Borba, 06. 03. 1976., S. 9

Извет

ТРИБИНА

тај ЦК КИСС и наредни зад:

6. МАРТ 1976. — БОРБА — СТРАНА %. -

пи Партије.

на подручју унутрашње и спољне политике

Изђоди из реферата генерално! секретара

'

На 25. конгресу Комунистичке партије Совјетског Савеза, који је одржав у Москви, генерални секретар ЦК КПСС Леонид Брежњев под-

нео је првог дана Конгреса — 24. фебруара —

реферат под насловом:

„Извештај ЦК КПСС и наредни задаци партије ча подручју унутрашње и спољне политике. Доносимо, у изводима, излагање генералног секре-

тара ЦК КПСС.

[

"Спољна политика

Совјетског Савеза

и активност КПСС

Знатан део свог реферата Леонид

_ Брежњев је посветио спољној поли: "раније,

.

тици Совјетског Савеза и активности КПСС на међународном плану. У том делу реферата, говорећи о „даљем јачању пријатељства и сарадње са социјалистичким земљама“, Брежњев је, између осталог, рекао: ) ~

„У односима са земљама социјализма КПСС се одлучно придржава осведоченог правила '— водити ствари у духу истинске равноправности и заинтересованости за међусобне успехе, доносити одлуке имајући на уму не само · националне, већ и интернационалне интересе. Ма какви проблеми се појављивали, њих, према нашем уверењу, треба решавати у духу учвршћења пријатељства, јединства и сарадње. Тако ми градимо. односе с братским социјалистичким државама — Бугарском, Мађарском, Вијетнамом, НДР, Демократском Народном Републиком Корејом, Кубом, Монголијом, Пољском, Румунијом, Чехословачком и Југославијом.

Основа наше присне сарадње, њена жива душа и усмеравајућа и ортанизујућа снага је, наравно, неразориви борбени савез комунистичких партија земаља социјализма, јединство

њиховог погледа на свет, јединство циљева и јединство тежњи“.

„У целини за наше односе с већи-

“оном знартија) социјалистичких земаља“ · карактеристични су потпуно јединство

и плодна сарадња. Поједине партије, као што' је познато, имају посебна тледишта о низу питања, али нема сумње да општу тенденцију карактерише пораст компактности земаља социјализма. Такву тенденцију ми високо ценимо и убудуће ћемо, као и свим средствима доприносити њеном развоју. Пут ка томе су заједнички 'напори братских партија на

· основу осведочених принципа маркси-

зма-лењинизма, социјалистичког интернационализма, равноправности и другтарске сарадње“.

Говорећи о развоју трговинске размене СССР са земљама СЕВ, Брежњев је наставио:

„Ослањајући. се на оно што је постигнуто, сада можемо да учинимо наредни корак напред. На дневном реду су разрада и извршавање дугорочних програма посвећених одређеним циљевима. Њихов циљ је да се заједничким напорима обезбеде све веће потребе у енергији, гориву, основним врстама сировина, да се пуније задовољи потражња прехрамбених и индустријских производа широке потрошње, да се уздигне ниво машиноградње да се убрза развој транспорта. То су наши наредни заједнички задаци..

Наравно, када је реч о тако великој и новој ствари, не може а да не дође до компликација. Не једном смо "дискутовали о тим питањима на пленумима ЦК и у Политбироу. Реч је /не само о великој узајамној економској користи, већ и о задатаку од огромног политичког значаја. Реч је и о јачању материјалних основа наше заједнице. Управо тако том питању прилази Политбиро ЦК. Ми сматрамо да су стриктно и прецизно извршавање мера које су братске земље колективно усвојиле. Као и стриктно и прецизно извршавање наших обавеза према њима света обавеза Госплана, министарстава, установа, здружених предузећа и предузећа, свију оних који су повезани са тим сектором рада. Дозволите да изразим уверење да ће се наши другови према тим стварима односити с дужном одговорношћу и пуним разумевањем, да ће схватити њихов изузетно велиКи значај за живот социјалистичке заједнице,. за успехе светског социјализма“. -

Пошто је оштро критички говорио о политици КП Кине, Брежњев је, та'Кође, изразио спремност СССР да нормализује односе са НР Кином.

"О порасту улоге новоослобођених земаља у светском развоју, Брежњев је рекао:

„Приметно се активирала спољна политика земаља у развоју. То долаЗи до изражаја у многим правцима ТУ политици покрета несврставања, У активности Организације афричког јеДинства, у активности различитих еКономских удружења које су фбрмирале земље у развоју. Свима је већ јасно да уз данашњи однос, класних снага у овету ослобођене земље апсо-

о могу да се супротставе имлеријалистичком_ диктату, да могу да 'ее изборе за правичне, тј. равноправне економске односе. Јасно је и (нешто друго. Допринос тих земаља 38"једничкој борби за мир и безбедност "народа, знатан већ данас; у потпуности може да постане још опипљи"вији.“ „Ва Блиском истоку рекао је Брежњев — сада нема рата, али тамо нема ни мира, а још мање спокој-

"на међународном плану

ства. И ко може да каже да пламен војних акција неће поново да се разгори. Таква опасност ће постојати

докле. год израелске снаге остају на. окупираним територијама. Она ће пос-

тојати докле су својих законитих права лишени и док у очајвичким условима живе стотине хиљада Палестинаца, протераних из своје земље, док. арапски народ Палестине буде лишен могућности да формира своју националну државу. Трајан мир на Блиском истоку такође захтева да се гаран-

тује безбедност свих држава тог ре-

тиона као и њихово право на независно постојање и развој“.

Говорећи о ситуацији у Азији и Африци Брежњев је рекао:

„Совјетски Савез намерава да и убудуће активно учествује у изналажењу путева ка учвршћењу мира и безбедности на азијском континенту, ка развоју равноправне сарадње и тамо. 'Деловаћемо у том правцу, деловаћемо како у оквиру билатералких контаката, тако и на мултилатералној основи. Не једном смо износили своје ставове'о том питању и под-

влачили смо спремност да се са свом,

пажњом односимо према свим предлозима диктираним -бригом о чврстом миру и безбедности у Азији, о њиховом осигурању колективним напорима“.

„У првој половини седамдесетих година на афричком континенту је наступила завршна етапа распада колонијалног система. Совјетски комунисти пламено поздрављају победу

народа Гвинеје-Бисао и Зеленортских ' острва; Мозамбика 'и Анголе; која јео:

крунисала њихову 'вишегодишњу херојску борбу за незввисност. КПОС је увек била солидарна с тим народима, пружала је сву могућу подршку патриотима који се боре. А данас се радујемо томе што се наши међудржавни односи с тим земљама формирају у духу искреног пријатељства и узајамног разумевања“.

О развоју односа с капиталистичким државама, Брежњев је, поред осталог, рекао:

„Главно у нашој политици према капиталистичким државама била је и остаје борба за тријумф принципа мирољубиве · коегзистенције, за трајан мир, за слабљење, а у перспективи и елиминисање опасности од избијања новог светског рата. Може се констатовати да је у последњој петолетки пошло за руком да се постигне значајан напредак у том правцу“.

Осврћући се на Европску конференцију о безбедности и сарадњи, Брежњев је рекао:

„Резултати Конференције су умногоме окренути у будућност. Предвиђене су перспективе мирољубиве сарадње у читавом низу подручја: привреди, науци и техници, култури и информисању, у унапређењу међуљудских контаката. Усвојене су и неке друге мере на јачању поверења међу државама, па и у војној области. Сада је најважније претварати у практична дела све принципе и споразуме о којима је постигнут договор у Хел-

синкију. Совјетски Савез делује, и на-,

ставиће да делује, управо на тај начин. Недавно смо поднели извесне предлоге о развоју општеевропске сарадње на низу знанајних подручја. И убудуће ћемо улагати напоре у том правцу. Очекујемо такав прилаз и од свих других учесника ове општеевропске конференције“.

У наставку, Брежњев је изнео и следеће оцене:

„Постоје компликације и у нашим односима с низом капиталистичких држава Европе. У основи њиховој налази се очигледно неспремност утицајних кругова тих држава да заиста напусте психологију „хладног рата“ и доследно воде политику узајамно корисне сарадње и немешања У унутрашње. послове других земаља“.

„Одлучујући значај за слабљење опасности од новог рата и учвршћење мира 'имао је, наравно, заокрет набоље у нашим односима с највећом државом капиталистичког света Сједињеним Америчким Државама. То је. несумњиво, допринело оздрављењу међународне климе у целини, па и у Европи. Задатку побољшавања односа са САД ми смо, делујући потпуно у складу с директивама 24. конгреса, посветили веома велику пажњу“ ' „У нашим односима са САД | су повољне перспективе за будућност У оној мери у којој ће се они и убудуће развијати на заједнички створеној реалистичној основи где, и поред очигледне разлике. У класној природи двеју држава и њЊихових идеологија. постоји одлучна намера да се размимоилажења и спорови не решавају силом. не претњама и звецкањем оружја, средствима“. у

„Али, оно што је позитивно у читавом развоју совјетско-америчких односа У последњим годинама, комликује низ .не безначајних фактора. Развој тих односа желе да омету утицај-

не снаге у САД, које нису заинтересоване ни за побољшавање односа са СССР, ни за попуштање међународ-

не затегнутости у целини. Оне у искривљеној' светлости приказују политику Совјетског Савеза и, позивајући се. на измишљену „совјетску опас-

"досадашњег

већ мирољубивим политичким ·

ност“, позивају на ново јачање „трке у наоружавању у САД и НАТО. Као што је познато предузети су и покушаји мешања у наше унутрашње послове повезани с усвајањем дискриминационих мера на подручју трговине у САД. Разуме се, с тим нисмо могли да се миримо и нећемо се мирити., То није језик којим је могуће разговарати са Совјетским Савезом. Сада, ја сматрам, то је већ свима јасно“. у Образлажући програм даље борбе за мир и међународну сарадњу, Леонид Брежњев је, између осталог навео следеће задатке КПСС: х

„Неуморно јачајући јединство брат- '

ских социјалистичких држава и унапређујући њихову свестрану сарадњу у изградњи новог друштва, треба јачати њихов активни заједнички допринос учвршћењу мира.

Треба се (борити за обустављање све снажније и по ствар мира опасне трке у наоружавању и за прелазак на смањење нагомиланих стокова оружја и за разоружање. У том циљу:

а) Треба чинити све што је могуће да~се заврше припреме за нови споразум између СССР и САД о ограничавању и смањењу стратегијског наоружања, за закључење међународних уговора о свеопштем и потпуном обустављању експеримената нуклеарног оружја, о забрани и уништењу хемијског оружја, о забрани производње нових видова и система оружја за масовно уништење, као и: против утицања на околну средину у војне и друге непријатељске сврхе. | ;

6) Треба предузимати -нове напоре ради активирања преговора о смањењу броја припадника оружаних снага и наоружања у Централној Европи. После постизања споразума о првим конкретним корацима. у том правцу У наредним годинама треба наставити попуштање војне затегнутости у поменутом рејону.

в) Борити се за то да се уместо сталног пораста војних расхода многих држава пређе на праксу њиховог систематског смањивања

г)'Треба предузимати све мере у циљу што бржег сазивања светске конференције о разоружању.

Треба концентрисати напоре мирољубивих држава на ликвидацију прео сталих војних жаришта, пре свега на постизање правичног и трајног ретулисања на Блиском истоку. У вези с таквим регулисањем заинтересоване државе треба да размотре питање о обустављању трке у наоружавању на Блискомлистоку: | |

Треба чинити!све за продубљавауве попуштања међународне затегнуто

сти, за то да она добије конкретне форме узајамно корисне сарадње међу државама. Треба активно водити политику потпуног претварања у живот завршног документа „Европске конференције о безбедности и сарадњи, политику унапређења мирољубиве сарадње у Европи. У складу с принципима мирољубиве коегзистенције дос ледно наставити развој односа дугороч не узајамно корисне сарадње на раз личитим подручјима: у политици, при-

"вреди, науци и, култури — са Сједи-

њеним Америчким Државама, Францус ком, СР Немачком, Великом Британи јом, Италијом и Канадом, као и с Јапаном и осталим капиталистичким државама. г

— Борити се за осигурање безбедности у Азији на основу заједничких напора држава тог континента.

— Треба тежити закључењу свет ског уговора о непримењивању силеу међународним односима.

— Сматрати једним од најзначајнијих међународних задатака потпуну ликвидацију свих остатака система

колонијалног угњетавања, кршења рав .

ноправности независности народа и тушење свих жаришта колонијализма и расизма.

— 'Треба се борити за елиминисање дискриминације и свих вештачких препрека у међународној трговинској

размени, за ликвидацију свих појава неравноправности, диктата и експлоатеције у међународним _ економским односима.

· родним размерама

Леонид Брежњев

У делу реферата, под насловом „КПСС и светски револуционарни про цес“ Брежњев је, поред осталог, рекао: „Комунисти разних земаља с интересовањем и разумљивом пажњом прате међусобну активност. Међу њима понекад могу да се појављују размимоилажења, разлике у мишљењима у прилазу овом или оном питању. Непријатељска пропаганда не једном је од тога правила сензацију. Али марксисти-лењинисти таквим питањима при лазе с позиција интернационализма, бринући се за јачање јединства читавог покрета, они разматрају проблеме који се постављају у духу истинског

„другарства, у: оквиру · увек важећих

норми равноправности и поштовања самосталности сваке партије 20.

„Нарочито бих желео да подвучем значај пролетерског интернационализма у наше време. То је“један од глав них принципа марксизма-лењинизма. Нажалост, неко почиње да га тумачи на тај начин да,од интернационализма де факто мало шта остаје.

Има и, функционера који чак отворено предлажу да се одрекнемо интернационализма. Према њиховом мишљењу, застарео је интернационали зам који су образложили и бранили Маркс и Лењин. Са нашег гледишта одустати од пролетерског интернационализма значило би лишити комунистичке партије, и уопште раднички пок рет, моћног и осведоченог оружја. То би била добра услуга класном против нику који, узгред, активно у међунакоординира своје антикомунистичке акције. Ми, совјетски комунисти, сматрамо заштиту про летерског интернационализма светом обавезом сваког марксисте-лењинисте“.

„Значајну улогу играју регионалне конференције комуниста. Њих у прошлим годинама није било мало. Нарочито треба истаћи хаванску конферен цију комуниста Латинске Америке и Карипског басена, уз учешће представ ника комунистичких партија САД и Канаде. Комунистичке партије Европе се, такође, припремају за своју конференцију. Многе партије' се залажу

'за ново светско саветовање комунис-

тичких и радничких партија. КПСС у принципу подржава ту идеју. Када ће се она и како реализовати то ће, разуме се, бити решено уз општу сагласност“, ,

КЕ ЊЕ

Резултати петолетке и основни задаци. економске политике Партије

У поглављу „Резултати петолетке и основни задаци економске политике партије“, Леонид Брежњев је најпре говорио о достигнућима девете петолетке» у

„Ако се имају у виду општи реЗултати девете петолетке, онда је најважније то да су само пожртвовани _рад совјетског народа, усмеравајућа и организаторека делатност партије. обезбедили стабилан пораст економике. Основни друштвено-економски задаци петолетке решени су.

Резултати петолетке су. нарочито упечатљиви ако се оцењују кроз перспективу тога колико је у тим годинама повећана привредна снага земље; какав је био апсолутни пораст,

У том погледу, девета петолетка је јединствена. Ми смо постигли већи пораст него фу ма којој претходној петолетки, пораст индустријске производ ње, инвестиционих улагања, издвајања државе за спровођење нових мера, за подизање благостања народа. Још је импозантнији преглед важних видова производње, где је Совјетски Савез избио на прво место у свету. Угљу. железној руди, цементу и низу других производа последњих година су се придружили челик, нафта и минерална ђубрива.

Обим индустријске производње, као што је то и било предвиђено директивама 24. конгреса КПСС. повеђан је У овој петолетки за 43 процента, То је значајни успех наше радничке класе, научно-техничке интелигенције, руководилаца 'производње,“

Пошто је указао на тешкоће објективне природе, Леонид Брежњев је наставио:

„Али.није ствар само у објективним узроцима, и то треба отворено рећи. Нисмо увек и нисмо свуда радили онако како су то захтевале наше сопствене одлуке. Усавршавање планирања, реконструкција привредног механизма и линија ка интензификацији производње, остваривани су спорије него што је било планирано. Један део производних капацитета није био пуштен или освојен у року. У многим гранама, упркос томе што је то питање постављено много пута, што је постављано стално, и данас је прихватање достигнућа науке и технике у производњи уско грло. Још нисмо успели да се ослободимо кршења планске, технолошке и' радне дисциплине,“

Говорећи о економској у стратегији, партије и основним карактеристикама десете петолетке, генерални секретар ЦК КПСС је, између 'осталог, рекао:

„Стожер економске стратегије партије, који прожима и десету петолетку и дугорочну перспективу — јесте даље повећање економских снага земље, проширење и суштинско обнављање производних фондова. обезбеђење стабилног. уравнотеженог пораста тешке индустрије — темеља економике.“

„За успешно решење разноврсних економских и социјалних задатака ко

ји стоје пред земљом нема другог пу-'

та изузев брзог пораста продуктивности рада, наглог подизања ефикасности читаве друштвене производње. Осла њање на ефикасност — то треба стал-

удају,

ЦК КПСС Леонида Брежњеђа на 25. контресу Комунистичке партије Сођјешско Сађеза

но понављати — најважнији је саставни део читаве наше економске стратегије.“ „Наравно, ми не заборављамо ни количину. Совјетска економика у периоду десете петолетке — јесте економика заиста огромних размера. Тако, планира се да национални доходак у 1980. години достигне 457,5 милијарди рубаља. тј. да се повећа за 96 милијарди. Индустријска производња ће порасти скоро за 197 милијарди рубаља и премашиће 720 милијарди.

Истовремено. у низу ставки предвиђен је нешто нижи темпо пораста негоу деветој петолетки, Чиме се то објашњаваг У извесној мери ту су дошле до изражаја тешкоће из претходних година. Али то је привремени и ни у ком случају није прворазредни фактор. Главно је у томе да смо тежили да у ' овој петолетки обезбедимо велику уравнотеженост и пропорционалност развоја народне привреде, да створимо боље услове за подизање квалитативних показатеља рада. Оријентација свих грана економике и рада сваког министарства и предузећа на снажном повећању ефикасности и квалитета то је, другови, сада најважније,“

Брежњев је означио даљи развој

пољопривреде као „општи народни за

датак“. Он каже;

„Ниво који је,пољопривреда достигла. нарочито онај који ће достићи наредних година. захтева побољшање организације и управљање пољопривредном производњом. То је сложена ствар. Готових рецепата ту нема. Али овим питањима се треба бавити, јер од правилне организације производње и управљања умногоме зависи успех наших напора“.

„Даљи пораст пољопривреде партија сматра за најважнији општедржавни. општенародни задатак. Њеном решењу треба да дају одговарајући допринос све гране привреде“.

Леонид Брежњев је затим говорио о побољшању производње робе широКо потрошње и побољшању трговине и услуга становништву:

„Ако развој ових грана процењујемо према традиционалним, у пресшлости прихваћеним мерилима. онда с пуним правом можемо. товорити о зна-, чајним успесима. За пет, година. излраг ђено је око, хиљаду Ноних. предузећа, лаке и прехрамбене индустрије. Вео-. ма Ле повећана прслаза тоехрамбене, нарочито инлустријске робе — станов-' ништву. Знатно је побољшана снабде-

'

веност · предметима за свакодневну употребу и трајном потрошном робом.

Централни комитет ипак сматра да не можемо бити задовољни ситуаци~ · јом у гранама групе „Б“. Не ради се само о томе да због недостатка пољопривредних сировина. изазваног лошим приносом, нисмо успели да остваримо планиране показатеље у низу производа лаке и прехрамбене индустрије. Дужни смо да питање поставимо шире и оштрије.“

|

„Огромне резерве се налазе и у по-

бољшању квалитета И асортимана про ' извода. На пример, прошле године производња кожне обуће достигла је око 700 милиона пари — скоро три пара по човеку. Ако потражња обуће још увек не задовољава. онда се не ради о количини, већ о томе да нема висококвалитетне. модерне обуће. Отприлике исто тако стоји ствар и са многим врстама тканина. конфекциј-

' ским и галантеријским производима, апаратима за домаћинство, намештајем и другим производима. Још је оштрији проблем квалитета рада, пажње која се посвећује потрошачу и њетовим захтевима постављеним у трговини, у друштвеној исхрани ми у услужној делатности.“

Говорећи о неопходности усавршавања планирања. Леонид Брежњев је рекао. између осталог, следеће:

. ,

„Неопходно је у првом реду обезбедити знатно усавршавање планирања. Наша земља је прва кренула путем планског руковођења економиком. Том сложеном искуству од нас су се училе и уче се лесетине других држава. Али се и пред нас поставио задатак подизања нивоа гланског рада, његовог довођења у склал са новим размерама и обликом наше привреде, са новим захтевима времена,“

Као веома важну карику у побољшању руковођења економиком Брежњев је означио, "савршавање организационе структуре и метода управља-

„Ми морамо истовремено јачати оба начела демократског централизма. Са једне стране треба развијати централизам, стављајући самим тим препреку бирокатским и локалистичким тен|авапијама), С друте, ставе потребно је РЕРРИЕТИ, ААМРКРАТЕТан НЕ Вала, „локал'Нну иницијативуји растарећивати вр'хунске ешалоне руководства ситних "послова, обезбеђивати оперативност и еластичност у доношењу одлука.“

шШ

Партија у условима развијеног социјализма

У делу реферата у коме се говори о деловању КПСС „у условима развијеног социјализма“, Леонид Брежњев је, између осталог, рекао:

„Понегде, пошто се покаже да нека одлука није извршена, о истим пи тањима се доноси друга а понекад чак и — трећа одлука. Оне се по садржају не чине лошим. Али се ради о томе да је то требало да већ буде извршено. "И нехотице се поставља питање: не представља ли нова одлука на стару

· тему некакву застрањујућу, својеврс-

ну појаву либерализма Не смањује ли се, као резултат тога, одговорност“ Треба прекинути са таквом праксом!“ | „О томе говорим сада не због тога што је код нас у партији настало неко узнемиравајуће стање у вези са спро вођењем донетих одлука, или са стањем критике и самокритике, Ради сео нечем другом. Непоколебљиво се држа ти лењинистичког стила у раду — то је предуслов успешне делатности свих партијских, совјетских и привредних организација и реализације свих наших планова“.

О идејно-васпитном раду партије, у реферату је речено и следеће;

„Од суштинског је значаја дубоко истраживање питања која се односе на тенденције развоја нашег друштва и његових производних снага. Ту спа на пример, карактер и садржај рада у условима зрелог социјализма и промена друштвене структуре. Усавршавање расподеле према раду, удружи вање моралног и материјалног стимулирања. социјалистички живот и развој наше разноврсне културе. Разматл рање тих проблема захтева удружива ње напора представника _ различитих наука. Неопходно је даље проучавање проблема развоја наше друштвености, облика и метода васпитног, идеолошког рада. У вези са тим велику паж њу заслужује проучавање јавног: мне ња.“ '

У одлукама о раду партијске орга нижције Лвовске области и Тбилиског градског комитета, Централни комитет је обратио пажњу партијским организацијама на недостатке у постављању интернационалистичког васпитања. Да нас можемо са задовољством констато вати да су из овога извучени правил ни закључци. Партијске организације су покренуле рад на партијском интер националистичком васпитању трудбени ка иницијативније и шире, Отклањају се поједине појаве национализма и шо винизма. појаве некласног _ приласка оцени историјских догађаја. локалисти чке појаве и покушај величања патри јархалштине. Све је то наишло на дубоко разумевање и подршку трудбеника и позитивно је деловало на даље јачање пријатељства и братства народа наше земље.“

„Ми смо постигли много тога у побољшању _ материјалног благостања

совјетског народа. И даље ћемо дослед но решавати тај задатак. Међутим, не опходно је да пораст материјалних мо гућности стално>буде пропраћен поди зањем идејноморалног и културног ни воа људи. У противном, могу се појавити рецидиви малограђанске, ситнобуржоаске психологије. 'То се не сме испуштати из вида.

Што се више подиже наше друштво у свом развоју, тим се мање могу то лерисати одступања од норми социјали стичког морала, на које још „наилазимо: похлепа, ситносопственичке тенден ције, хулиганство, бирократизам и рав нодушност према човеку, противрече самој суштини нашег уређења. У борби против сличних појава — неопходно је да се у пуној мери користе и миш љења радног колектива, и критичка реч штампе, и методи убеђивања, и сна га закона — сва средства која нам сто је на располагању.“

„Партијски прилаз питањима књижевности и уметности сједињује брижан однос према уметничкој инте лигенцији и помоћ у њеним стваралач ким тражењима, са принципијелношћу. Главни критеријум оцене друштвеног значаја сваког дела, разуме се, била је и остаје његова идејна усмереност. Тако, на лењинистички начин и насту пају ЦК и партијски органи који обав

" љају велики посао у овој сфери иде-

олошке делатности. Ако се ипак дого ди да поједини радници заузму симпли фицистички став. да покушавају да ре ше административним методама питања која се односе на уметничко ства ралаштво, на разноврсност облика и индивидувлност стила, онда партија не пролази пасивно поред сличних случајева. она исправља ситуацију“.

Осврћући се на питања партијског руковођења државним и друштвеним организацијама, Леонид Брежњев је, између осталог, рекао: /

„Важан правац читавог нашег рада на комунистичкој изградњи јесте свес · трани развој политичког система сваког друштва. Ради се о усавршавању социјалистичке, државности, о даљем развоју социјалистичке демократије, о јачињу правне основе државног и дру штвеног живота и о активирању делатности друштвених организација.“ '

„Сада ми не само из теорије, већ и из дугогодишње праксе знамо следеће; Као што је права демократија немогу ћа без социјализма, тако је и социјализам немогућ без сталног развоја демократије. Усавршавање социјалистич ке демократије ми, пре свега, схватамо као непрестано обезбеђење све ши рег учешћа трудбеника у управљању свим пословима друштва, као даљи раз вој демократских основа наше држав ности, и стварање услова за свестрани процват личности. У том правцу је

партија радила и радиће и убудуће,“