Borba, 06. 03. 1976., S. 11

СУТРА СЕ НАВРШАВА ГОДИНА ДАНА ОД СМРТИ ВЕЉКА ВЛАХОВИЋА

"Зов на прогргсивно ме

њање света

Пободом књије преминуло! ређолуционара „Сријесш и сшђарни жиђош“ коју је недађно објађила | сарајебска „„Сбјешлосш “

Последњих мјесеци свога жи вота Вељко Влаховић је 1окушавао да како-тако среди своју рукописну грађу и оно што је објављивао. У исто ври јеме, настојао је да прати и изучава актуелна збивања. Чланак 0 савременим економс ким кретањима у свијету и о положају радничке класе, пи сан на болесничкој постељи у Женеви, живо је свједочанство тога никада несусталог ства ралачког трагалаштва за новим појавама. ·

Загледан У свијет оком одњеговог, идејног и теоријског опсерватора, Вељко Влаховић је за живота много видио. А знајући вриједност пуб „лицистичког и теоријског рада за револуционарни покрет којем је припадао. много је и написао. Али неумитна смрт је била бржа: није стигао ни да сабере то што је написао. још мање да изучи оно што је сматрао веома битним за сада шњу и будућу револуционарну улогу Савеза комуниста Ју гославије:

Као резултат тих настојања аутора и залагања излавача и. приређивача (Ариф Тановић, Франц Ценгле и Ибрахим Хаџић) настала је и књига „Сви јест и стварни живот“, чији је наслов карактеристичан за стваралачке преокупације Вељка. Влаховића.

"Целина публи'цистичког и теоријског

"опуса _

Књига има четири дијела. Први је посвећен водећој улози Савеза комуниста Југославије у борби за социјалистич-

ко самоуправљање, други само...

управљању као наставку рево Луције! |трећиг самоуправљању).

и развоју међунационалних од носа. а четврти садржи суоча

вања. тј. ауторове полемичке прилоге. Тако конципирана — иако то

можда није био циљ ни изда вача ни аутора — књига доб рим дијелом представља једну

малу цјелину публицистичког и теоријског опуса Вељка Вла ховића. свакако са свим оним особинама и квалитетима којима се одликовао и са који ма је стекао неугасиво име у

савременом _ револуционарном покрету. Поред већ објављиваних

књига садржи и текстове који се први пут публикују. С таквим својим садржајем, књига заиста у пуној мјери и на импресиван начин оживљава тео ријски лиђ Вељка Влаховића, мако је ријеч само о мањем дјелу онога што је створио (У току је рад на припремању са браних дјела).

У ствари, подјелу књиге на посебне цјелине треба само ус ловно схватити. Садржина ре волуционарне дјелатности, ре волуције у Југославији, јесте изградња и учвршћивање соци јалистичког самоуправљања. Тај друштвени однос, пак, тре ба изборити не из било којих илм било каквих доктринарних разлога, већ ради самог човјека. ради његовог бољег и срећнијег живота, његове могућности да се развија у цје ловиту. личност, да слободно ради и живи. Као саставни дио људских слобода и људе ких права јесу и националне слободе и права, што значи да су развој и афирмација нација нераздвојно повезани са раз војем и афирмацијом социјалистичког самоуправљања. По лемички текстови, садржани у четвртом дјелу књиге, такође се односе на проблеме изградње социјалистичкот самоуправ љања, афирмацију људских и националних слобода.

Самоуправљању Вељко Влаховић приступа у контексту развоја револуције и као дуго рочном историјском процесу. Сви текстови који се односа на тему самоуправљања откри вају схватања аутора да је ри јеч о таквом друштвеном одно, гтру) моји је) “не "само епохалноц „значаја већ и. задатак револу

ционарних снага који се свака

ко неће нити може ограничити само на било које и било колико временско раздобље ни ти само на једну генерацију.

Ријеч је о таквом друштвеном

односу које потенцијално носи

неслућено богатство у себи, али такво за које се тек треба изборити. Веома су значајна, а у исто вријеме подстицајна, упозорења аутора о неопходности стварања таквих ус лова у којима ће афирмација и самосталност појединаца би-

ти подлога на којој ће израста

ти њихова друштвена одговор ност, па самим тим и стабилност друштва.

Национално и друштвено, национално и класно |

У разматрањима националних и међунационалних проблема, Вељко Влаховић полази од Лењинових ријечи: „Има само једно рјешење националног питања, а то рјешење јес те досљедна демократија“. О-

' чевидно, аутор национални фе

номен није узимао изоловано

од друштвеног, није раздвајао национално од класног. Како је цут ка превазилажењу и ис корјењивању свих класних од носа у развоју демократије, али социјалистичке, а не предс тавничке, тако је и могућност афирмације нација садржана само у развоју социјалистичке демократије, а она је садржа на у социјалистичком самоуправљању. Указујући на историјску законитост еманципације нација, Вељко Влаховић је. служећи се марксистичким методом. аргументовано доказивао да је то и пут ка њиховом повезивању. | Посебно треба истаћи текст „Тезе о македонском национал ном питању“. Овим прилогом читалац ће открити један дје лић велике и још неизучене, можда најзначајније, активно сти Вељка Влаховића, у току другог светског рата. Наиме, док се у нашој земљи разгори јевала ослободилачка борба, Вељко Влаховић је, далеко од домовине, са пером у руци во дио исто тако велику и ни ма ло лаку борбу за те исте прин ципе и тежње за које се гину

ло по брдима, поред ријека, у селима и градовима поробљене Југославије. Овај текст от крива и карактеристичну спо собност Вељка Влаховића да са веома мало ријечи веома много каже. Мако на кратком простору, он је у овом тексту изложио како своје марксистичке погледе на начин рјеша вања националног питања. на неопходност повезивања тога питања са револуционарном бо грбом, тако и своје погледе на питања људских слобода и на начин успостављања демократ ских равноправних међународ них односа. У широком захва ту, излажући право македонског народа да се самостално опредјељује и да живи у оној заједници са којом је судбински повезан, Вељко Влаховић је овим својим прилогом подигао глас револуционара про тив сваке хегемоније и сваког шовинизма, сваког атака на националне и људске слободе.

Мислилац и теоретичар Партије

Пишући не зато што је уна пријед био предодређен или хтио да буде публициста или теоретичар, већ зато што је припадао једној револуционар ној авангарди и што је могућ ност свог доприноса борби те авангарде видио и у томе, Ве љко Влаховић је управо тако. радећи и борећи ·-се за ствари своје Партије, израстао у њеног мислиоца и тео ретичара. Ако је, међутим, ри јеч о његовим публицистичким и теоријским преокупаци јама, онда треба рећи да су оне произилазиле из онога чи-

| ме се бавио и чиме је требало да се бави Савез комунис „та, односно КИЈ, Можда неки систематизатори његов

дјела закључити да је он тео

ретичар Партије, што свакако не би било без ралзола. али ако бисмо остали при тој конс татацији морали бисмо довољ но јасно назначити да је он све постулате Партије изводио не

из ње саме већ из њене борбе, из онога што је њена исто ријска револуционарна мисао. Слиједећи досљедно Титову ријеч и Титово дјело, Вељко Влаховић је настојао, а то је и успијевао. да У свим својим текстовима подједнако истакне како идејну тако и полити чку револуционарну улогу Са веза комуниста, видјевши све то у јединству. Колико је био против сваке врсте нетолерант тности, недемократичности, то лико је био против безидејнос сти. Још 1963. године он ука зује на опасност од стварања атмосфере идејне. коегзистенције различитих идејних стру ја. Исто тако, веома рано, при је но су се испољавале у вид ној форми на површини друш твеног живота. Вељко Влаковић је уочавао опасност одпо јава догматизма, национализма. технократизма, либерализ ма, схватања о спднтаности друштвеног развоја и сличног Тако, на примјер, прије реор танизације Савеза комуниста од 1966. сасвим одређено је указивао на неопходност и на начин остваривања унутарпар тијске демократије. као што је и прије Писма председника Тита и Извршног (бироа од 1973. говорио о неопходности организационог и идејно-поли тичког јачања Савеза комунис та за његову револуционарну улогу. ' Често је наглашавао да улога Савеза комуниста није у томе да гаси пожаре већ да

потпаљује и разгорјева ватре. ,

Када се данас читају, са из весне дистанце од тренутака када су настајали, ови тексто ви не само да дјелују као жи ва и импресивна свједочанства о развојном путу Савеза кому ниста, о борбама које је водио, проблемима и дилемама са којима се сусретао, већ и као на па

мима и дилемама, читалац ће у текстовима Вељка Влаховића наћи идејну потпору за сво

је сопствено сналажење. за свој активан револуционарни приступ појавама које треба

6. МАРТ 1976. — БОРБА — СТРАНА.

ЖИВО СВЕДОЧАНСТВО СТВАРАЛАЧКОГ ТРАГАЛАШТВА:

Вељко Влаховић «

да разумије и на које је, ако је опредијељен за прогрес, по зван и дужан да утиче.

Бити за будућност бити на позицијама борбе

На уводном мјесту је дат го вор Вељка Влаховића на Десе. том конгресу СКЈ. У том текс ту читалац ће наћи посебно значајне поруке о томе чиме би Савез комуниста требало да се бави у свом даљем дјелова њу: шта да се „разради“, са ко јим сазнањима и опредјељењи ма да настави своју борбу. И тако ће цијела књига дјелова ти: и оним текстовима у који-, ма се анализира прошлост чи талац ће бити окретан ка бу дућности, А „та, будућност, за коју пледира гаутор, не. посто-' ји, међутим, нигдје изван нас самих, тј. изван наше савреме ности, противрјечне и бремените и оним тендецијама ко је вуку назад. Зато, бити за бу дућност на начин како то схва

та Вељко Влаховић, исто

је што ибити на позицијама борбе. Књига као и цјело животно дјело Вељка Влаховића то и јесте: она је зов на револуционарно мијењање свијета. Она и наоружава, оспособљава за борбу. Дубоко везан са наро дом из кога је поникао, Вељко Влаховић се често позивао на народне изреке, као изворе му дрости. Указујући да су око нас или и у нама самима, још при сутни „пањеви“ прошлости, или „смеће прошлости“, како је говорио Маркс, Вељко Вла ховић наводи изреку да „Маг ла неће ни један пањ извали ти“. Тиме је упозоравао на не опходност јасних марксистич ких анализа и револуционарних опредјељења у рашчишћа вању са оним што се супротс тавља прогтресу.

Књига је ово, с обзиром на све што садржи и на шта упу ћује и позива, коју није дово

· љно'само читати. На поставље

на питања. која су остала без одговора, треба тражити ојго вор. А. од одтовбра који су да ти, треба ићи даље — оствари вати задато и на основу живе људске и друштвене праксе постављати нова питања.

Милија Коматина,

ес е

Бета мо А

7 Е

| Ћ

~ љамо посљедице. · своје коријене. “узроке, носиоце.

“Потребно је истаћи да неловољно ор-. " таинзовано пратимо друштвене проџесе,

|) ледавање суштине и

Водећа улога Савеза комуниста Југославије

(..) Читава наша активност окрену-

"та је човјеку. Његов материјални интерес, његова самоуправна демократска права, његова улога у друштву — налазе се у

сожижи развитка нашег друштва. Њему су потчињени систем самоуправљања. мате-

ријална изградња нашег друштва, правне

"норме записане У Уставу, политика. укључујући и водећу улогу Савеза комунис

та и активност других свјесних социјалис

тичких снага.

У пракси се сусрећемо с појавама и тенденцијама које негирају такву оријен тацију. хоје изокрећу ставове и политику, што неминовно деформише нашу идеј но-политичку активност и нашу полити ку уопште. Посљедњих тодина уложили смо огромне напоре да се такве појаве и

"тенлемџије сузбију. Деформације су ош-'

тро критиковаве Интервенисано је у десетине хиљада случајева неправилног одно са према људима. Међутим, искуство пока зује ла се. и порел постигнутих устлеха, те и такве леформације настављају. То зна чи да у нашем методу рада треба још ви(ше да тражимо и отклањамо узроке не| тативних тенденција, а не само да испраз јер деформације имају

У да понекад заобилазимо проблеме који ти “лају и рађају негативне манифестације. · Ако се проблеми заобилазе. онда се не За-

узимају ни ставови, што негативно утиче

"на свијест и друштвену актизност не само к Не

" комуниста већ и свих радних људи. може се остварити волећа уплота свлесних усоцијалистичких снага ако се питања не

Ми раштчишћавају и ставови не заузимају.

„Динамика нашег развитка је тако ин

| тензивна да је потресно благовремено и

стално пратити резултате предузетих мје ра. утицај појединих одлука и рјешења,

|| Уопштавати стечена искуства. Акб такав рвдл изостане. ако се не врши дубље саг

карактера појава. он “да: се иступа на основу површних. једнос5 траних и ненаучних запажања. Чешће се овори о негативним манифестацијама,

_подок се. запостављају огромна позитивна, ||) остварења: и позитивне нове манифеста-_ ције које се. све више афирмишу у жи-'

_ вету. Чини ми се, да је потребно. подјед“ _нако анализирати и позитивне и негатив не манифестације.

у пи: пуну: АУГУСТ МАКЕ: Продавница тештра (1913)

(Са изложбе „Плави јахач“ у Музеју са-

времене уметности у Београду) ОШ ни

На свијест људи може се дјеловати ' "само ако се сагледавају узроци који до-

воде или до леформације свијести, или до њеног јачања, а те значи ако се оазвија активност која непрекидно мијења и богати појединачну и друштвену свијест, То је ујелно и пут за изграђивање једин ства мишљења. јединства схватања и јелдинства у борби за нова остварења(...)

За разумијевање

суштине |

националних

односа данас |

(..) Социјализам, у ствари. у потпуности. афирмише нације, отвара процес

" афирмације појединих народа на' соција

листичким друштвеним _ основама, и

уједно подстиче превазилажење национал не ограничености и ускости, брже и потпуније укључивање нација у прогресивни друштвени развој у свијету. Нације тиме постају још динамичније ћелије друштва

. и друштвеног развитка.

Вјештачко форсирање једног процеса, изоловано од другог, водило би негативним националистичким ексецима, запостављању стварних националних инте реса, појави лажног авангардизма и тобо њег интернационализма' који не води рачуна о националним специфичностима.

Те појаве су присутне и у оквирима многонационалних социјалистичких држа , ва и у односима комунистичких партија, нарочито оних које су на власти. Паше друштво такође није имуно од такзих појава. у

Схватање да ће националне разлике ишчезнути убрзо послије побједе револуције не само да је научно неодрживо већ најчешће прикрива бирократске, унитарис тичке или хегемонистичке тендглције. Лењин је послије побједе октобарске револуције оштро критиковао такве тврдње. називајући их глупошћу, и указивао на то да ће се националне разлике задржати и послије побједе социјализма у читавом свијету.

Разлике не могу да представљају смет њу у борби за социјализам јер ће свака нација тој борби допринијети свој удио — нека мање, нека више, Због тога мнотонационалност наше заједнице. у услови ма вођења истинске социјалистичке поли тике, може само да рађа богатство напора у борби за социјализам, може те напо ре лакше да повезује, да постепено руши баријере које је старо друштво подизало међу нацијама, и да отвара снажнији и свеобухватнији процес потпунијег испољавања заједничких друштвених „интереса, подстичући револуционарне напоре и социјалистичка остварења, |

Комунисти треба да предњаче у разу мијевању суштине националних односа на савременој етапи развоја, Не можемо, међутим, пренебрегнути стварност да се сва ки појединац, ступајући у Савез комунис та, није тиме у потпуности ослободио од баласта ускогрудог национализма, који је наслиједио. или који се понекад мани фестује у његовој активности услијед те коћа и сложености садашње етапе развит ка социјалистичких друштвених односа(...)

"би се формулисати на сљедећи

О развоју марксистичке мисли и марксистичког образовања

(..ј Кад говоримо о марксизму, 'морамо га равномјерно третирати. Прије свега, марксизам је наука, научна теорија и, као свака наука. он се мора развијати, јер се и друштвени односи рзвијају. Неки стари проблеми: се разрјешавају или рјешавају, а низ нових проћлема ниче — и у пракси и у науци. Друго. марксизам морамо третирати као револуционарну идеологију. Треће, марксизам морамо третирати као револуционарну праксу. Ако успијемо да спојимо и повежемо сва та три подручја, онда ћемо ићи корак даље у развоју мар ксизма као.науке, у бољем разумијевању марксистичке идеологије и свестранијем окретању према пракси. Маркс је у своје вријеме говорио да је најидеалнија она ситуација када прахса стреми науци а сама наука вапије за праксом. Наше друш тво Се налази у једној таквој ситуацији, у којој се накупило богатство праксе која стреми ка научном уопштавању. Марксизам иу нашим условима и шире мора бити отворен за сва нова прогресивна

"кретања у науци и друштву. јер затворе-

ни, зачаурени марксизам, у ствари, негира два основна стуба на којима он сам почива: негира материјализам и дијалтику. Ако се осврнемо на протекли период, наћи ћемо доста трагова, и то видљивих, вегирања дијалектике, односно негирања материјализма. 3

Питање које се често поставља могло начин: Због чега се наша, марксистичка теорија неблаговремено и“"Неефикасно супротстав ља немарксистичким. погледима; За потпунији одговор потребна.је шира анализа, јер постоји више узрока томе. Хтио бих да- подсјетим на једну чињеницу пре ко које: олако прелазимо. У првој фази борбе за самоуправљање неминовно је мо рала та борба да се повеже са разбијањем догматске љуске којом је марксизам деценијама био окружен, са крчењем те рена за антидогматску мисао и антидогматску праксу. У тој фази смо и донијели Програм Савеза комуниста. Чини ми се да смо неоправдано запоставили Програм. У Програму се говори јасно и о национализ му, и о технократизму, „технобирократиз му итд. Понекад нам изгледа — кад се шире сукобимо са одређеним негативним

'" так производних снага,

ИЗВОДИ ИЗ ТЕКСТОВА ВЕЉКА ВЛАХСВИЋА ОБЈАВЉЕНИХ у КЊИЗИ „СВИЈЕСТ. И СТВАРНИ ЖИВОТ“ · ви н

кретањима у животу. у пракси — да то нове појаве. Оне су само добиле нов квалитете али смо већ у раду на Програму уочили суштинске токове са којима се сукобљавамо. Међутим, у протеклом времену сукобили смо се и са неким кретањи ма мимо којих смо олако пролазили, што нам се касније морало осветити. Треба по менути само нека(...)

% , Партија и класа

(.. у Савремена збивања траже смишљенију и активнију улогу радничке класе. у "Радничка класа је позвана да тај про цес убрза свјесном акцијом, да убрза разви гер, као што је познато, производне снаге нијесу нека величина сама за себе. Напредак и брзина развитка производних снага зависи, и У нашим условима и у свјетским размјерама. од низа чинилаца, прије свега. ол тога која снага усмјерава њихов развитак. Капитализам се. очигледно, показло као систем, послије периода свога успопа, а буржоазија. као класа, кочницом лаљег прогреса. И то се осјећа данас на готово. свим подручјима и економског и политичког. а ако хоћете, и културног» жинота, Јер, ако анализирате и изборе који су не давно одржани у појединим капиталистич ким земљама, рецимо у Француској, Енгле ској и неким другим државама. то су избори који су подијелили нације. С јелне стране = радничка класа. прогресивне сна

ге; с друге — конзервативне снаге. Али, ни једне ни, друге немају премоћ. Очиглед но ће требати времена да прогресивне сна ге смјелије ступе на позоснину и дадну

свој печат друштвеним кретањима.

На историјску позорницу масовно је ступила радничка класа; Ме. данас. него већ од Марксових времена; Маркс је учио и разоткрио њечу историјску улогу, али ту њену улогу Маркс је разоткрио када је свјетски доходак био свега 200 милиона долара. Лењин је дигао овктобарску ре'волупију када је свјетски доходак био око 600 милиона долара. Данас се свјстеки лоходак мјери на милијарде долара, Поставља се питање каква је: данас, у тим условима. улога радничке“ класе.

Године 1900. било је 64 милиона радни ка, од тога већина мануелних, необразованих. Године 1970. било је преко 270 милиона радника; од тога двије трећивге 06 разованих радника, који се спајају с инжењерима, с. научницима. Они постају ог ромна друштвена снага, И ми, као Савез комуниста, као социјалистичка 'Југославија, као земља која се бори 38' самоуправ не односе, морамо се повезати са том сна том која непрекидно расте и која одређу је, судбоносно утиче на даља друштвена збивања (...)

па