Borba, 24. 01. 1975., S. 15
| Како су, на основу, најновије архивске и мемоарске грађе текли догађаји који су озна-
чили крај „малог фирера“ и нацизма и завршили са хашипењем Хитлеровог „наследника“ и осталих фашистичких главешина. у
(18)
Јодл је рекао Руксу:
— Доћи ће до побуне, ако неко по-. : војницима одузме одликовања која су стекли у огорченој борби. На тај начин биће угрожено и из вршавање капитулације, које је до са-
куша да немачким
да текло без трвења.
Рукс је на то одговорио да су савезници одлучни да „искорене све што је националсоцијалистичко“, а што се тиче поменуте побуне „Немци морају. да знају да ће савезници знати брзо да је утуше, свим расположивим средствима“.
Тако је и тај проблем скинут с днев
ног реда.
Осмог маја Шверин. фон Кросик: је искористио последњу прилику да неометано комуницира с немачким амбасадором у Јапану Штамером. Захвалио му је на свему што је учинио, изражавајући наду да ће из рушевина пораза нићи | „нови рајх“ у коме ће поново моћи за-
једнички сарађивати.
Десетот маја стигла су два шифрована телеграма из Токија. Штамер је обавестио Деница о својим разговорима с Тотом. Јапан је желео да изиђе из тројног пакта потписанот 11. децембра 1941. године, али је желео да иницијативу за. то преузме Немачка. У Јапану је неколико пута извршено поређење Деницове Рладе с владом маршала Бадоља. Штамер је саветовао Деница да инсистира на немогућности настављања борбе, што би | евентуално могло послужити Јапану као изговор за одрицање од тројног пакта.
Ова ситуација је остала до краја рата. Службено тројни пакт није био раскинут, мада Того у својим мемоарима '/пише да је намеравао да то учини. и да је већ био предузео потребне кораке.
Но „велики немачки рајх“ је имао још једног „савезника“ који није желео да се одрекне својих обавеза: била је то марионетска Независна Држава Хрват-
_ ска.
Десетот маја дошто је код Шверина фон Кросика “~ Мирвик опуномоћени ми нистар НДХ Кошак, који је још 3. маја добио инструкције од Анте Павелића да иностраних послова Немачке како би се уверио да у акту о капитулацији неће бити предузете никакве дефинитивне одлуке у вези с НДХ „хрватском
дом“, После одисеје кроз Копенхатен, ко ји су у међувремену окупирали Енглези, а затим путовања на једном немачком ду, Кошљак је најзад успео да стигне У вик, у време кад је његова било как
а акција постала апсолутно беспредмет-
Ба. Кошак је обавестио Шверина фон Кросика о преговорима између „хрват- ске владе“ и вође четника Драже Михај ловића, како би се створио „заједнички
оде код министра
пре консултовања с
%
вла-
ПОСЛЕДЊА ПРЕДСТАВА: Кајтел,
НЕИЗБЕЖАН КРАЈ: И друг немамлм тредставник потписује безусљовљиј катитулацију. Тиме је окончан рат у Европа који је трајао пуних шест година
после потписивања катитуљације. Убрзо је Ајзенстауер издао наљог за његово хатињење
Фронт одбране против бољшевизма“. Замолио је фон Кросика да интервенише код савезника у корист НДХ. на шта му је Деницов министар иностраних посло"ва одговорио да се у тренутној ситуацији Немачка мора уздржати од било как вих потеза „који би могли бити поотумачени као намера да се створи раздор
| у између савезника и СССР“. Саветовао је
цију.
це:
Јодл.
„седети лни.
као:
је.
ди.
Три недеље после сензационалног аткрића ' „Њујорк тајм са“, истина је избила на видело: у име борбе против „страног утицаја“ и „субверзивне активности“, ЦИА је прекршила закони отворила досијеа десетак хиљада амегричких држављана. — Признања бивших обавештајаца који су се бавили праћењем, прислупкивањем и проваљивањем у пословне просторије осумњичених
(4 :
Некадашњи агент ЦИА Патрик Џ. Мекгарвеј изјавио је, рецимо, и „Вашингтон пост“ је то објавио 28. децембра прошле тодине: -
„Читава организација ЦИА базирана је, по мом мишљењу, "на једној чињеници — да Америка има председника који ће се придржавати свих етичких принципа. Шта бива, међутим, кад на челу државе стоји човек са којим то није случај: Точкови машинерије ЦИА почињу тад да се окрећу у забрањеном _ правцу и што је важно шефовима орга-
низације то је да председник.
буде задовољан. На законске прописе нико у том случају не мисли, нико их не помиње“.
ЈГ · Према речима Мекгарвеја, то се десило 1969. године кад је Ичард. Никсон ушао у Белу ку ћу. Један одељак ЦИА — таКозвани Биро за домаће контакте (чије је задужење било дотле да одржава односе са пословним људима и новинарима Који путују по иностранству и да од њих добија евентуално корисне информације), напустио је овај свој беновни посао и окренуо се на другу страну. БиЗнисмени и представници јавНот информисања остали су и даље људи с којима се најви'ше контактирало, али је та медаља сад имала и другу страну. Они су прелстављали људе — изворе информација, али Исто тако и људе чије је понашање ваљало проверавати.
После: 1969. тодине — без 906Зира колико Мекгарвеј био у праву или не (то ће показати извештаји Сенатског комитета),
иро за домаће контакте се натло проширио и уместо 200 службеника у Вашингтону и 35 У осталим градовима САД, ње-
тов персонал повећао се — на
1.500 људи!
једино _
АНГЛТОНОВА МИ: СТЕРИЈА
Џејмс Англтен, начелник Бироа који се бавио контрашпијунажом унутар САД, дао је оставку — као што је већ речено — и повукао се у пензију „чим се у јавности, појавио први извештај о „афери ЦИА“. Објашњење којим је пропратио своје повлачење са сцене, било је крајње неубедљиво. м непотпуно. Англтон није имао ништа више да каже осим неколико стереотипних, офуцаних
ОДГОБОРАН ЗАДАТАК: тредседнил
Нелсоп Рокфелер, комисије задужене да испита основност оптужби _— о недозвољеним активностима ;
фрраза 0 „претварању САД у, полицијску државу“, о „совјетској пенетрацији“, као и да све што сад чини — чини искључиво због тога што пре свега жели добро Централној обавештајној агенцији.
Његов одлазак, међутим, није могао да остане непримећен. Џејмс Апглтон, наиме, исувише се дуго малазио на челу одељења које је тренутно прво на листи оптужених да су погазили закон и почели да се баве прикупљањем података и отварањем досијеа америчких
%
поттредседнаих САД,
ЦИА
'
држављана осумњичених за „сарадњу са комунистичким ·непријатељем“. У америчкој штампи забележена су последњих дана проштле и почетком ове године разна мишљења о Џејмсу Англтону и његовој улози у овој афери. Бележимо само нека најзанимљивија: ; .
„То је био перфектан обавештајац, човек који никоме није веровао“, изјавио је о Англтону један његов близак сарадник „Проблем с њим био је, међутим, тај што није видео ништа даље од свбг носа, што је, вођен својим хладноратовским мозгом у свакој нергично тврдио.и чврсто веровао да је његова земља и политика коју она води једино она права и непогрешива“
У интервјуу са лондонским „Обсервером“ један агент ЦИА — тражио је да остане анониман пошто се и данас. налази у активној служби — рекао је о свом дојучерашњем шефу Анљ гтлтону следеће:
~
„Не“ знам због чега се свет толико данас изненађује што смо се ми бавили им домаћом штијунажом. Зар то није нормалног Неки од тих затрованих противника рата у САД имали су бројне контакте са странцима, то сви знају. ЦИА је била обавезна да их прати, да следи све њихове контакте. Зар нет“
Ови осумњичени, према њетовим речима, често су путовали у иностранство и кад би се вратили у земљу налазили су се под — посебном присмотром. Поставља се, међутим. питање зашто их тад није преузимао ФБИ. чији је то посао — обавештајна _ делатност унутар САД% "
„Није их преузимао из простог разлога што је узајамно поверење између ЦИА и ФБИ
Кошаку да и НДХ потпише
2. Послови које је преузела врховна команда, а ЊА његову надлежност:
Пошто је Дениц | пословима, одлучио је да се мало расте |
· рети, па је за сва војна питања одредио Јодла, а за сва цивилна Шверина фон Кросика. Заваран многобројним дужнос тима које је обављао. Алфред Јодл је и даље гајио бесмислене илузије о улози Немачке као и о својој властитој улози. То се види јасно за време свакодневних дискусија о развоју ситуације. На пример, 12. маја он надмено изјављује како. Немачка пролази кроз тежак „али да и даље представља значајан фак
тор у Европи.
— Доћи ће тренутак кад корист од сукоба Руса с Англо — Амери канцима — каже он и додаје: — Морамо
ситуацији е-.
капитула-
После неколико убалудних покушаја да разговара с британским Ч'ерчером, и после доласка Контролне ко "мисије, Кошак и његови сараднимни затражили су да буду пребачени у јужни сектор, Из немачких докумената не види се даља судбина овог представника „по следњег савезника моћног рајха
ПОСЛЕДЊИ ПЛАНОВИ
тинералом
“1
АЛФРЕДА ЈОДЛА
Посматрајући из временске дистанце мере предузете у вези с капитулацијом Немачке, пажњу привлаче две чињени-
ТЕ Истакнути положај који је заузео
немачка који нису спадали
био одиста претрпан
период, ћемо извући
на две столице и остати неутра
Обузет том фикс — идејом он и даље ради неуморно, као да рат није завршен, него да управо почиње, практично повукао у своју кулу од сло новаче, али Јодл и даље прави планпове, прорачуне,
- ћам се у стању да изиђем на крај и са најтежим проблемима“. изјављује он, да би у једном тренутку
Дениц се већ
нацрте, програме. „Осе
луцидности ре-
— Налазим се на почетку једног тешког периода. Оно што нас чека у будућности биће ужасније него икад рани
Но, његова малодушност је само трену тна, и:он већ сутрадан наставља по ста ром. Пошто у немачкој врховној коман нема довољно стручњака који поз нају цивилне проблеме, он предлаже Де ницу увођење цивилних службеника у немачку врховну команду како би се ла клше обављали послови који се односе на становништво. Дениц даје своју сагласност, после чега се Јодл, обраћа Контролној комисија за ратификацију тог одобрења. “
Пројектовано,. укључивање стручњака је само делимично, јер су 23. маја 1945. године савезници одлучили да. им више услуге, Деница, Јодла; вери на фон Кросика и осталих нису потреб не, пасу их похапсили и" затворили, да би их касније као ратне: злочинце изве ли пред међународни суд у Нирнбергу.
цивилних
(КРАЈ)
било на веома ниском нивоу“ — каже овај агент. „Боље рећи, уопште га није било...“
ПОЧЕТАК — 1947.
Рађање Централне обавештајне службе везано је за завршке дане другог светског рата, за неодољиву потребу тадашњих вођа САД ла имају максимално развијену обавештајну службу У хладноратовским данима који су наилазили.
Рађање ЦИА, исто тако, директно је везано за трагични неуспех америчке обавештајне службе која је превидела бројне сигнале везане за припрему и реализацију јапанског напада на Перл Харбур. Завршетак другог великог светског сукоба био је за тадашњег председника САД Харија" Трумана знак да приступи формирању службе која неће дозволити да се Перл Харбур икад више пднови. у 1
Закон о нацичналној безбедности (закон којим је формирана централна обавештајна агенција — ЦИА) усвојен је 1947. године, у време кад су САД биле интензивно ангажоване у операцијама против прогресивних сната у Немачкој,
Грчкој и Италији. Почетком 1051. ЦИА је 'имала апарат од преко 5.000 људи, са тенден-
цијом сталног пораста броја запослених и њиховог ангажовања на свим странама света. · У то време рађа се унутар ЦИА одељење обавештајаца који су се бавили чистом шпијунском активношћу, одељење коме је на челу стајао генерал Волтер Бедел Смит. Генерал“ Смит им" његов заменик Ален Далс, формирали су организацију на чијем се челу налазила екипа од 10 особа — високих официра и академика. чији је посао био да их масе материјала који су у вашингтонску централу стизали из свих крајева света. саставља. мозаик и припрема извештаје о свим оним збивањима у иностранству за које су САД могле да буду заинтересоване. Антикомунистичка оријентација ЦИА била је несумњива то се видело у св акцијама. већим или мањим које је ова организација — са благословом Вашингтона и Петагона — предузимала “у разним крајевима. Познат је случај покушаја инвазије у кубанском Заливу свиња. кад је ЦИА априла 1961. тодине покушала ла изврши контрареволуцију на „првеном острву“ и сруши сРидела Кастра.
(Наставиће се).
«
%
он
'
24. ЈАНУАР 1975. — БОРБА — СТРАНА. 15.
24. ЈАНУАР |
Будимпешта, 1946. "Мађарска је проглашена за народну републику, пошто је крајем 1944. ка да је Црвена армија про дрла на њену територи ју, оборен фашистички _режим у овој земљи и образована мзродна вла: да која је Немачкој од мах објавила рат. Проме њене прилике у Мађарској омогућиле су проле терским слојевима окуп љеним око Комунистичке партије да узму власт У своје руке и у земљи заведу режим народне демократије.
Казабланка, 1943. Завршен је састанак из међу америчког председ ника Рузвелта и британ ског премијера Черчила. На састанку је донета одлука да англо-америч ке трупе после истерива ња италијанских и нема чких јединица из Север не Африке изврше десант на Сицилију а затим и инвазију Италије.
Јордан, 1949. — Транс јорданија је анектирала арапски део Палестине и прогласила се за „Хаше митску Краљевину Јордан“, Медова, 1916. — Лука у Медови, предвиђена за укрцавање: српске вој ске и избеглица преко Албаније у Грчку, напу штена је због приближа вања аустро-угарске вој ске. До 24. јануара из ове луке кренуло је пре ко мора око 8.000 људи; преосталих 70.000 било је принуђено да крене пешице према Драчу.
Лењинград, 1924.—– Пре стоница царске Русије Џетроград добила је но во име Дењинград |у знак сећања на Лењина и Октобарску револуцију која је у овом граду и почела.
Чиле, 1924. — У страховитом земљотресу који је погодио нека подру чја Чилеа, погинуло је око 30.000 лица и порушено неколико десетина села и градова.
Кина, 1556. — Дошло де до највећег померања тла у историји човечанства: земљотрес је опустошио и разорио кинеску провинцију Шанси. Тада је потпуно поруше но неколико стотина ма
сеља а погинуло око 830.000 лица. 1893: "Рођен је
,
(неутврђено где) Алекса _ Дундић,. капетан српске војске у првом светском рату; истакнути војсковођа октобарске ре волуције. После избијања револуције у Русији Дундић се са трупом Ју гословена пробио до Џа. рицика (данас Волгоград» и“ придружио јединицама Црвене армије где је убр зо постављен за команданта једног коњичког пука. Истакао се великим јунаштвом у свим борбама, па је одликован_ многим совјетским одликовањима. Мисли се да је погинуо 1920. године код Ровна, а међу први ма је одликован Орденом црвене заставе. Менло, 1862, — Томас Кдисон, велики пронала зач на пољу електротех нике, извршио је прву успешну пробу електрич пе железнице 24. јануара 1862. године у Мен-
·лоу. САД. Међутим, до
практичне примене елек тричне локомотиве дошло је много касније, зато што амерички произ-, вођачи нису показивали интересовање за ·Едисонов проналазак.
Арљ, 1891. — Винсент ван Гог, велики сликар експресиснизма, извршио је самоубиство у парку душевне болнице у Арлу у Француској. Његове слике убрајају се у врхунска остварења уметности.
Лондон, 1965. — Умро је Винстон Черчил, бри тански политичар, државник и писац, По 06 јави рата Немачкој 3. септембра 1939 Черчил је постао творац многих стратегијских подухвата савезника у другом свет ском рату. Схвативши значај и улогу НОВЈ признао ју је као једину снагу која се у Југославији бори против заједничког непријатеља. Тодине 1953. добио је Но _ белову награду за књижевност. Петроград, 1874. — У Петроградском позориш:ту изведена је први пут опера „Борис Годунов“ руског композитора Модеста Мусоргског. Ова опера од тога дана, зна чи већ више од једног века, не силази са репер тоара највећих оперских дворана света.
РШТЕНЕ РЕЧИ |
БРОЈ 7290
Годоравно: 1. Јединица за означавање осетљивости филма — часови; 2. Рива — завера; 3. Становник једне европске државе; 4. Учесник у нашој витешкој игри која се одржава сваке године — становници нај-
већег полуострва на свету: 5. Иницијали презимена и
имена нашег метеоролога — тисак —
иницијали нашег
књижевника („Јеванђеље по мени“); 6. Загребачки фуд-
балер — италијанско мушко име: 7. Птица шареног перја — место под зеленилом у граду: 8. Мене (краћи облик) — одељци — инипијали нашег савременог књижевника („Песма“): 9. Личност из хеленске митологије — домороци са Новог Зеланда: 10. Живописно, сликовито: 1. Жене синова — оснивач _ кибернетике
(Норберт); 12. У години („Бекство без краја".
(латл —
немачки књижевник
Усправно: 1. Округао, овалан: — врста паса; 2. Познати француски философ — покривач испуњен перјем: 3. Проналазач вакцине против дечје парализе —
познати енглески УЗВИК
књижевник
— гас. употребљава се у
(„Занат г-ђе Ворн"ђ расхладним уређаји-
ма; 4. Врста водене биљке — напор. залагање — кварт
У Лондону где живе углавном
странци; 5. Планинска
област у Сахари — иницијали једног од највећих научника Невијег времена, формулисао теорију релати-
витета ~ ознака На
аутомобилима
из Новог Сада —
три (стр) 6. Узвик при игрању жмурке — иниџијали
нашег познатог глумца —
зиште — стара држава
слово латинице за: милион електро-волти: 7. Сајџија
кратица ограђено зем-
на Арабијском полуострв
у 178: Швајцарско-француска река — пакао по Ровињу стао
рих Грка — ј|аплаиска
мера
за дужину = прозорско
стакло: 9. У одељцима. поступно — фишек од обланде за сладолед; 10. Киселина (лат) — позната модна кућа
у Паризу.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 7289
Водоравно: 1.. Сплав
|
— чигра; 2. Улар — Џо џ.
ФЏеме Џојс) — Брем; 3. Мос — Руан — Ава; 4. Ама Енка (Пол) — Нил; 5. Облак — Чудра; 6, Ла — ала екс — ил; 7. И. М: (Иван Мажуранић) — ЛСД — ав; 8. Балза — Илица; 9. Ефе — арма — ред; 10. Гиг —
омен — Ита; 1, Ајер — ас — „олол“: 18, Ланци аванс ' | Усправно: |. Сума — Олиб'— егал; 2, Шломба —
мафија; 3. Ласал-— А. Б (Александар Бородин) — ле-
ген; 4. Ар —
Реал“ — узао — РЏШ: 5. В џунк
" +! < . . =] а карма — и; 6. Ч — џакче — лимес Бунин) — наук — слан — 0. В.
А; 7. И. Б. (Иван (Орсон Велс); 8, Гранд
— СД — Ирида: 9, Ревири — ацетон: 10, Амал — алва
— Далс. :
,