Borba, 04. 01. 1974., S. 11
4, ЈАНУАР 10974, — БОРБА — СТРАНА М
ШИРИ СЕ ЕПИДЕМИЈА ЗАРАЗНЕ ЖУТИЦЕ У,РЕСНИКУ ти а УЉЕ
' 300 АНИЦА НЕКАД И САД
'3 ~ Џ 4 Р зараза изазвана загађивањем воде за пиће. — Упозорење лекара: не употребљавати хлорамфеникол
| Од епидемије заразне жутице У Реснику, која је изазвана загаЂењем водовода, оболело је око 300 лица. Болест се појавила средином децембра, а први сигнал за узбуну потекао је из школског диспанзера. Епидемиолошко испитивање обављено је 24. децембра када је откривено 14 болесника. До 30. децембра прегледано 1е 8.000 лица и утврђено да
искључено да може бити и друкчије. Посебно су од ове болести угрожена деца од 4 до 7 година, Она старија (око 12 година) отпорнија су.
Одојчад ретко обољевају од
оболелих очекује се до 15. јануара. Професор Перишић је такође нагласио да се ради о благом 06лику жутице (тип А), тако да је мали број „жутих“ болесника. Кол овог облика жутице смртност је жутице, али ако оболе онда је обично испод један одсто. али није то врло тежак облих и често се ( 5 зна 5 у трагично завршава, Угрожене су; х У такође, труднице. жене у климактеријуму и хронични болесници.
„ Новништво пијаћом водом а до понедељка треба да се заврши. импровизовани површински водо= вод како би се вода из београдског водвода довела у Ресник. Према речима професора др Живорада Перишића, до загађења је дошло 20. новембра и највећи број
је оболело 20 одраслих особа, 20 |: дечака и девојчица предшколског 5: 6) Др Перишић је, између остаузраста и 132 ученика: Први слу- У А Нр лот. упозорио лекарг Дома здрав-
ља у Раковици да у току епидемије не преписују хлорамфеникол. На Инфективној клиници је, наиме, примећено да болесници који су непосредно пре инфекције узимали овај препарат добијају теже облике анемије.
чајеви јавили су се 10. децембра, а до наглог пораста броја оболелих дошло'је између 25. и 28. децембра. За време празника разболело се још 29 лица, од којих 2, детета и пет одраслих. Ово су по-' даци које је на јучерашњем састанку у Дому здравља у Рако-
изглед ТЕРАЗИЈА 1947. ГОДИНЕ И ДАНАС. ПРЕ 26 ГОДИНА ПОЧЕЛА ЈЕ ПРВА РЕКОНСТРУКЦИЈА, ПОВАЂЕНА ЈЕ ДРВЕНА КОПЦКА КОЈОМ СУ, ОСИМ ТЕРАЗИЈА, БИЛИ ПОПЛОЧАНИ УЛИЦА МАРШАЛА ТИТА И ТРГ ПУБЛИКЕ. ТРАМВАЈ ЈЕ ЈОШ САОБРАЋАО У НАЈУЖЕМ ЦЕНТРУ НА СРЕД УЛИЦЕ, 1 5
Да се епидемија не би ширила У ХОТЕЛА „МОСКВА“ И РОБНЕ КУЋЕ „БЕО
вици изнела др Наташа Дебељковић, епидемиолог Градског завода за здравствену заштиту.
По општем мишљењу,
ово је
хидрична епидемија и зато је одмах испитан водовод. Утврђено је да је у близини извора који се
налази усред насеља,
депонија
ђубрета. Базен за воду је био не-
заштићен.
а хлорисање је било
нередовно и недовољно. На водоводу је радило нестручно лице, а узорци воде узимани су на анализу једном месечно. Поред прп-
не пумпе налази се и тичких јама и штала.
низ сепУзорак Боде узет на испитивање. 7. де-
цембра показао је фекал гађење.
Водовод нијг искључен, трађани обавештени да н требљавају воду пре него не прокувају. Тренутно Г
но за-
али су е упошто је радски
водовод пистернама снабдева ста-
Рестаурација рушеви
ПИ
Крајем ове године биће готовц пројекти обнове и рестајрирања низа објеката на Калемегдану. На његовим падинама треба да се изгради средњевековна чаршија, а у подножју пристаниште какво је било пре вилце сто-
љећа. (На слици: Авионска снимак
А ППРЕПИСАНО ИЗ МАТИЧНИХ КЊИГА
ПРОЈЕКТИ УРБАНИСТА
шија на падинама „олатни лемеглана
на и обнова многих објеката из прохујаљлих векова. — На обали Саве пристаниште у средњевековном стилу
Калемегдана)
Лекари и друго медицинско особље ма, јучерашњем, састанку 'у Раковици. Професор др Живорад Перишић дао им је упутства на који
не
начин се треба супротставити епидемији
Урбанисти Београда раде пројекте за очување културно-историјских зда
Малог Калемегдана — ли ковао ће се обележавати историја Београда. Павиљон Цвијете Зузорић ће, обновљен, и убудуће слу-
ће на ликовне уметнике
јент уклопиће се и дечје
и аустроугарског времгна. На Калемегдану ће бити постављен и споменик Карађорђу (рад вајара Сретена Стојановића). У програму је и руше-
7"
аклина пз Пипосађе
ње жељезничке станице Доњи град, чиме би се ослободио део испод Кале-
не чаршије предвиђена је
ке, крчме... То би био средњевоковни градић са својим пристаништем. Ка лемегдан ће овако уређен, бити историјски муззј и атракција За туристе.
из Кнез Михајлове улипе.
ског музеја, а у његозој
товориће о развоју града кроз векове, а ликовно-естетски мотиви даће му и посебау културно-историјску црту и обележје. М.. МИРКОВИЋ
затворена је Осмогодишња школа, а пољопдивредним произвођачима из Ресника забрањено је да износе производе на пијаце. Грађани Београда се упозоревају да не купују млечне производе које сељаци носе по зградама.
Особље Дома здравља у Раковици показало је изванредно пожртвовање на сузбијању епидемије. Екипе лекера и медицинских техничара становништво а, о оболелима се води посебна брига.
стално контролишу
Дом здравља у овој ситуацији
може 94.000 људи са своје територије па му је неопходна помоћ у људству и у материјалу. Очекује се да ће Хигијенски завод од недеље упутити 32 лекара да помогну овом колективу. |
сам да водихбригу о
|_Б. МАРЈАНОВИЋ
КОЈА ТАДА ЈО
ко
РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „ЂУРО САЛАЈ“«
Центар за уметност и културу Радничког универзитета „Ђуро Салај“ пре неколико дана добио је „Златни беочуг“. Ову награду Културно - прос
каже _ управник . Центра
Милутин Дедић, а васпи
Семинар за. организовање
'
,
Млади у месним заједницама
О многим акцијама омладине
Још 1968. године Репуб-
Динским организацијама у
сете ликовним малифеста цијама, самосталне и тема теке изложбе. Остварио је и“ значајну размену изло жби са ликовним уметни дима Загреба. Књижевни
тно - образовном делатно шћу је обухваћено преко 155.000 лица. 3
Сарађујући са десетак радних организација, Џе нтар образује и описмеза
добио 27 Мајски
ле године организовало ин структивна предавајња. по
(2
награда. сусрети су
културног живота у радним организацијама недивно су завршила 74 кандидата
| РАПОРТ ИНСПЕКТОРА
Продавци су
Уочи празника многи продавиц су закидали натлаћивали вилше
ђеогра!
ЈЕ БИЛА ИЗГРАЂЕНА, НАЛАЗИЛА СЕ ФОНТАНА,
16 година јеврсну с ког стваралаштва Џ људи из целе сретима је | ђ присуствовало 5) 00
ња и споменика, који тре _ мегдана и омогућила из- ветна заједница Београда ва непосредне пролзвођа- клуб је, поред великот бро — посетилаца, а Са: ш ба да буду готови до кра- градња пристаништа У додељује институцији ко че, а уметничком стзарала ја књижевних вечери, ор _ката је устано и но ја 1974. године. У програ- _ средњевековном стилу. ја је у протеклој години штву радника је посве ганизовао и сусрете шњи- ве награде 3: вузитНО му је, поред осталог, м ре Изградња средњевеков- највише допринела бота- | на посебна пахсња, ЖеВНИХ СТЕ ралаца са ра _ стварал; из
конструкција Калеметгда- ј тијем и разноврснијем ку вни, књижевни и лдвицима. Кино клуб - 8је | — „Коста ) [ Ба. ср. Пе ИЦ надамо дан | лтурном животу грпда. клуб окупљају велики семо у прошлој тодини ва ковно — „Бер
У парку ван тврђаве -— аршија ће имати 2505 | — Прошле године смо ·број радника. аматерским фестивализта вић — Кун“ гдеке = између Кнез Михајлозе и улице, куће, куле, звони- | _ реализовали 727 програма, Ликовни клуб је прош у земљи м иностранству | „Жика Чу
Центар је п раду ор рну актив: албанске биб је и
жити за ликовне изложбе у зид о] : „Недеље и друге културне мачифе Музеј града Београда | ува стације, а у самом парку · треба да се гради на са- ре | у Е огр спомен-обележја подсећа- мом улазу у Калемегдан Театар т сет година т!
који су живели и стзара- Музеј би се обогатио екс као сталну ли у Београду. У тај амби понатима из Етаограф- дентску и публику. « у
игралиште. непосредној близини У дине и У горњем делу твођазе згради некадашње Народ ва и више од предвиђа се рестаурација не библиотеке, налазиле тилаца, рушевина м доградња и би се књиге м списи о Центар води ми пел обнова низа објеката из траду. Овако обновљен и ну делатност римског, средњевековног рестауриран Калемегдан радних _ орга: установама
културе, успе У се ми у културног ж КУ пец
вим организац
СТАТИСТИКА
све вшше
се за 40 на 1:
личка конференција. Са- школама, радним оргачи на мери т |
веза омладине је донела зацијама или на неком деце и' омпадине птије
о М м Л у одлуку 0 оснивању омла- другом месту. Свакако да Први и други јануар сваке године су дани преда- се мења до 6 гугн
Ила ктротеснике. — Кенеди — дечак о. 5 5 РУГИЈан а сваке ГОДИНИ КВО Де реде ЕЦ на
Енергетка ћерка инжењера Кеа |. 4 41 ок теле че. динских организација у _ је исправније прво, миш- ха за тржишне, санитарне и друге инспекторе града. 10,8 одетб, а од 7 ло 19 испод Авале. — Новела — девојчица — стр % 458 50. == месним заједницама. Ме- _ љење, јер би се у против Тако је било и ове године. Прекршаја је толико | годимча 19,8 олсто
Беотрађани: Петер Николас
Радостан богађај у породици. Нови члан је дошао на свет. Мушко или женског Ма то и пије важно. Важно је да је-дете здраво и патредно, али се одмах тоставља питање: какво му пме дати“ |
Милић, Мониха Јовановић... ~
Петровић, Фредерик
аутомобиле... Петар Николас, а трези ме Милић. Моника Петровић, илљ Фредерик Јовачовић.
Опо што је до педавко било надимах, сада је добило траво грађанство ни уписује се као име: Бобат, Слађањ,
ђутим, даље од тога се ни је отишло, Свака месна за једница, одзосно омладина у „њој се сналазила како је знала, а рукозодства у општинама су њихове проблеме стављала на реп догађаја.
.
чом омладинска организација свела само на оле младе људе који се мање-више ничим не баве.
— У многим месним организацијама младих истиче Копривица — нема континуиране и органи зоване акције, а им уколи-
много да се на прсте могу избројати.
У посластичарници „Каваљер“ на углу Таковске и улице 29. повембра ипспектори су пронашли и униш-
тили покварену торту,
Уместо слатке павлаке (тако је писало на пластичној чаши) један грађанин је унутра нашао какао-млеко. Пазарио је у супермаркету „Дорћол“.
За услуге, цене, квалитет у кафанама није било никаквих примедби, ни пријава.
одето брже сл = ке - раста
становлиштв:
Натал следњљих годипа га.
| ~ иВ Чађа у Тек од почетка прошле козе Ј сазнали жоја се имена нај ада, ; ; - - ко је има, Градски коми- МИ и ду МЕ 64 бебама завирили смо У Ко даје име; Често кумови. Нај- године почела је органи- о та а ава 146 Станари неколико зграда пожалили су се да није ; е | фи рат изнесено ђубре“уочи Нове године. И то је све. 1
чешће даји матичће књиге где се највише деце рађа — у општина Савски Венац (про сек је 14.000 годилиље). Најетше је мали Наталиа, Јелена, Милица, Тама ра, Моја, ЈБиљама, Домаћа мушка име на си такође на _ цени — Владимир, Душан, Предраг, Ненад Зораж, Жељко, Урош, Пронашлк смо “ једну жаклити 0од оца Мијодрага и мајке Ми ; живи у Пиносави. Преве
дилју
лосаве, која у па те из породице једног земљо дено на пали језик, вероватно се ради ава Ке ни ЊЕ ти аи теча заиста много и може се тролисана је хигијена, исправност робе којо се прода- вишет нивод о Јовамки. |. цеоби- _ је ње Зорана јер се родило у Чик | „пре света. кој | па инци _ Пећи да месне организа- је и удаљавави су сви продавци и премродавци, који | 128 У злпонстиги
Има по опит који деци дају НА зоре. 4 | треба У Ман вола ен ције, Савеза омладине у су,'без дозволе, користили предлразничну тужву, Та- туве порољитиња чина илена. Једањ ппожењер, пок Е 0, по а куче 4 ба се. план ПАО А Ри пр Београду са много већом ко је на „дивљим“ пијацама и на улицама заплење- помских, животних и мално је ћерки _ пазвао ПИ тен: љавају, долазе родитељи са разтим Те дет Икона 1 ЕВи ит одговорношћу и са јасни- но 85 пари фармерки од тексас-платна и сомота, више | ралпих услова. Као им дечтк испод Авале постаје те »сељама — ди _ првенат добије име | живе на њеној Пан и јим _ програмом _ акција топлих ветровки:и џемпера. Сва ова одећа додељена је || спиштет возваја мелити ски Кенеди. Велики љубитељ Печал- _ деде м стрица, а бабина тли теткимна и лвеви ње еповатна у проводе у својим срели- а евва о ипељи ум ПЕКО авИ и ар бди на рана па ај мелину таденуо је ери име. Нана подсећају мезимица име неке на далеко познате већи. уво свог окотвота про _ | оМа задатке и циљеве штај у (Звечанској улици), Старачким домовима упу- не и'ооље злравстаене
помена. која 14 ар лепотице или глумице. В. КОСТИЋ ; смеју које Савез омладине има, тиће се поприличне. количине рубља, такође одузетог заштите %
Сари | ма земље у којима су зарадили куће,
РБ И а
,
„|
чешће. сами родитељи. А понекад т сама децо дају имена браћи по сестрама. Тако се мали Зоран заљубио у је дну Весну из обданишта, и секи су морала да дају њепо име. А у једној имогочламој породимчи, дечји „збор“ је одлучио. да девето – дете добије име Елизабета, Отац је пружио цедуљу са захтевом овог скупа, а матичар је морао да убелети нову Елизабету. Седам
:
зована акција. О гоу шта је све раније кочило такве акције и шта се данас чини да би се постигли одређени резултати. разговарали смо са Миланом Копривицом, руколодиоцем Комисије за активеост месних организација, Савза омладине Бео
вести ту. или само они који не припадају омла-
уопште обавештен, што сигурно иде на штету управо тих организација. (На пример. Градски коми тет нема никаквих података о меогим акцијама младих у месним заједни цама Старог града). ј Међутим, за последњих годину дана учињено је
МВ.
Али, зато пре празника посла за инспекторе је би-
" ло „до гуше“. Продавци у самоуслугама,
месарницама
као да су 28,29, 30. и: 31, децембар прогласили за своје дане. Наплаћивали су како су хтели. Многим купциг ма тих дана закипачи је на мери и наплаћивано више од стварпе цене. Касати с“ скупље продавали месо лошијег квалитета. Ове поступке треба назвати правим
именом — крађама.
Кафане, улице и пијеџе биле су мета инспектора. Кон
од препродаваца на'улицама.
'
| | | користили гужву | љин| |
З.В.
це),
Отптти ·"мОртапитет изразито 1 Х У шле стеновника било ма 13. смртних услучејена То. је! евакаки по дица измењоце на сне
тодине · на. 0100
сттумтивутће та