Borba, 24. 04. 1976., S. 4

Указом ол 1962

поволом

и чказом ол

линства цем.

~

Коко зоуст

Предселник Републике одликовзс 'е' 40-гопишњет

жења Орленом нарол са златном

ловолом 50-голитињите ста"Орденом братствг и 1е са златним

15 фебруара

„Борбу“ изла заслега за хвезлом 1972.

ти-

18 мартг

венИХ 4 СТРАНА — БОРБА —- 24. АПРИЛ 1976.

АКТУБАНОСТИ |

ТОВИТИ ПЛИМУ | паминистроције

Књиговодствени и други подаци који се траже од основних и

радних организација удруженог рада, самоуправних организација

и заједница, нису никзкав луксуз или административна измишљотина, али је питање како тај посао рационално организовати

Повећање броја службеника и умножавање папира нису ус лов за развој самоуправљања, јачање позиције радника и удруженог рада. Напротив, то ствара нове препреке, окове, прети формализацији самоуправљања. у

Вишеструки су разлози што је на Трећој седници ЦК СКЈ У расправи о Нацрту закона уп раво указано, на ову дилему. Плима администрације је све већа, број папира се умножава. А појединци због несхвата ња суштине основне организације удруженог рада приговарају: „да ће настати огромна администрација која ће много коштати“.

Неповољна кретања

Званична статистика не даје целовит преглед о бројнос ти службеника. Ипак, има ви ште података који упозоравају на све неповољнија кретања При иначе високом порасту за послености у прошлој години (коју није пратио. одговарајући пораст продуктивности) по себно је био већи број ново

запослених на административ '

ним пословима. Нису, на пример усамљени случајеви да је однос између запослених у про изводњи и оних који евиденти рају њихов учинак готово 1:1.

Формирање самоуправних интересних заједница не рет ко је праћено стварањем глома зног апарата, и то не увек. од квалификованих људи али за то са знатно већим примањи ма него у привреди. Организо вањем тих стручних служби у самоуправним интересним за једницама није довело и до смањења оних у државној уп рави. Напротив и ту је број запослених знатно већи. И фор мирање основних организација удруженог рада често је пра ћено и оснивањем њихових по себних стручних служби, упо редо са већ постојећим гломаз ним службама на нивоу радне организације. Све се то правда потребом ·„да ООУР, ра дници, што потпуније овладају дохотком и условима привре-

Ђачка

ђивања“. По „правилу то води њиховом затварању, ствара до: датне препреке за удружива ње, а понегде, се на тој осно ви успоставља власт уских гру ма, али сада на нивоу основ не ћелије.

И прописи често приморава јУ радне организације, и не само њих, на повећање броја чиновника и папира. Примера ради наведимо: обрачунавање уплата, „прерасподела“ по ко рисницима доприноса, пореза и других дажбина, које привре

· да плаћа самоуправним интере сним и друштвено-политичким заједницама. Обављање ових послова условило је запошља вање великог броја људи. И најзад (мада то' није све) зако ни не ретко по неком аутома тизму обавезују на стварање неких служби, запошљавање нових људи на административ ним пословима, непроизводним радним местима.

Услов за рационално привређивање

Није спорна — неопходност стручних служби, али наравноу функцији јачања позици је и улсге радника и удруже ног рада у вођењу послова њихове радне организације и средине, и друштва у целини, У располагању дохотком. 'Јер, како је упозорено на Трећој седници ЦК СКЈ: књиговодствени и други подаци који се траже од основних и радних' организација удруженог рада и других самоуправних органи зација и заједница „нису ни какав луксуз или администра тивна измишљотина“, већ су услов за самоуправљање, рационално привређивање и пла нирање. ·

Незамисливо је, на пример, да основне организације удру | женог рада успештно овладају дохотком, утичу на токове при вређивања, уколико нису у мо гућности да прате резултате свог рада, судбину дохотка,

трошкове производње, ако не располажу свим показатељима, неопходним анализама, од значаја за. привређивање, ква лификовано одлучивање. Ни нове самоуправне интересне за

екскурзија

Или супротно овом:

програми су

једнице неће одговорити устав ним обавезама ако се њихове делатности и одлуке не буду заснивале на прецизним. стру чним пословима. пројекцијама и анализама, што једино може, да припреми квалификовани апарат. И успешно функциони сање делегатског система, од базе до врха, такође намеће потребу за бржим оспособљавањем одговарајућих стручних служби и органа државне уп раве, њихово екипирање висо костручним кадровима.

Питање је: на који начин

Све ово нијга, спорно. Па ипак, поставља се питање: да ли се решења (што је сада чест случај) могу тражити у стварању паралелних служби, гомилању службених папира. Ових дана је, на пример, с ра злогом упозорено да основне организације по правилу не треба да имају своје стручне службе за евиденцију. књиго водство, за ' праћење резулта та њиховог рада и пословања. Решење очигледно. ваља тражити у бољем раду заједничких служби радне, или чак сложене организације, побољ шању њихове стручности и = фикасности, али у служби уд руженог рада. Низ послова (и

· стручније и: објективније) за

основне и друге организације удруженог рада могла би, на

"бази договора, да обавља Слу

жба друштвеног књиговодства, или једна посебна стручна служба за то основана при СДК, или ван ње.

То све управо намеће потре бу да се у јавној расправи о Нацрту закона о удруженом раду посвети посебна пажња организовању стручних служби, њиховом ефикасном раду; да се пружи помоћ самоуправ ним организацијама и заједницама да заједничким снага ма успешно реше ово значајна питање.

"Сл. Вујица |

СТАМБЕНА ПОЛИТИКА

ДРУШТВЕНА ПОМОЋ ПРИВАТНОМ СТАНУ

После усвајања плана, организације удруженог рада, интересне заједнице и општине припремиће програме стамбене изградње у наредних пет година |

._ Да ли је после дугих година заостајања на помолу поновно оживљавање

приватне стамбене изградње Ово се пи-

тање логички намеће после једнодушнбг става делегата у Одбору Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ за гржиште и цене, да је у средњорочном пла ну развоја земље потребно прецизно утвр дити,да приватној стамбеној изградњи треба гружити знатно боље могућности за бржи развој.

У Југославији — како је предвиђено првим усаглашеним делом будућег петогодишњег плана — до 1980.. године

биће изграђено 820 хиљада нових станова. чиме би се, ако не у потпуности, оно бар У највећој мери, решио један од најтежих проблема друштва — стамбени. Како, међутим, овај амбициозан план остварити — питају се они који дуго и предуго чекају „кров над главом“, али и они који су.дужни да те планове реали-

" зују. Овога пута нећемо говорити о то-

ме како је наше стамбено грађевинарство организовано (то многи добро знају), какав је однос друштвено-политичких зазедница (порези и доприноси), како би це локупна стамбена политика морала да се понашта у духу промена у друштву...

Промена односа и понашања

Неслпорно је да ће и даље у првом плану бити „стамбена изградња у друштвеном сектору, али се поставкама новог петогодишњег, развојног документа веома значајно место даје и — приватној стамбеној политици. Јединствено је опредељење да радне људе и грађане треба у највећој могућној мери стимулисати да сами решавају своја стамбена питање: кроз кредите банака, учешће њихових радних организација, ослобађање од дела пореза и доприноса на земљиште и грађевински материјал, стабил нију сарадњу самих грађана, општина, грађевингра, самосталних занатлија...

Многе од ових могућности грађани

су могли и досад да користе, али под знатно неповољнијим условима, превеликим каматама и другим често неоправда ним захватањима друштва. Зато су они најчешће били принуђени или да пре-

ПРИВРЕЂИВА ЊЕ

ћ

,

НЕЛЕЗНИЦА. ОСТАЈЕ БЕЗ

кидају градњу кућа или да је уопште не стпочињу и чекају — друштвени стан. То је и један од основних узрока што данас имамо велике колективе од више хиљада запослених у којима чак и 60 до 70: одсто радника. још не може да добије кључеве од стана.

Мерама федерације, република, покрајина и општина убудуће ће се омогу ћити да радне'и друге организације буду ослобољене тог баласта, да приходи друштвено-политичких заједница буду неш то тањи, да средства у разним оправда= ним и неоправданим стамбеним фондовима на многим нивоима циркулишу брже и рационалније, а не као досад да стоје неискоришћена, замрзнута.

План је предвидео да, одмах „након његовог усвајања, републике_и покрајиче иницирају припрему програма стамсене изградње од 1976. до 1980. године у организацијаам удруженог рада, интересним заједницама и општинама. Мислимо да ће ова акција бити добар по-

вод за преиспитивање досадашње прак-_

се, даће утицати на промену понашања дојучерашњих стамбених предузећа и за друга и на претежну оријентацију мнотих отштина да „само опорезују“. Другачије понашање је неопходно и у радним оргавизацијама, пре свега, у сталној бризи о стамбеним невољама и проблеми массвојих запослених. Ови програми, укратко, морали би да уведу ред и већу дис циплину у коришћењу и трошењу стамбеног динара. 4

Делегати оцењују да је штедња грађана велика шанса за експанзију при-

" ватне стамбене изградње. Договорима ре

публика и покрајина, зато, биће предвиђене многе олакшице онима који наменски штеде за стан. Какве ће бенефиције уживати остаје да се сачека.

Једнако за све

Везано за стимулисање грађана на самостално решавање својих стамбених прилика, на последњој седници Одбора за тржиште и цене било је веома присут но и питење третмана грађана у земљи и повратвика из иностранства. Наиме, утредлагач је предвидео да „стамбеном, комуналном и кредитном политиком (кре

(Карикатура: Н. УБОВИЋА)

СЛА

~

= дитну су додали делегати) треба стимулисати наше раднике на привременом ра ду у иностранству да своја средства улажу за проширење стамбене изградње“

, Делегати Босне и Херцеговине и Македо није инсистирали су да подстицајне мере треба да важе за све грађане наше земље, да не треба'правити разлику на штету оних који су остали у земљи. Зато су тражили да се одређено каже 6 каквим се све стмулацијама ради.

Представници СИВ су образложилу да нема спасности дд неке дискриминације, већ ће одредба у Нацрту подстаћи раднике у иностранству да девизна сред ства улажу у својој земљи. Али, Како су истакли делегати, пракса је често дру гачија. Повратници, по правилу, распола жу већим личним средствима и они, на пример, ва лицитацијама, често излазе „као победници“. јер су у стању да за грађевинско земљиште плате и по двадесетак и више милиона динара. Већина грађава у земљи (са личним дохоцима од 2—3.000 динара), међутим, није у стању да им равноправно конкурише. У та квим и сличним приликама, многим општинама је првенствено стало да земљи ште продају што скупље и „уберу кајмак“. у

Зато су се делегати сложили да се из формулације избришу речи „и радни ци на привременом раду у иностранству“ и оставе само „грађани“, али је истакнуто да је потребно предвидети и одредбе које ће подстицати раднике у иностранству на повратак и отклањати узроке но вог одлажења преко границе. Делегати су у томе једнодушни, али остаје да се изјасни и Савезно извршно веће као пред пагач.

Ова засад политичка промена односа друштва према приватној стамбеној изградњи заслужује пуну подршку и паж њу. Она ће се, нема сумње — веома по вољно одразити на повећање фонда ста вова и бити једна од најсигурнијих гаранција да ће се средњорочни план не само испунити, већ и знатно премашити, Неопходно је, такође, истаћи да се једино тим путем може омогућити великом "броју бескућника да самостално, уз помоћ друштва, стекне основну ' животну потребу „кров над главом“.

_ Ивам Торов ПОДВУЧЕНО |

СОЛИДАРНОСТ ЈИ НЕРАД >

Кад неко упадне у ту битак, други притичу ДА помогну тромесечном пе зајмицом. Услов је да се _ сачини санзцисни програм у којем морају бити јасно назначени узроци неуспеха, вибина личног дохотка Радпика те ООУР и шта ће учинити да преброде те шткоће. Ако за три месе ца таква ООУР не изђе излаз, онда се сви саетајсмо и расправљамо како им куда даље, Сви су за солидарност, 2ЛИ се њом, разуме се, не може и не сме „покрива ти“ нерад. (Хамдо Мр зић, радник сарајевског „Енергоинвеста“, у внику“)

ноставно се преливају у дене које потрошачи плаћају. . |

„С друге стране, за “модернизацију југословенских железница је у у ледњих десет година утрошено 3 милијарди динара. Иако су уложе на огромна средства ефекти су стали па тако електролокомотиве ву ку полупразне или празне вагоне док су путеви закрчени. ·

Стара, отприлике колико и наша школа, ђачка екскурзија је за мла де увек значила изузетан догађај и богат извор сазнања. Ни данас, у повољнијим условима, она |ниш та не губи од свог значаја. Нарав но, ако послужи као средство ор гтанизованог васпитног деловања м остваривања утицаја на формирање младих у складу са задацима. социјалистичког васпитања и 06разовања, 4

Запажања – Секретаријата за нау ку и културу Србије показују да се већина школа тако, одговорно и понаша у припремању и извође њу екскурзија. Самоуправни и стручни органи, у сарадњи са за једницама ученика и родитеља, утврђују правце кретања и програме екскурзије, брину о припре, мама, здрављу, одмору и смештају ученика, а неке школе имају и из грађена систем по коме се тачно зна који разреди ће и које краје ве посетити, упознати, доживети.

На жалост, није увек тако. Не ретко, екскурзије _се припремају без неопходних припрема, често под притиском разних туристичких организација које нуде „примамљиве“ услове (седам дана У Поречу, уз посете Трсту, и слич

но). Поједине школе некритички прихватају понуде, ослобађајући се неопходне бриге око организовања екскурзије. Тако усмерене на поје дина места у Приморју, губе основ

ни циљ.

“па „од ближег ка даљем“)

понекад пренапрегнути, екскурзи

· ја се одвија форсирано, без неоп-

ходних одмора, стално у превозном средству, а најчешће' уз ноћно пу-

товање, што такође онемогућава остваривање задатка.

Ипак, неки педагошки пропусти (неприлагођеност екскурзије узрас ту ученика, одступање од принци изгледају ситни према појавама потпуног · изрођавађа овог циља. Све

чешће, нарочито у средњим шко-,

лама. екскурзије се организују у иностранству, при чему су се не једном догађале нежељене појаве — куповина потрошне робе,у не дозвољеним количинама, ексцеси на царини и слично. Ако се овоме још дода да екскурзије финанси рају, углавчом, родитељи, постаје

јасније да овакве „шетње“ изази

вају и социјалне последице.

Посвећене у ствари. трговању, ове екскурзије не доприносе про5 чпиривању и продубљивању сте-

чених знања. развијању – осећа-

ња патриотизма, заједништва, со

лидарности, другарства и, посебно,

нетовању братства и јединства и традиција — народноослободилачке борбе, А. ови циљеви. ђачке екс курзије не смеју се претворити у маску и параван за друге, неприх

ватљиве поступке. (В. В) . |

У прва три месеца ове године опао је превоз робе и путника и жтп очекују нове рекордне губитке

Још нису покривени прошлого-

' дишњи губици а железничко-тран-

спортна предузећа су већ забележи

ла нове, по свему судећи — рекорд ·

не. : | Почетак ове године донео је мањи рад на пругама. У прва три месеца Железничко-транспортно предузеће Београд, на пример, имало је мањи обим рада за 12 одсто него у истом периоду прошле године. У ап

· рилу ово смањење је било још ве-

ће — чак 20 одсто. :

То наговештава нове веће губит ке јер,је познато да мањи рад од само један одсто осетно смањује приход (у ЖТП Београд један ·одсто мањег рада смањује за 40 милиона динара приходе за годину дана).

Пет хиљада вагона. чека робу ;

После дужег времена на пругама се појавио „вишак“ локомотива и ва тона. Ових дана без посла је само на пругама ЖТИП Београд преко пет хиљада вагона и 30 локомотива (сва ка. вреди најмање 12 милиона дима ра). На мрежи југословенских железница такође је део капацитета

неискорипћен. Рачуна се да зајед

но са локомотивама које су у ква ру, и по стотину је привремено на „слепом колосеку“. Е

Роба не долази, али су трошкови железнице остали исти као и ра није, штто посебно забрињава. Ови

у

такозвани. фиксни трошкови износе две трећине укупних издатака. Ка-

да је мањи обим рада, знатно је ма.

њи и приход, па онда недостају сре дества за куповину опреме, одржава ње капацитета и плаћање услуга У

законском року. Зато и не чуди из-,

јава _ представника ЖТП када каже да овакве неповољне резулта-

те пословања нису имали готово до „ (а

сада. 1 Узроци за' привремену. беспосле-

ност, како кажу у ЖТИП, су више-

струки. Производња је у оквиру пла.

на, али се зато само.мање количи

"не готових производа транспортује

до "потрошача. Смањен.је и извоз, па и увоз. Због плаћања и транспорт них услуга у готову, привреда је по

чела да води више рачуна о трош

ковима превоза.

Железница, међутим, није једина остала без робе. И у јавном друм ском И неким другим гранама саобраћаја превоз је тренутно опао. Ме ђутим, највећи пад је забележен уп раво у железничком саобраћају, ко ји је иначе спреман, на основу расположивих капацитета, да превози 25 одсто терета више него што чини.

Високи трошкови покривају се ценама

И тако, по ко зна који пут, ова грана саобраћаја постаје „тема дана“ са огромним проблемима који се

"кој мери кривица је

најчешће решавају покривањем гу

битака и повећањем цена. (Наравно, за одлазак робе с пруга у. вели и од самих ЖТП због често. неорганизованог, спорог и скупог транспорта). „Смањење обима превоза робе пра ти и нерационално усмеравање, истичу у Заједници · југословенских железница. Познато је да је најјеф тинији превоз реком, затим пруга-

"ма и тек на крају — путевима. При "вреда се, међутим, најчешће одлучу

је за најскупљи — друмски транспорт. Према последњим званичним подацима, у нашој земљи је: 1974. би ло регистровано. 272 хиљаде терет-

' них возила и приколица, Од тога

јавни друмски саобраћај располагао је са само 24.340 камиона (10 одсто укупних капацитета). Привредне ор гакизације имале су 141.105 возила (52 одсто) намењених , за превоз у сопственој режији, док су „приватници имали 106.579 камиона или 39 одсто укупних капацитета. Е

Те године привреда и приватни

власници камиона превезли су 950

милиона тона робе, а јавни друмски и железница само 160 милиона тона. Камионима привредних организација и приватника транспортовано је, значи, шест пута више робе, али и десет пута већим капацитети ма од железничког'и јавног друмског саобраћаја! Камиони привредних организација, уз то, недовољно се користе (једва трећину), а огром ни трошкови таквог транспорта јед

! ; ; '

Инвестиције без ефекта

Овако велика улагања су омоту ћила пораст продуктивности У же лезничком саобраћају, али не У ме“ ри како је то очекивано. „Показао се да велика улагања нису ја решење за побољшање положе ове гране саобраћаја и она запад

У нове тешкоће. Неопходно је, У

утврди У ва раћајна поли ационалније уз покрива

чу железничари, да се шој земљи таква саоо тика која ће бити најр с друштвеног гледишта.

ње губитака (они би могли Му | и двоструко дине да буду ид У износили

прошлогодишњих када С Еу две милијарде динара на Мр е ЈЖ), обезбеђивање обртних сред Љ ва, кредитирање опреме “ друга“ мера за побољшање услова, при ђивања — утврђивање саобраћајне политике најзад би омогућило Ж лезници да стане на своје ноге. То никако не значи сукоб на Ре" лацији железница — јавни друмск саобраћај, или административно % меравање робе на ову или ону а г ну саобраћаја, већ стварање усло с који ће определити корисника Јо своју робу превози по најјефтин јим ценама. Неопходна је, дакле, Е: ква подела рада која ће усмерени. ти робу најекономичнијим мрави. ним путевима. У очекивању такР 5 одлука ЖТП би морала да своје та нутне тешкоће — беспосленост. о свега — решава" ефикаснијим пре

зом; ' Душан Дражи