Borba, 04. 05. 1968., S. 17

СУБОТА, 4 МАЈ 1968.

„ЧИТАОЦИ БОРБЕ СУ.ПИТАЛИ – ПОТРАЖИЛИ СМО ОДГОВОРЕ“ Пн рдевн а евтаи И

· Саобраћајни тунел испод Теразија, трошкови студентског живота, продаја и препродаја_

цвећа, нови самачки хотел...

Неће бити повластица за 803 кола

ДРАГИША ВАСИЋ, Јабучка 7 (Карабурма): Чуо сам да ускоро треба да буде донет закон на 0снову кога ће инвалиди приликом

вине кола у иностранству бити ослобођени плаћања царине. Занима ме, међутим, које категорије ин валида треба ла буду обухваћене овим законом. Шре свега зато што намеравам да купим аутомобил јер ми је неопходан. Парализован сам 80 одсто. :

САВЕЗНИ САВЕТ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ, Одељење за заштиту ратних војних инвалида: — Колико смо ми обавештени, такав закон којим би се предвиђале бенефиције за инвалиде ако купују кола у иностранству, није у припреми. Чак не знамо да ли се о томе воде и било какве дискусије. Раније су овакве повластице имали ратни војни инвалиди. Али, од пре неколико година ни они више нису ослобођени плаћања царине приликом куповине аутомобила у иностранству.

Како ће изгледати саобраћајни тунел

ГОРДАНА КРАЈАЧИЋ, Риге од Фере 7: — Чула сам да ће у Београду ускоро почети да се гради саобраћајни тунел, јединствен У свету — јер ће истовремено моћи да се користи и за склоништа. Занима ме како ће да изгледа, колико ће се возила моћи да креће њиме, испод којег дела града ће пролазити, кад ће почети изградња и ко ће да изгради опрему за овај 06"јектт ДР. ИНЖ. ГОЈКО ДИМИЋ, главни пројектант за енергетска постро јења и аутоматске уређаје: — Тунел ће имати две саобраћајне цеви, паралелне на размаку од 33 метра, са по две саобраћајне траке. Служиће за пролаз у једном смеру, а некад једна „цев“ моћи ће да буде двосмерна због економичности. Про пусна моћ тунела у оба смера биће 5.000 возила на час. Највећа дозвољена брзина биће 50 километара. Изградњом „Газеле“ и раскрснице код Мостара, овај тунел постаће неопходан и највећи део саобраћаја из тих праваца пролазиће кроз овај

· тунел тако да ће Теразије бити растерећене. Тунел ће полазити од Улице Гаврила Принципа, пролазити испод Теразија, Дома омладине, Ма кедонске улице, Двадесетдеветог но вембра и излазити код ресторана Скадарлија у Цетињској улици. Биће дугачак један километар. Изград ња овог тунела почеће одмах чим се заврши тунел који се гради испод. Теразија, односно крајем ове и почетком следеће године. Радови ће трајати око две године. Опрема, с обзиром да је најважнија безбедност саобраћаја у тунелу, захтева да уре-

Ђаји буду сасвим сигурни, да ниједан детаљ не сме да затаји. Због тога ће за опрему бити расписана међународна лицитација. Вредност радова, енергетских постројења и аутоматизације износиће око две милијарде старих динара.

Студентски живот неће поскупети

МИЛАН ИВКОВИЋ, студент Филолошког факултета: У последње време се, мада незванично, све чешће чује да ће студентски живот у домовима поскупети наредне школске године. Пошто се већина студената школује располажући ве ома екромним финансијским средствима, то би се лоше одразило на успех студирања. Због тога ме занима да ли је тачно да ће становање у домовима и исхрана у студентским ресторанима да поскупе7

СЛОБОДАН ВУКОВИЋ, секретар Универзитетског одбора Савеза сту дената: — Мислим да су све досада шње приче о поскупљењу исхране и становања студената неосноване. Тачно је, међутим, да су цене у сту дентским домовима и ресторанима већ неколико година лимитиране, да се не дозвољава никакво повећа вање цена. Али, још нема разлога да се неко поскупљење прихвати.

Разлога за овакав став има више. Кредити, стипендије и дотације за исхрану нису на тој висини да гарантују могућност поскупљења сту дентског становања и исхране. Савез студената биће енергично против тога све док се не повећају 06лици материјалног обезбеђења и неће се сложити ни са каквим поскупљењем студентског живота.

О евентуалном повећању цена од= лучује Заједница установа студентског стандарда, али пре тога Савез студената треба да се изјасни.

Заједнички студентски, павиљони“

СЛАВЕ МИТЕВ, студент Студентски трад. Први павиљон: — У току прошлог лета у студентском граду студенти-станари су, први пут од постојања овог насеља — дома, ста новали „измешано“: на једном спра ту боравили су студенти, а на другом студенткиње. Раније су увек били одвојени у посебним павиљонима. Пошто је овај експеримент био успешан, занима ме да ли ћеу току _ наредне школске године У свим павиљонима академски грађани поново становати заједно7

БЛАЖО | ВУЈОВИЋ, управник Студентског града: — Проштлогодишње заједничко становање студена та и студенткиња у истим павиљонима имало је и позитивне и негативне стране. Савет Дома још није донео никакву одлуку о заједничком становању студената и студенткиња у наредној школској години. О томе ће се одлучивати у јуну на

ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ

“

Воз који је изгубио трку

ПОСЛЕДЊИ БЕОГРАДСКИ „ЋИРА“ ОДЛАЗИ 5. МАЈА НА СВОЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ПУТОВАЊЕ

Подне је. Испред благајне мале станице на периферији града — Чу карице — само је неколико путни ка. Од априлске жеге неколико њих потражило је хлад у чекаоници. Иза зелене завесе дрвећа је Хиподром. Пред прве пролећне трке џокеји ла тано гоне своје коње.

У то доба ретко где у граду може да се наиђе на овакву тишину.

ема уобичајене гужве коју виђамо на железничким станицама. Чак и прегледач кола, који обавезно својим чекићем лупка по челичним точковима малих вагона, креће се не како споро. Најзад је и локомотива стигла, За минут-два путнички воз за Лајковац и даље према Титовом Ужицу може да крене.

Снажни, продорни писак мале ло комотиве, који се разлегао као ла је у питању локомотива експресног воза, за тренутак је пореметио неку чудну тишину. ту испред великих зграда које красе Баново брдо.

Још један дан — и 5. маја — Бео трад ме се опростити од свог „ћире“. Тота дана престаће. како је званично саопштено. саобраћај на прузи узаног колосека (0.76 м) Београд Лајковац, Одлука је донета пошто је пруга нерентабилна. Стручњаци

су такође утврдили да би пруга мо

гла отежати радове на изградњи те ретне станице У Макишу и пруге Београд — Бару Лајковцу.

Прангије у част првог воза

— Четрдесет пуних година је „ћира“ ишао овим крајем, од главне железничке станице, затим пресецао чукаричку калдрму и макишким по љем настављао пут према мору прича Васа Ратинац, последњи шеф железничке станице Чукарица. Пре десетак година „ћира“ је „протеран са главне станице, Чукарица је по стала његово последње стајалиште.

Пруга је пуштена У саобраћај по следњег дана септембра 1928. Месец дана пре ове свечаности у новинама је писало: „Тако ћемо већ почетком октобра имати прилике да на београдској железничкој станици видимо оне мале вагоне уског колосе ка којима је приступ У Ђеоград раније био немогућ. Ти вагони ће пре возити путнике директно до Чачка,

Ужица, Сарајева, Мостара и ДУ а, те ће тако путници из ећи не Лон Сталаћу

пријатну промену возова У и Славонском Броду“ - ·

А то је оно што ову релативно ма лу и саму по себи другозначајну пругу чини достојном пажње“.

Свечано искићен воз кренуо је та да на своје прво путовање. „Ула-

седници Савета Студентског града, када ће -се знати и с каквим средствима се располаже за потребне адаптације павиљона.

Оштрије мере према трепродавцима

ОЛИВЕРА САКЕЛАРИДЕС, Лазаревићева 2: — Испред Народног позоришта · увек се може добити цвеће које продају сељанке из кор пи. Такве појаве дивљих продаваца цвећа (а нарочито неукусних сувенира) све су чешћа слика наших главних улица. Мене занима шта су инспектори предузимали досад им због чега нису били ефикасни7 Зашто се, на пример, не примене сли чне мере као са таксистима који нису поштовали свој распоред, па су их из дана у дан инспектори ка жњавали високим мандатним казнама2 Зашто наша предузећа која се баве цвећарством не отворе као ранијих година на улицама своје покретне продавнице

ЈОВАН МИЛЕУСНИЋ, начелник Одељења тржишне инспекције града: — Дивљи продавци цвећа се не појављују само пред Народним позориштем, већ и на многим другим местима у граду, а нарочито испред гробља, увече у ресторанима итд. То су најчешће препродавци који купе цвеће у радњама, а препродају га по знатно већим ценама. Такође није ретка појава да ово цвеће води порекло и са гробља. Цвеће се рачуна као пољопривредни производ и према томе може да се продаје искључиво на пијацама или у радњама. За оне који га продају на јав ним местима предвиђене су казне до 300 нових динара које изриче судија за прекршаје. Досад, међутим, није забележен случај да је неком изречена максимална казна. Најчешће су изрицане казне од 50 нових динара. У прошлој години против ових дивљих цвећара поднели смо неколико стотина пријава, па ипак нисмо могли да сузбијемо ову појаву. Али, сматрамо да ћемо врло брзо смањити број ових продаваца од 15. маја када ће све судије за прекршаје радити на нивоу града, те ће и та служба бити организовавија, а политика кажњавања за пре кршиоце ове врсте знатно оштрија. Од 15. маја у склопу инспекцијских служби радиће стална, дежурна екипа, која ће комбијем крстарити градом и скупљати све дивље препродавце и одмах их приводити судијама за прекршаје.

Ко брине о зеленилу у насељу „Браћа Ј ерковић“ 2

ЈЕРЕМИЈА РОСИЋ, Дубоки Поток 8, „Браћа Јерковић“: — Први становници населили су се у насељу „Браћа Јерковић“ још пре две године. Сада у овом насељу има

око 15.000 житеља. Између зграда предвиђене су знатне површине за засађивање зеленила. Досада је, ме Ђутим, зеленилом прекривен само један део тих површина, а већи део , је остао оно што је и био: гола ледина. Због чега се касни са засађивањем зеленила у овом насељу и када ће се зазелснити предвиђене површине

СЛОБОДАН СТАЊЕВИЋ, инжењер, директор Дирекције за градско зеленило: — Наше предузеће није добило посао на озелењавању површина у насељу „Браћа Јерковић“, Чини ми се да о томе треба да брине Дирекција за изградњу и реконструкцију града...

АЛЕКСАНДАР ВОЈНОВИЋ, инжењер, помоћник директора Дирек ције за изградњу и реконструкцију града: — Ни наше предузеће нема ништа са озелењавањем површина у насељу „Браћа Јерковић“. Цео посао је уступљен главном инвеститору ИНПРОС-у...

(У ИНПРОС-у нисмо могли да добијемо "никакав одговор јер јуче нису радили.)

Где купити јефтинију ц модерну одећу2

ЈЕЛЕНА МИЛАНОВИЋ, Дурмиторска 2: — Овог лета треба да путујем на одмор у иностранство. Хтела бих да обновим гардеробу и за то сам издвојила извесну суму. Желела бих да овај новац што рационалније искористим за куповину одговарајуће одеће. Ко ме у Београду о томе може стручно посаветоватиг ·

ВЕРА ЈАНЧИЋ, уредник рубрике „Ви и ваш дом“ — нашег листа: У Београду постоји Центар за савре мено одевање и Савремени дом који би, евентуално, могли да вам дају потребан савет. Иначе, ја бих вам препоручила само неке неопходне детаље, које не бисте смели овог лета да изоставите с обзиром да путујете на дужи пут у иностран- | ство. Пошто имамо добрих материјала, преостаје вам да пронађете још доброг кројача, који ће вам направити једну спортску хаљину или комплет са карираном јакном и једнобојном спортском сукњом. Обавезно, на пут треба да понесете и неколико пуловера, памучних блуза, којих иначе има у веома широком избору код „Клуза“. У „Клузовим“ продавницама можете наћи и веома добро сашивене спортске моделе. А ако сте млади, можете добро да се снабдете и у бутики, новоотвореној продавници овог предузећа.

Помоћ Студентске задруге студентима ;

ЈОВАН МИЛЕНКОВИЋ, студент, Студентски град: — Многи студенти очекују да преко Студентске за-

УОЧИ ПОСЛЕДЊЕ ВОЖЊЕ: ВОЗ НА ПРУЗИ УСКОГ КОЛОСЕКА. БЕОГРАД — ЛАЈКОВАЦ

зак воза у Жарково поздрављен је пуцњавом прангија. Најсрдачније до чекан је први воз у Остружници. Цео станични перон — бележи хроничар — био је прекриљен школском децом и народом. После говора, и пошто су гости били послу-

жени ракијом и „сандвичима“ са пра |

сећим печењем, воз је кренуо даље. Цео Обреновац дочекао је дола зак првог воза. Још на појаву воза почеле су да грме прангије“.

Тридесет километара на час

Воз је изгубио трку, каже Васа Ратинац, Док није изграђен асфалт ни пут до Прељине и у долини Западне Мораве, на Чукарици је била и те каква гужва. У просеку сва-

ког дана „ћиром“ је путовало седам до осам хиљада путника. Сада је њи хов број знатно змањен. у

... Док парна локомотива граби максималном брзином од тридесет ки лометара на час према Железнику, асфалтном траком поред саме пру те престижу нас возила — грађом натоварени камион, жути „фића“. во зач „скутера“. У службеним коли ма возовођа Милован Каменица испуњава неке формуларе. Двадесет пет година је на овој прузи. Почео је као кочничар, затим је био кондуктер, па возни манипулант (службеник који издаје робу кад: воз дође у станицу) и најзад возовођа.

— Знам када је у неком селу по.

ред пруге кућа подигнута, јер не са мо. да добро позназјем пругу нето и

БОРБА — СТРАНА г.

ПОСЛЕ ПРОЛАЗА — ТУНЕЛ: РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ ПОДЗЕМНОГ ПЕТНАЧКОТГ ПРОЛАЗА ИСПОД ТЕРАЗИЈА.

друге зараде хонорар који би им џомогао да нормално студирају. Приметио сам, међутим, да ова задруга не помаже студентима да 33раде у оној мери у којој би се мо тло, јер, на пример, прошле године на аутобуској станици „Београд“, како" се прича, радили су уместо студената-задругара _ неки старији грађани. Како је то, ако је истина могуће, пи да ли ће и ове године "бити таквих „случајева“2

ВЕЛИША ВЕЛОВИЋ, секретар Студентске задруге: — Прошле године је на аутобуској станици „Бео град“ радило 50 студената. Задруга им је. омогућила да хонорарно "раде. На послу су били веома ревносни, тако да је предузеће „Београд“ од-

"лучило да са 30 студената заснује

и стални радни однос. Што се тих „случајева“ тиче, могу рећи да су студенти често склони да без про-

"веравања препричавају разне неис-

тините приче, као што се и овог пута десило. Ако неко жели да сео

неким неправилностима тачно оба-вести, треба да дође код нас да пита

и добије истинито обавештење, а не да се ослања-на оно што се

"прича. |

Студентска задруга је одувек: била за то да се недовољно ситуира-

'ним студентима помогне, па је због „тога и-пооштрила критеријем учла-

људе који путују малим возом. Два десет пет година је како се непрекидно службује — прича Милован Каменица у тесној канцеларији фургона коју краси пећ са сулундарима и још непотрошени угаљ. Питате за растанакт Па сви жали мо. и железничари и путници, али у интересу је модернизације.

— А без „ћире“ се није могдо ни после рата. Путева није било, а ваљало је градити фабрике. Све што је изграђено дуж пруге, од фабрике „Иво Лола Рибар“ у Железнику до Севојна, подигнуто је захваљујући „ћири“ који је транспортовао мате ријал. Овом пругом превозиле су се и машине којима је грађен пут ко ји нам се сада свети, јер аутобуси преузеше путнике.

У вагонима првог и другог разреда путнике да пребројиш. Један мали шан безбрижно држи вртешку исту рену кроз прозор. У Жаркову улази само један путник и срдачно се ру кује са кондуктером. Клопара „ћира“ кроз макишко поље. И с једне и с друге стране пруге ређају се стабла јабука. Десно, булдожери су разорили земљу. За коју годину ту ће бити огромна станица за теретне возове.

У Железнику група ученика Машинске школе поиграва се „ћиром“. Чекају да воз „ухвати“ брзину па тек онда ускачу. Запоседају празан вагон. Из ђачке торбе ваде крими налне романе. Тек у Остружници уто варено је неколико пакета у којима је, кажу, квасац.

У суседном вагону је понека се љанка која се враћа са пијаце, и железничар који је одрадио своје радно време. Прича се и о скораштњем укидању воза који један зем љорадник из околине Косјерића на глас хвали: „Добар је он за нас са села. У аутобус можеш да уђеш са мо са ташном, а ја бих да ћерки у Београду понесем прасе и буренце вина“:

Пуном паром воз је наставио вожњу за Лајковац. После два и по часа стигао је у овај град железничара, 63 километара удаљен од Бео града, до кога се иначе аутобусом стиже. највише за 50 минута...

њавања. Сада се студенти учлањују преко материјалних комисија на факултетима, при чему је одлучујуће материјално стање студената.

Новц, хотел за. самце

ДУШАН БАБИЋ, Гарибалдијева 10: — Иако је у Београду досад изграђено више самачких хотела, нај већи број самаца и даље станује код приватних станодаваца. Било је речи да ће се изградити још је-

· дан хотел за самце на Миљаковцу. Кад треба овај хотел да буде завршен, колико ће самадца моћи да при

- ми и под којим условима2

РАТКО ИЛИЋ, референт у Одељењу опште-кадровске службе граЂевинског предузећа „Комграп“: Тачно је да ће наше предузеће градити хотел за самце на Миљаковцу, али треба напоменути да ће тај хотел служити само за наше раднике самце. Изградња хотела — почеће кроз два месеца, а биће завршен по четком идуће године. Хотел ће имати 450 кревета, а у његовом склопу налазиће се и ресторан за исхрану радника, омладински клуб и библи отека са читаоницом. У кругу хотела изградиће се неколико спортских терена за рекреацију радника. Радници-самци становаће у овом хотелу под веома повољним условима.

Припремио: Д. ВУЛИЋ

аи

Велика сеоба

Тога дана када смо били са њима, машиновођа Станоје Ранђеловић,

ложач Миодраг Делић, који од Ти-

товог Ужица до Чукарице пребаци од тендера локомотиве 85—013 (изра ђене 1926. у Мађарској) до ложишта четири тоне угља. затим Душан Ран ковић, возовођа и стотине других радника са пруге, сазнали су где ће радити после 5. маја.

Прва група од 50 машиновођа из Лајковца већ је у школским клупама где ће се преквалификовати за моторовође дизел-локомотива. Не ки ће остати у Лајковцу, јер ће „ћи ра“ и даље превозити путнике и ро бу за Ваљево и Младеновац, док кра јем године не стигне први воз барском пругом.

Железничари дуж пруге спремају се да оду на нова радна места. Многи од њих ће остати у свом кра ју. Дочекиваће и испраћаће експрес не возове које ће вући електричне локомотиве пругом Београд — Бар. Неки ће, међутим, морати да се ра стану од своје куће и да за послом оду у неки други крај Србије.

Дуж пруге спремају се да се скро мном свечаношћу 25. маја растану од „ћире“ на коме су многи. и до пензије догурали. Колектив од осам десет чланова железничке станице Чукарица ће је за тај дан заказао другарско вече, а трошкове ће платити из свог, не баш дубоког мепа.

Градска скупштина Београда, оп штина Чукарица и Железничко пре дузеће Београд не намеравају да на било какав начин обележе послед ње путовање „ћире“ до Лајковца, воза који је у своје време Београду значио толико много.

За Београђане, који желе још једном да се провозају 30 километара. на час, бар до Умке, или да први и последњи пут дођу на малу ста ницу која и по тишини подсећа на доба од пре четрдесет година, остао је још један дан да се опросте од малог воза, „ћире“, који ће и послед њи пут продорним писком поздра вити станаре високих зграда нека дашње периферије.

Душан ДРАЖИЋ.