Borba, 29. 09. 1973., S. 4
;
Указом од :б икони“ је
златном
од 18 марта
БОРБА
Председник Републике од„Борбу“ поводом 10. годишњипе излажења Ор пленом заслуга за нарол са звездом И указом
50 годитињице писта Орленом братства
реоруарв 1962.
1972 поводом
а јединства
са златним венцем.
НОВЕ КОМОРЕ
У органе Привредне_ко
море Југославије — , Ску пштину, Управни одбор, савете, комисије и одборе — делегирано је – 890 најистакнутијих _ предста вника _ привредног живота земље. Босна и Херпе товина у органе Коморе
делегирала је 116 прелставника, Црна Гора 58, Хрватска 195, Македони ја 86, Словенија 160, ужа Србија 222, Војводина – 32 и Косово 21 представника. Истина, републике и покрајине према утврђеном кључу, могу да де легирају у све органе Ко море оволико _ предстапника, али је њихов број нешто мањи јер су поје-
дини делегати истовреме но и чланови, на пример, Управног _ одбора, неког савета или комисије.
Континунтет послова, па континуитет и _ функција. Ко су ти људи, чиме се баве и какве положаје за
узимају у организацијама које су их делегирале у ову највећу привредну асо цијацију у земљи, кроз чи ји рад утичу, или би тре бало да утичу, на укупне привредне токове2 То су Блум, Раковић, Павлишко... и многи други познати привредници о којима се зна и ван граница наше земље, људи који се успешно носе с конкурен цијом на обе земљине хемисфере. Директори, гене рални директори, руководиоци, шефови, саветници — то су најчешћа звања оних који у Привредној комори Југославије засту пају интересе својих орга низација, појединих група ција или целих грана. Кажемо најчешћа, мада би правилније било рећи искључива! Јер, нема ни је дног имена, ни једне личности. која, како се то ка-
же, не седи у фотељи, ко.
ја нема руководећи положај у својој матичној организацији. Тако је у Привредној ко мори Југославије, а ништа није другачије ни у републичким, па и регионалним коморама. Како је, он да, могуће да привреда ни је задовољна радом, па и овлашћењима привредних комора2 '
Незадовољство, на пр
ви поглед, произилази, из њиховог устројства, статуса привредних комора. Го ворило се да су то инсти туције без овлашћења, да су коморе само предлагачи, а не и партнери у од
ПРОФЕСОРСКА
ПЛАТА
Крајем прошле
школске године разматрали смо стандард просветних радника и личне дохотке у просвети.
Синиша Ивановић
лучивању, "па отуда приврела није задовољна оним што коморе дају, још мање оним што се од њих очекује. Чула су се мишљења, и још су присутна, да чланство у „коморама не би требало да буде оба везно, већ да се свакој ра дној организацији остави право да саме одлуче хоће ли у коморама тражити за штитнике својих интереса, као да је то. кључни проблем.
Председник Собрања Ма кедоније, Никола Минчев, другачије мисли о комора ма, па је пре извесног времена изјавио: „Показало се да садашње коморе нису присутне тамо где су потребне и да нам, истовремено, не требају овакве какве су постављене у од носу на скупштине и и» вршна већа, према којима
су, углавном, и окренуте“.
Овакво мишљење није исамљено и добро је што се на време, у садашњем џиставном _ престројавању, говори и о положају привредних комора, о њиховим правима и обавезама. Али, реформисање привре дних комора није само пи тање њихових позиција у укупним друштвеним збивањима и измена у органи заплионом устројству.
Све је присутнија потре ба да се измени и њихов структурални став, омогући директан утицај непосредних произвођача. Јер, овакве какве су сада, ко море доста подсећају на чврст бастион руководеће привредне врхушке. А то, свакако. тако више не треба да буде.
Учешће непобрвдних произвођача, с пуним“ овлашћењима, намеће се
КАО "непосредни задатак И
републичким, покрајин ским и Привредној комо ри Југославије. То би да
ло и нове подстреке, али, свакако, увело и нови начин рада. Привредна ко мора Југославије могла би ла буде иницијатор ове ак ције. Јер, она се управо на плану друштвеног договарања и самоуправног споразумевања, највише и афирмисала. Стали смо на становиште да
је професорска „плата“ у границама свих личних доходака у граду, али да је мала у односу на стручност наших запослених. Разтоварали смо са представницима Међуопштинске заједнице образовања о висини личних доходака у гимназијама и средњим стручним школама, јер је разлика очита и прилично велика. Међутим, и нама је јасно да стручне школе имају и допунско финансирање и да се изједначавање примања не може решити само једним састанком и разговором, већ су потребна дугорочна системска решења. (Миладин Миштчевић, професор новосадске гимназије „Светозар Марковић“ у
»„Дневнику“)
~
ИНИЦИЈАТИВЕ
4. СТРАНА = БОРБА — 29. СЕПТЕМБАР 1973. |
ПЛАНИРАЊЕ (3)
ПОЛИТИЧНА ССАОБА ОДА
" Побољшање и измена материјалне структуре привреде може се постићи само свесним деловањем стваралаца дохотка и друштвених снага
'
На кључно питање — ко уптавља вишком рада — недвосмислени одговор дају уставна начела о непосредном везивању
· судбине целокупног дохотка за самоупра-
вне одлуке удружених произвођача, Но, није реч само о потреби успостављања пра вног механизма којим ће се ово регулисати. Реч је и о реалном мењањљу структуре производних снага, како би се створили и материјални услови који обезбеђују. одлучивање. произвођача.
· О овоме се посебно говори у оном делу Платфрме за припрему Десетог конгреса СКЈ где се разматрају идејно-политичка питања материјалног и друштвеног развоја Југославије. Ту се каже: »Развојна политика ће у наредних 10—15 година бити суочена са знатно друкчијом структуром ичпвестиција. с обзиром да у том раздобљу треба решавати наслеђене структурне проблеме из претходног периода и вршити нова улагања која ће наметати потребе даљег развоја.“
Последице отуђености
С разлогом се данас стално наглашава да неусклађеност односа у самом ткиву нашег економског организма представља један од основних узрока насталих поремећаја и инфлације. Наравно. и та неусклађеност је последица нечега — У ствари, последица је отуђености готово целокупног подручја проширене репродукције од утицаја удруженог рада. Да би се направио одлучан заокрет и превазишло овакво стање у друштвеним односима, неопходно је да се предузму далекосежне мере у циљу поправљања материјалне структуре привредз.
Кад се говоди о овим поремећајима, најчешће се указује на оно што је и иначе већ дуже времена сасвим евидентно: на озбиљна заостајања у развоју енергеттике. сировина пољопривреде, саобраћаја и још неких грана. Међутим, посреди је
· и потреба константног усаглашавања од-
носа међу гранама и делатностима. Без једног таквог механизма којим би се дугорочно усмеравали сви развојни токови било би напросто илузорно помишљати на изграђивање стабилних самоуправно-социјалистичких односа унутар целокупног удруженог рада. Јер, реч је увек о односима који се морају заснивати на равноправности произвођача у стицању дохотка, од носно, на расподели према раду. А у крајњој линији су то питања односа саме материјалне структуре која се једино планским захватима могу решавати.
Пе У 7:
ју ) 556, ; 5
без НОДЕИЗ
Све је мање наде да ће садашња скушштина Међународног монетарног фонда у Најробију (4.000 делегата из 126 земаља) обрадовати свет | „споразумом из Најробија“, што је пожелео домаћин скупа Џомо Кенијата приликом свеча<“ ног отварања, и тако пресећи монетарне кризе и подивљале токове инфлације која најтеже погађа неразвијени свет.
Такве наде су, додуше, усахнуле и пре почетка конференције, јер две најве ће трговинске силе света — САД и ЕЕЗ које држе четири петине светске трго вине још нису нашле заједнички језик. Па ни делегације деветорице ЕЕЗ нису стигле у Најроби са јединственим концептом о реформи међународног монетарног система. А скупштинском двораном у главном граду Кеније доминирају баш интереси индустријски развијених и најбогатијих земаља света.
Цео ток дебате и на махове веома оштре полемике одвија се око супротних интереса и — сходно томе — супро тних предлога најразвијенијих земаља. Тако нису јединствена гледишта око тога када, према којим критеријумима и како мењати курсеве националних валу та, јер САД инсистирају на „важним индикаторима“. пре свега стању девиз них резерви. Предлажу се и „негативне камате“ (као нека врста казне за велике суфиците резерви). Док „Европејци“ захтевају претходне консултације у окви ру ММФ, САД инсистирају да и даље важи Никсонова одлука из августа 1971. „Европејци“, сем тога траже поновну конвертибилност долара и одбијају даи даље купују малокрвну америчку валуту и томилају је у својим трезорима. Постоје разлике и у третирању права на специјално вучење, улоге злата па и оних „лутајућих 80 милијарди долара“,
МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ
Довољно је само подсетити до каквих је. не само економских већ и политичких тешкоћа у протеклом периоду доводила неусклађеност између сировинских и прерађивачких грана. између ичдустрије и пољопривреде, између целе привреде и енергетике и саобраћаја итд. Ове тешкоће су и даље актуелне. Јасно је и шта оне значе са становишта целокупног развоја самоуправљања, Све док сам удружени рад не нађе пута и начина да их отклања на основу самоуправног програмирања и планирања, биће неминовни притисци да
се њихово решавање препушта "етатизму П '
и технократији.
Ако кажемо да су структурни поремећаји природни резултат досадашње отуђености вишка рада од удружених произвођача, онда то указује најптџое на чињеницу да су се многе инвестиционе одлуке доносиле далеко од бних који су по свом друштвено-економском положају једини позвани да изразе праве-потребе привредног живота и његовог развоја. Али. ова чињеница говори о нечему још дубљем о отуђености која је израз етатистичког и технократског присвајања. па тиме и робовања одговарајућој логици профита која се често наметала као | искључиви критеријум ефикасности инвестирања.
А управо тај критеријум је у многим случајевима упућивао на потпуно погреш не закључке.
Стварни корен свих заблуда био је у уверењу да се вредност ствара свуда где се нешто ради — дакле, не само у производњи, већ и у трговини, банкама, у ванприврецним делатностима, па безмало чак и у управи. Логиком етатистичког и технократског присвајања вишка рада ово је требало да буде изражено прекс профита. И онда је излазило да је свеједно где се инвестира — у сировине, у прерађивачки погон, у ообну кућу или у импозантну згра ду банке — будући да се, наводно, свуда ствара доходак.
Једна од последица оваквог „вредновања“ било је стално форсирање ванпривредне. прометне и сваке друге надградње, на рачун развоја материјалне производње, што се без даљег може означити главним кореном садашњих економских поремећаја и нестабилности. По истој логици дошло је до убрзаног. подизања прерађивачке ининдустрије без довољно сировинских и енергетских извора, што сада умањује њену способност да оптимално користи своје капацитете и да рационално привређује. Исто тако је велико учешће увозног репроматеријала у укупној вредности до-
о а бај ЛО,
киљћ их
ФОНД
што су последњих година као бујица изненада — преплавили европско тржи ште капитала и донели неколико жестоких монетарних потреса. За „Европејце“ је то тема број један, а за представ нике САД „периферно питање“. ;
Понављд се, дакле, стара пракса:
нејразвијеније земље света се међусобно гложе око позиције на светском монетарном тржишту али су доста јединствене, као „зид глувих“, када су У питању захтеви неразвијених ; земаља. Посебно су САД и СР Немачка против повезивања права на специјално вучење са политиком помоћи неразвијеном свету. . Макнамара, председник Међународне банке за обнову и развој, говорио је у Најробију о неспремности развијених земаља да помогну неразвијене; уместо 0,7 одсто бруто производа развијене земље су као „јавну помоћ“ неразвијенима дале само 0,3 одсто, а САД се међу 16 најбогатијих земаља налазе.тек на 14, месту. Три озбиљне невоље море неразвијени свет: тешко долази до девиза, све мању помоћ добија д стално му расту дугови. Према речима Макнамаре. трећина до половина од две милијарде људи пати од хроничне или повремене глади“
Апели Кенијате и Макнамаре су, истина, забележени у светској јавности, али у свим коментарима и извештајима се истиче да развијени кроје монетаг““ капу света, Неразвијенима — како буде.
Конференција у Најробију је још једном показала да би била велика илузија очекивати да ће земље у развоју лако и брзо изборити равноправнији тре тман у светској трговини и монетарном
систему. Раде Вујовић
крута
маће производње учинило да индустрија долази у све већу зависност од осцилације цена и других поремећаја на светском тр-
жишту.
Углавном, постаје заиста неопходно да наше друштво припреми цео програм далекосежних потеза, усмерених на убрзано развијање оних делова привреде који су којих разлога заостали у свом кретању а који су од битног значаја за стабилност односа у целокупној структури наших производних снага.
из било
Нема аутоматизма
Јасно је да управо то мора да буде тлавна преокупација будућих планова, јер је сасвим разумљиво да се не може препуштати ишчекивању да ће само средити Уосталом. сам технолошки састав модерних средстава за производњу је тако висок, да чак и у многим капиталистичким земљама чини нереалним претпоставку 0 „аутоматском сељењу капитала“ из једне привредне области у другу. па и тамо ностаје непходно да се развој програмира и плански усмерава. А поготово је то случај кад је реч о тако специфичним областима, као што су пољопривреда, енергетика или стамбена изградња, где се у многим земља ма планирање њиховог развоја узима као нормалан задатак целог друштва.
тржиште „једном“
У нашим условима планирање у свим областима и привреде и непривреде мора све више да буде резултат самоуправних споразума и друштвених договора. А ту поготво онда мора да буде у центру пажње изграђивање новог стања ствари у 06ласти самих самоуправно-социјалистичких друштвених односа заправо. же: успостављање целовитог система самоуправљања у сразмерама штва. А и сам развој тих односа треба на планирати, друштвене снаге су дужне да у том правцу дејствују. полазећи од дугорочних програ ма своје идејно-политичке
неки начин
акције. У Платформи
МЕН
ГТООБМЋ +; МАМА
ВАЊА
Тачније,
за припрему конгрега СКЈ се у вези с тим каже: „Битан значај и истакнуту улогу у реализовању ових задатака имају Савез комуниста и друге организоване социјалистичке снаге нашег душтва, чија је улога у иницирању и покретању друштвених акција
и у овој области незаменљива,“ јан корак у тражењу решења која би одговарала самоуправно-организо
ваној тржишној привреди,
ОСВРТ | Борски Предло; У расправама о разлозима ст неповољног кретања и повећ на ових дана се могла чут : занимљива оцена. Иетиво ен ЈАНА кретање цена не може само на основу дејства тржишта економске и администрат 4, венције, већ и уз коришћење законитости и инструментарија кб ји проистичу из природе самоуправ. ног друштва. 6 Ево суштине те оцене; толеришемо ситуацију но стиже велик број захтева 3 ћање цена, мотивисаних по побољшања економског појединих радних организ сектора привреде. Последица тога је да пораст једних цена доводи до Но раста других, до ланчане реакције до општег пораста цена. У основи, та ко односи у ценама остају нерзме |
њени.
развојних
ове односе.
ресима
како се качитавог дру-
свесне
и друштвене
Десетог
ацију,
Милан БАЈЕЦ
РАМЈА.
у "РОАВЕЗНИ ЗАВОД
Међутим, основно питање сист политике цена јесте питање о цена, а то значи питање односа присвајању кроз примарну расподелу. Због тога се у политици цена не може остати само на дејству тржишта, уз економ ске и администрахивне. интервенци. једржаве. Неопходно је у много ве. ћој мери развити систем и односе самоуправног споразумевања и договарања између радних организаци. ја, заснован на јасним економским критеријумима, на дугорочним инте. усклађивању развојних || програма.
У рударско-топионичарском базену „Бор“ су управо о томе водили рачуна када. су рекли да треба уредити самоуправне односе и у политици цена, како би се избегли ударци стихије, и односи градили на стабилним дугорочним основама. „Бор“ је пред ложио прерађивачима бакра, и не ким другим предузећима, да са њим ступе у интересну заједницу. Пред. лозима из „Бора“, предвиђа се да се кроз интересну за једницу „превазилазе осцилације у кретањима на светском и домоћем тржишту“. Конкретно речено, то би значило да би произвођачи и прерађЂивачи бакра делили позитивну раз лику у валоризацији овог преко којег и једни и други стварају доходак. То би важило и у обрнутом случају кад су цене ниже, Тиме би самоуправно-удружена предузећа ус пешније одолевала променљивој ко нјунктури бакра, која час једне или друге доводи у бољу или гору ситу.
Борски предлог, наравно, не даје ни сва ни коначна решења за политику цена. Али, он ипак означава значе“
алног ања це.
Да се регулисати
ивне интер
Ауго година У којој стал. а пове. требом положаја ација или
ема и дноса
националног Аохотка
поред осталог,
метала,
Недавно су се у Љубљани састали представници Београдске пч Љубљанске банке — на највишем нивоу. Разговор се, како смо обавештени, „укла~
та у оквир отштих настојања да се југословенске банке међусобно товезују ч сарађују, нарочито на оним тодруч-
(Карикатура: М. Косановић)
УЗГРЕД и“ ата Ини
Боље икад
чајно допринети јачању једи југословенског привредног простора , Речено је још да за „тешњу :. њу између обеју банака постоје број не објективне могућности“. Београдска и Љубљанска банка 79" стоје већ годинама. Добро је да важав разговор ппак обављећ,
јима где могу својом делатношћу зна-
и: оној народној: Боље икад, него
жа, председник Општин-
· ске конференције ССРН.
КАДРОВСНИ СЕРВИС ЗА ДЕМЕГАТЕ
Нова општинска служба у Суботици ће омогућити систематичнију, стручнију и ефикаснију кадровску политику у комуни
(Суботица, септембра) На последњој седници свих већа Скупштине општине Суботица одлучено је да се закључи епоразум између Скупштине оп штине, Општинског синдикалног већа и Општинске конференције ССРН о образовању „Заједничке
службе за реализацију ка дровске политике и рад са делегацијама и делегатима“, Ова нова општинска служба ће прикупља-
. ти податке о стању кадро
ва у комуни и њиховом распореду и то, пре света, са следећих аспеката;
стварања нових кадрова, остваривања равноправно сти народа и народности у области кадровске политике, затим, планирања кадрова, обезбеђења промене социјално-класне структуре, као и доследне примене принципа реизборности и ротације. По
сао ове заједничке кадров ске службе биће, уз то, и обављање послова око ра да делегата и делегација у самоуправним организацијама и заједницама, У Скупштини општине, ширим друштвено-политичким заједницама итд. Такође ће пратити и анали-
%
зирати функционисање де легатског система у свим сферама.
— Оснивање ове службе је, практично, корак у сусрет новој улози ССРН према одредбама новог Устава, и реализацију нових принципа кадровске политике, каже Бела Ро-
— Пре свега, ССРН и Син дикат ће бити носиоци предстојећих . избора. А, посао неће бити лак, биће потребно да се у комуни изврши избор 3.500 делетата за разне структуре од месних заједница, преко самоуправних и интересних заједница до скупштина друштвено-политичких заједница.
Пошто ће морално-поли тичка подобност кандидата за делегате бити веома значајан чинилац приликом опредељења, биће потребно и систематичније и стручније праћење кадрова у комуни. А то новоформирана служба треба и да омогући, с тим што неће имати никакву извршну „власт“, већ ће
бити само „кадровски сер вис“ општинских друштве но-политичких организација: систематичније, стручније и ефикасније води кадров ска политика у комуни. Формирањем овог „кадровског сервиса“ сада се у Суботици очекује да више неће као ранијих година У „пет до дванаест“, пред изборе, бити организована
права „потрага“ за кадро
вима жељеног профила, већ ће бити омогућено да се кроз перманентну активност нове службе обез беђује „откривање“ нових кадрова, сигнализира на недостатке у кадровској политици и кроз обезбеђење потребне евиденције и документације омогући и дугорочније креира-
ње кадровске политике,
омогућаваће да сео
е
инственог
у сарад-
је 0, бар по никад!
Истовремено, ова заједну“
чка · кадровска служе Скупштине општи а треба
ССРН и Синдикат да омогући елими утицаја појединаца кадровску политику | иа безбеди знатно већи Ма цај организованих Ке друштва на креирање дровске политике. !— Можда ово није 54
погодније решење, али да мо коначни СУД МТ дамо тек када будемо тли и да оценимо њи Н рад. Ситурни смо Јев да ће сада знатно
број радних људи ока „кадровским лист исто тако да ће“ шири аудиторијум о вати о кадровским РЕ ла њима == закључује
Рожа. С. Станојевић
нисање на