дела радничке класе у организо-
| вању борбе за рушење старог, буржоаског по-
ретка и за његово смењивање комунистичким.
У трећем је дата темељна критика дотадашњих
| непролетерских — буржоаских и ситнобуржо-
аских — социјалистичких праваца, У послед-
ем су изложени основни принципи стратегије
и тактике комунистичке партије. Истакнуто је да партија пролетаријата „свуда помаже сваки револуционарни покрет против постојећег друштвеног и политичког поретка а комунисти свуда раде на повезивању и споразумевању демократских странака свих земаља“.
Овај документ носи име „Манифест кому- | нистичке партије“ или скраћено „Комунистички манифест“. Он је убрзо постао најпозна- | тија и најчитанија књига међу пролетерима У целом свету, преведена на све важније језике.
Први превод на српскохрватски појавио се | 1871, године у листу „Панчевац“, где је излазио у наставцима. Убрзо потом Светозар Марковић је објавио превод у посебној књизи, |
Лењин је 1914. године рекао за „Комунистички манифест“ да је „дело у којем је с генијалном јасноћом оцртан нови поглед на свет, доследни материјализам, који обухвата и подручје друштвеног живота.“
| њ
БРОЈ 4932
бавно: 1. Иницијали писи о тора живага“ — иницијали презимена и имена нашег познатог фудбалера; 2. Врста птице — дењак, свежањ (мн); 3 Део костура — врста жуте боје; 4.
Средства против киселине у желуцу; б, Један глодар, штеточина — бог ветра У митологији старих Грка; 6. Уметност (лат) одјекује; 7. Редарство; 8. Црквена титула — врста полумајмуна; 9. Једна игра лоптом, игра се на коњима — највеће језеро у Етивпији; 10. Хемијски знак за радијум — иницијали презимена и имена нашег познатог књижев ника („Сељачка буна“).
Усправно: 1. Стара мера за те- Санс (Еулохио Флорентино) жину — свештеник; 2. Легура ба- она; 6. Ве — тандем — Ир,; 7.
кра, цинка и гвожђа, тучЧ —
опорог укуса; 3. Проналазач вак“ цине против беснила — тулипан; 4. Један родитељ — направа за просејавање; 5. Флаше — сирће; 6. Боја зојничких униформи — гигант; 7. Место у Словенији — зељаста или дрвенаста биљка дугачког и танког стабла! 8. Дуг временски период света (турц.). (М.О)
РЕШЕЊА БРОЈА 4991
Водоравно: 1. Устав; 2. Пном Пен; 3. Ло — кос — та; 4. Ипр
— р— САС; 5. Трабант; 6, Веранда; 7. Има — к — СЕВ; 8. Це. (Цесарец Аугуст)
— ило — Ма; 9. Арсеник; 1) Бакар.
Усправно: 1, Плитвица; 2 УН — опрема — Рб; 3, Сок — рара = Иса; 4. Тмор — БА (Богобој Атанацковић) — Клек; 5. АПС —
# 3
Наставак,
О ни · ни.
шт Еш! ЕР ТЕ Та 2 Ар ИО ЗА 2
2000
4 5 6 7 8