Borba, 05. 03. 1969., S. 16

- на мисија, вероватно једна

16. страна БЕОГРАД,

СРЕДА, 5. МАРТ 1969.

стране бесу

Нини- СССР

(• : јетској граници. Иако је познато да је инцидената у истој области било и раније, ово је први пут после ду жег времена да се читава нација диже на ноге због „покушаја да се наруши територијални интегритет и суверенитет Кине“, и да се „велики кинески народ тлачи старим триковима царске Русије“. Обзиром на и иначе велику осетљивост на све што је везано за кинеске националне – интересе, част и образ, ова најновија експлозија националног 0огорчења тешко да ће спласнути у ближој булућности.

Погинула 94 совјетсна граничара:

(Москва, 4. марта) — Атенције Франс-прес и Јунај тед-прес јављају вечерас, позивајуће се на добро оба вештене изворе у Москви да су у окршају на совјетско-кинеској граници прошле недеље погинула 34 совјетска граничара, а неколико десетина је рањено. _

Међутим, Ројтер јавља да је представник Министарст ва иностраних послова Совјетског Савеза изјавио вечерас да не располаже никаквом с" информацијом о броју погинулих совјетских војника.

Француска штампа повезује нинесно совјетени суноб са догађајима у Европи

(Париз, 4. марта, Танјуг). — „Велике демонстрације | у Пекингу доказују да Кина појачава супротстављање зближењу Москве и Вашингтона“, истиче данас | орган француске владе „Насион“. Кинеско-совјет- . ски оружани гранични сукоб је, по мишљењу овог | листа, у директној вези с „оним што се догађа у Европи, а нарочито са совјетско-источнонемачком _ бло= кадом Берлина“.

Према „Фигару“, Совјетски Савез настоји да ублажи затегнутост у Берлину, а исто тако, и поред оштрих упозорења НР Кини, да локализује својетско-ки нески сукоб. „Комба“ је, истовремено, мишљења да „руско-кинески окршај пре бацује берлинску кризу у други план“, док се ортан КПФ „Иманите“ ограничава на преношење информација о овим догађајима.

„Аполо-9“

52)

од најсложенијих коју смо икада предузели“, признао је синоћ један од руководилаца НАСА Кристофер

Крафт, Он каже да неће бити изненађен ако посада „Аполо-д“ не успе стопроцентно да изврши све задатке, мада сматра да бар теоријски постоје сви услови да она то учини.

Као што је познато. посада „Апола-9“ треба први пут да испроба у васиони Месечев брод, којим ће средином ове године двојица астронаута покушати да се спусте на Месечеву површину Међутим, мало је познато због чега је заправо ова прва проба тако опасна. Разлога има више, али три су најзначајнија. Прво, Месечев брод са посадом још ниједном није испитан, тако да је неизвесно како ће се повиновати људској команди. Друго, Месечев брод се не може вратити на Земљу, и ако у петак, када се удаљи од матичног брода, нешто случајно затаји, постоје минималне шансе да се двојица астронаута спасу.

Треће, две трећине тежине Месечевог брода, који има укупно 16 тона, представља. високоексплозивно ракетно гориво, што ову летилицу чини неком врстом „летеће бомбе“. Због тога њено пристајање уз матични брод мора бити извршено са максималном опрезношћу и прецизношЋу, јер би и најмањи удар могао довести до фаталног краја.

Први дан прошао је успешто. Цео „пакет“ „Аполо-9“ — астронаути, Месечев брод и трећи степен ракете „Сатурн“ — у укупној тежини од 45 тона, а то је највећи терет који је икада избачен у васиону, кружио је у првом тренутку око Земље на удаљености од 190 километара.

У току другог круга око

"Земље са Месечевог брода

одбачен је омотач, „Аполо-9“ одвојио се од осталог дела „пакета“, окрећући се полако у простору како би дошао лицем у лице са Месечевим бродом. Прецизним маневрима два објекта су се спојила, Два часа доцније, овако спојене летилице одбациле су трећи степен ракете „Сатурн“, д командант Мек дивит ставио је први пут у погон главни мотор на матичном броду који је по

'пео цео ансамбл на вишу

путању од 233 километра. Протекла су још два часа, док дириговањем са Земље није стављен у погон ракетни мотор трећег степена ракете „Сатурн“, ко-

' ји је ову летелицу за че-

тири минута претворио. У вечити сателит око Сунца.

Пошто су провели добро прву ноћ у васиони, астро наути су приступили данас с" извршавању другог, још тежег задатка. У 9,12 часова по источноамерич-

У данашњој „шетњи“ по васиони, између две летилише, амерички астронаут Швејкарт носиће на леђима „живот ни систем“ — уређај који ће га снабдевати кисеоником, прочишћавати му издахнути ваздух и циркулацијом 80-

де одржавати нормалну температуру тела.

аниаеииваишаинининицисал истини пен

и штампа Новинско-издавачко предузеће и Загреб Медулићева 13, телефон 37 (8.000 старих) и за годину дана 160 н. д. (16.0' се плаћа посебно. Све уплате као и уплате за претплату ир

Издаје телефон 334-531 месеци 80 н. д.

| венцији против

„Борба“ — Уредништво, зд -501 и 34-621. Претплата за један месец 00 старих), за иностранство цена пр евизоре врше се за ћирилично издање само преко централног жиро

нично преко жиро-рачуна 301-1-7607' Загреб,

ком времену, Мекдивит, је други пут упалио главни ракетни мотор матичног брода и попео цео ансамбл на још вишу путању, са максималним удаљењем од 353 километара од Земље. | ово»

(Хјустон, 4. марта, АП) [У америчком васионском |центру у Хјустону је саопштено да је посада васионс ког брода „Аполо-9“ успеш но обавила и друго активи рање ракетног мотора ко|мандног брода у тачно пре двиђено време — у 18.18 ча сова по средњоевропском времену. Мотор је радио пет минута и после тога је ансамбл, састављен од командног брода и Месечевог брода, ушао у вишу орбиту достигавши удаљеност од о ко 315 миља од Земље.

Берлин

(до) '

Шредером, који је погинуо У рату. Што се тиче дисертације министра Бундесвера, и кандидата за председ нички положај Шредера,

губљена“. Нонгрес (0)

наговестио нову политику чехословачког синдикалног покрета. „Директивно руковођење друштвом, остаци култа личности и ис коришћавање режима личне моћи бацили су у засенак интересе синдиката и онемогућили њихову самосталну, одговорну делат ност“ — рекао је он. Полачек је истакао да синдикати подржавају акциони програм КПЧ, признају водећу улогу Партије и њен положај у друштву. Тиме је демантовао тенденциозна тврђења да син дикати желе да постану не ка врста опозиционе поли тичке партије.

— Али рекао је Полачек — принципијелни став Синдиката према Партији не може никако спутавати њихов самосталан приступ, ограничавати њихова сопствена становишта или их гурати на другоразредну позицију пуког спроводника закључака Партије. И даље ћемо у нашем раду заступати отворена и соп ствена становишта са циљем да се ограничи каби нетска политика.

У вези са најактуелнијим проблемом у земљи Нацртом закона о социјалистичком предузећу Полачек је, као што се и очекивало, подржао Нацрт федералне владе за који је рекао да је прихватљив као минимално решење ос новних принципа новог привредног система. Он је дуго објашњавао нужност учешћа трудбеника у руковођењу предузећима и рекао да су досадашње форме _ тога · учешћа У ЧССР биле неуспешне

— Желимо да нађемо такво демократско руковође ње — истиче Полачек које ће отворити простор како за пуну примену стру чног „руковођења, тако и за неминовну егзистенцију и делатност радничких савета у предузећима и за

јаку и добру синдикалну организацију.

Као основу делатности чехословачких · синдиката

у међународном синдикалном покрету Полачек исти че сарадњу са социјалистичким земљама, али на принципима равноправности, узајамног поштовања и немешања. Он је одао признање Совјетској синдикалној федерацији због тога што је подржала ста новиште чехословачких синдиката о војној интерЧССР и подсетио делегате да су и после скупа представника синдикалних центара со цијалистичких земаља (сеп тембра прошле године У Будимпешти) остала о томе различита гледишта.

земљу 2

ЈЕ ИЗИШЛА из

речено је да је она — „из- |

9. КОЛО ЛОТА ап ли пп.

| извлачење: [| извлачење:

У ћакњу« затрпано шеет рудара

Погинули Мата Туњић и Иво Марјановић, а претпоставља се да је подлегао повредама и Хилмо Трако. — Са Божом Јурићем и Пером Павловићем, који су такође под руше-

вином, успостављена

веза и дотурен им је

чај. — Тешко повређен Иво Морић

(Сарајево, 4. марта) — У јами „Хаљинићи“ рудника мрког угља „Какањ“ данас у 11,40 часова, догодила се тешка несрећа, у ко јој су како је досад утврђено, погинула два рудара. На откопу широког че ла број 91 око 120 метара под земљом дошло је до зарушавања _ радилишта. У том моменту на месту несреће налазило се 38 ру дара, од којих су шестори

| ца затрпана угљем.

Како нас је обавестио по моћник директора рудника Ива Вулетић, до 16 часова рударска чета за спасавање извукла је из јаме мртве Мату Туњића, помоћника копача и Иву Маријановића, копача. Тешко је повре ђен Иво Морић.

Претпоставља се да је по

гинуо и лагумаш Хилмо Трако. · Док ово јављамо чета за спасавање води драматичну борбу за спасавање још двојице затрпаних рудара, Боже Јурића и Пере Џавловића. Чланови чете за спасавање успоставили су с њима везу и допремили им воду и чај. Они су обавестили своје другове да ни су повређени, али да су пре трпели велики страх.

На место несреће стигао је и члан Извршног већа Босне и Херцеговине Муха мед Хаџић.

У руднику „Какањ“ 28. јуна 1965. године догодила се тешка несрећа у јами „Ораси“ у којој је погинуло 128 рудара.

А. ХУСАРИЋ

У, 19, 22. 2. 26 — допунски 96 111, 21, 92,38 — допунсни 28

Суђење атентатору на Рудија Дучкеа

лидера западнонемачне левичарске студентске организације

(Западни Берлин, АФП) — У Западном Берлину да нас је почело суђење студенту Јозефу Бахману ко|ји је 11. априла прошле године пуцао на Рудија Дучкеа, лидера западнонемачке левичарске студентске организације (СДС). Дучке је том приликом тешко рањен. Студент Јозеф Бахман из јавио је у тренутку хапше-, ња да „мрзи комунисте“. и да је идеју о атентату добио из вести о убиству аме ричког црначког лидера Мартина Лутера Кинга. До цније је повукао ове своје изјаве. У његовом с стану пронађени су. међутим. пор трети Хитлера и Наполеона. Истрага је показала да је Бахман дејствовао сам, мада су истражитељи покушавали да утврде да ли је атентатор био у вези с неонацистичком _ странком нидД.

УХАПШЕНА ЛИЦА КОЈА (У ИСПИСИВАЛА НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ПАРОЛЕ

(Лесковац, 4. март). — Уз помоћ грађана, органи Сек ретаријата унутрашњих пос лова у Трешеву успели су данас да похватају лица ко ја су од 18. до 24 фебруара у местима општине Прешево и Бујановац исписивала пароле непријатељске са држине. Ухашшени су Бајрам Муслини, Осман Мус-

лини и његова супруга Ко

Интшербју Крсте Црђенкобског

бечком „Ди пресе“ Ззабрињавајућа индоктринација Бугара у шовиннетичком духу

У интервјуу са ванпартијс ким аустријским | листом „Ди пресе“ председник ЦК ск Македоније Крсте Црвенковски одговорио је на више с питања из области међународних односа. Говорећи о кампањи која се у Бугарској води против Југославије Црвенковски је рекао да се бугарски ставо ви не заснивају на стварним националним интереси

(Беч, 4. марта, Танјуг) —

сара. Група је непријатељ|ма већ представљају резул

ском делатношћу покушала да унесе раздор ·„између српског и албанског живља, што је наишло на оштру о

суду грађана. | (Танјуг)

тат интимних аспирација на одређене територије, не само македонске и српске, већ и румунске и грчке. То, према оцени Црвенков ског, озбиљно погађа југословенске односе са Бугар

ском и погоршава ситуаци ја на Балкану уопште.

Црвенковски је такође го ворио о „теорији“ „о ограниченом суверенитету“ за коју. је рекао да је неодржива и да је то мишљење свих средњих и малих на рода. Он је додао да ову „теорију“ . енергично одбацују и комунистички покре ти на Западу.

Према оцени Црвенковског оно што највише забри њава у бугарском ставу то је дух територијалних аспирација, индоктринација маса у шовинистичком духу као и појава пароле о великој Бугарској из време на Сан-Стефанског уговора. ПИСМО ДУШАНКЕ ВЛАЧО „БОРБИ“

Тело преминулогСтанка Стојевског Опиће ускоро пренесено у земљу

Душан Влачо, једини Јутослобен са туђим срцем, коти је обдерисан у Хјустону осећа се добро

(Њујорк, 4. марта) — Да нас, с малим закашњењем вероватно због викенда, дописник „Борбе“ у Њујор ку Драган Марковић примио је писмо Душанке Вла чо, мајке првог и јединог Југословена — Душка коме је прошлог септембра др Дебејки у Хјустону пре садио туђе срце.

„Мој син се веома добро осећа.. живимо нормалним животом“ — каже се у писму које је уствари ујунака редакцији „Борбе“, с молбом да се родитељи "несрећног деветнаестогодишњег Станка Стојевског |__ који је некидан преми'нуо у Методистичкој болни ци у Хјустону после друге операције на срцу — обавесте о закашњењу преноса његовог тела у домовину: Писмо гласи:

ШТАМПЕ.

министрација и штампарија „Борба“ Београд Трг износи 13,50 н. д. (1.350 старих). за три месеца 40 етплате је укључујући обичну п

Друже Марковићу,

Сигурно вам је познато да је овде 23. фебруара _ умро наш Југословен, девентаесто годишњи Стојевски Станко, из Македоније, Крива Шалан |ка, село Добовница. Његови |родитељи су · обавештени и знају. Очекују његово тело. 'Молили су да се обавесте "када ће стићи његово тело.

Тело још није послато, тек можда после недеље, јер се |очекује долазак нашег кон| зула.

Молила бих Вас да, ако имате могућности, обавестите његове родитеље о овоме, јер су они сигурно у неизвес ности.

Нас три породице биле смо стално уз њега, и учинили смо да му олакшамо нарочи то дане после операције. Ле кари су све учинили да му неивст спасу, али наступила |је вибрација срца, која се

СВЕ ОВО И ОСТАЛО О КОНЦЕПЦИЈИ ОПШТЕНАРОДНОГ РАТА САЗНАЋЕТЕ У „ВОРБИНОЈ“ БРОШУРИ „

оштарину двострука

није смирила. Оперисан је 19. а други пут 23. фебруара. Саопштите његовим родитељима да ће тело бити та ко спремљено, да издржи тај далеки пут.

Изразите наше искрено са учешће поводом смрти њиховог драгог сина кога смо сви много заволели.

Ово Вам пише Влачо Дутанка, мајка Душка, који је 18. септембра добио туђе срце. Мој син се веома доб ро осећа. одлази три _ пута недељно на контролу у бол ницу. Живимо нормалним животом. Станујемо у близи ни болнице.

Ово Вам пишем у име гђе Маре Обрадовић, која радиу Методистичкој болници, а би ла је стално уз Станка.

Примите много поздрава, у

|напред на свему хвали.

Д. Влачо

БРОШУРА „НАРОДНА ОДБРАНА“

Ф Шта је општенародни одбрамбени рат 2 0 Како ћемо се бранити у случају агресије 7

Ф Који су задаци грађана, радних организација, територијалио-политичких заједница. република, Федерације и Југословенске народне армије у случају агресије на вашу

ОДБРАМБЕНОГ

НАРОДНА ОДБРАНА“ КОЈА

Маркса и Енгелса 7. Поштански фах 629. в. д. (4,000 старих), за шест Авионска поштарина -рачуна бр. 608-1-76-1, Београд а за лати-

СРЕДА, 5. Ш 1969. 9.35 ТВ у школи

15.05 „Аполо 9“ — пренос — Евровизије .

1715 ТВ хроника на мађарском језику — ТВ Београд

17.30 Објављивање програма, затим ТВ НОВОСТИ

17.45 Медвед Јоги и његови пријатељи — цртани фил мови — ТВ Београд

18.30 Кроз Азију: Од отока на оток — ТВ Загреб

19,00 Енциклопедија самоуправљања — ТВ Београд

19.15 „Пера Детлић“ — „Зека Освалд“ — цртани фил мови — ТВ Загреб

19.25 Пренос из Беча фудбалске утакмице Рапид Манчестер Јунајтед (у па узи ТВ ДНЕВНИК) — Евровизија 2115 Михаил

_ Београд

„Безимена, звез комедија — р сик — пис Ној рата (1907. ~ Уну драма Побле НЕ „Игра_ распуста во: „Ноћи без > о и још мно ставиће у се по ВУ цима једном лак дијом која тоз о шта се све дотађи • у

„звезда“ из МА логе тумаче Му Трад вић, Стево Жике ла Симић, Сл ћ, нић, Божидар пи Вукосава К ке |

остими Јели |" ки, сценотрафу 5 шановић, ада лош Николић, мерман Војислау редитељ Јован | — ТВ Београд

22.355 Хокеј: ју Пољска — ст трећине — тв 1

23.05 ТВ ДНЕВНИТВ Београл 41

Ур +

Т ПРОГРАМ

4.00—8.00 Јутарњи програм

8.00 Вести

8.02 Да вас поцсетимо

8.05 Радио-школа

8.355 Композиције Игора Стравинског и Уилијама Уолт това

9.00 Вести

9.02—12.00 За. одмор и разоноду

(9.062 ПЏевају Савета Судар, Александар "Дејановић и дует Кондић — Гавриловић — Маршеви А. ва и П. Гренџера — Популарни солисти и ансамбли забавне музике

10.060 Вести и метеоролошки извештај

10.03 Одломци из музичке ревије „Моја драга леди“ срредерика Левеа | — Мануел де Фаља: Свита из (балета „Тророги шешир“ — Забавна музика румун ских аутора

11.00 Вести

11.02 Приче науке и маште

11.12 Певају Нада Кнежевић и Милан Субота — Арон Копленд: сикански салон“ — Песме и итре из репертоара Великог народног оркестра РТБ)

12.00 Подневне вести

12,10 Извештај о водостању

12.30 Дечји грамофон

13.00 Вести

13.02 Песме и игре са свих континената

14.00 Вести ђ

14.02 Из стварања југословенских композитора

14.300 Мала продавница плоча — Епп

14.55 Да вас подсетимо

15.00 Новости дана

15.309 Ново, актуелно и заним-

„Мек

љиво

16.30 Привредни журнал — Еепп

17.00 Тема дана

1715 Хектор Берлиоз — Емисија из циклуса поводом 100 година од смрти композитора. Текст Констан тина Винавера

8.00 Вести и метеоролошки извештај

18.03 Човек у нашем времену

18.118 Антонио " Вивалди: Пролеће — концерт за виолину и оркестар из свите „Годишња доба“

18.30 Вечерња ревија жеља

19.30 Дневник

20.00 Од бисера песмарица гост емисије Миодраг Јашаревић — Студио Беотрад 21.00 Вести

21.02 Са позоришне сцене Студио Београд

22.00 Вести и метеоролошки извештај

2215 Време оркестра дио Београд

23.00 Вести

Сту-

Глазуно- ·

23.03 Сећање на | ре — Студио

23:45 Претпоноћни Бест Студио Београд 78

24.600 Вести

00.05 Крај програма

| | п ПРОГРАМ |

12.00 Протрам за данас 12.07 Капут, шал, иу. 1210 с55а 6 . а забавном око света МУНА 12.30 Вести 12.34 Са забавном музуј света — наставак 13.30 Вести 13.32 Са 64 поља 13.37 Време за Јохана ом. стијана Баха 14.00 Наши музички пе — Македонија 14.30 Вести 5 14,32 У неколико речи | 14.37 Жеља за жељом 15,00 Рекламни излог 15.30 Солисти и ансанбт родне музике 16.00 Вести ти 16.04 Са оперске сцене

17.00 Џез, џез, џез

17.30 Вести А

17.32 Звездани часови“ ства 5

18.30 Вести 5

18.32 „Од злата јабука бор народне м

19.15 Мала антолоти | грама З

19.30 Жеља за же 19.50 Вести и прогноза 19.54 Још: једна песма и и Ђења МЕ 45 19.58 Крај програма |

Ш ПРОГРАМ |

20.00 Савремени светко Томовић; Транојие ција производних (11

20.27 Камерна музика коло Паганини: ( за виолину и тутару

21,08 Присуства – 8 Станков: Исторић 5 и борба за де

оријентације у ко-тактичкој у 21.28 Савремена МИ '

зички протокол“ 1968. Смотра аутора подунавских маља. Дела П. Е. Велеша, ЗНИН и Х. Едера. ментар Маје Пара | 22.17 Економски форум једначавање услов вређивања ' кроз ну расподелу, 1080: ја Ракић, Зораћ и Иван Максим и 22.412 Хорска музика лио Монтеверди; По“ и химне МЕ 23.02 Џез — Џо Харис Мејер: Индо-џез Аутор _ емисије Богдановић 23.45 Крај програма

ПРЕПОРУЧУЈЕМО :

20.00 „Од бисера

Гост ове емисије Првог програма Радио

черас, у 20.00 часова биће

песмарица“

Вестра — Раде Јаша Миодраг муз

виолиниста — дугогодишњи извођач народне

њен велики познавалац.

Као и гости досадашњих емисија, ће најпре приредити мали шоу у коме ће извес ко песама и игара са Народним и Великим

оркестром РТБ, а затим ће као своје госте пр Василију Радојчић, Неџмију Пагарушу, Немала,

но ашаре Миодраг + 14

' Шо ћа и Виолету Томовску. У другом делу емисије си!

бору Миодрага Јашаревића, слушаоци ко градских и народних песама и игара бије, Хрватске и Македоније. Извешће их Д ренић, Бранислав Симоновић, Недељко Милошевић Алексић, Веља Кокорић. на

Николић — Кордић и: секстет „Душана Раде Ј

ти 8 ће Пеј св. |

по Билкић 7, фрулу, 4

Температура јуче у 13 часова (

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА

АРГ 5. пи

Јадрану, у Црној Гори, Македонији и јужној Србијом" |

кишом. У У порасту.

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА Б

љиво облачно и топлије,

осталим крајевима променљиво облачи

БИ БЕОГРАД И околивУ: