Borba, 15. 12. 1976., S. 1
~ | вЕовиао = РАВ ме Неџо1ие1ј8 7 УТТЕТОКА В11. 1
А уме Т-А,
ГОДИНА ту | БЕОГРА Среда, 15. децемб; | уаеф.
Пиректор Светозар Тадић
Главни и олтоворни уредник Никола Бурзав
Уређује релакпијски колегијум
РА
ПЕНА 2 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ: ВРАЋАЈУ
ПРОЛЕТЕРИ
СЕДНИЦА ПРЕД СЕДНИШТВА САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРНЈ |
КОНКРЕТНИ ПРОГРАМИ Активности
У СВИМ СРЕД
ЈАМА
Усвојени Завучца о спровођењу Закона о. удруженом раду. — Уводно
излагање поднео 'Марјан Рожич. — О Акционом програму остваривања,
политике развоја у 1977. години говорио др Душам Бјелогрлић. — УсвоЈену, За унцу, о. „Борби“
Председништво Савезне конференције ССРНЈ усвојило је на јучерашњој
Закључке о друштвено-политичкој активности
на примени Закона.о удруженом 'раду. Седни- |
ци је председавао Душан Петровић Шане;
У уводком излатању Марјана Рожича и дискусији истакнуто је да је неопходно у свахом радном колективу, у свим срединама где бе удружују рад; средства и заједнички инте-
седници.
2: БЛАГОВРЕМЕНА и ОРГАНИЗОВАНА АКТИВ ност. У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ а Др Душањ Бјелогољић, Маћињ цетитић, Душан Петровић Шиме и Марјан Рожич
ти, Протране треба припремити уз учешће нај шире круга радника и то у свим срединама, а пре света у основним организацијама Уудру-=
, женог рада и самоуправним · интересним зајелницама. Нема никаквог" оправдања — истакну-
то је —— да се ова активност одлаже, уз изговор да законски: рок од две године оставља довољ= но времена. да не треба журити већ чекати искуства других.
св
реси, сачинити конкретне програме активнос-
Спровођење Закона о удруженом раду треба да тече у знаку најшире политичке мобилизаније свих социјалистичких снага. а прави резултати биће поститнути само ако — се стварно мења друштвено-економски положај радног човека — наглашено је у закључцима. Такође се истиче потреба да све друштвено-политичке орга низације прилагоде свој садр_жај, организацију и начин рада новим условима и потребзама и да се боре против сваког Формализма “ примени ·Закона. На јучерашњој седници усвојен је и Акциони програм ос тваривања политике друштвено-економског развоја земље у
1977. години, о чему је уводну реч дао: др Душан Бјелогрлић, члан Председништва. У иду“ ћој години, рекао"је он, очекују нас веома сложени задаци. Биће потребни велики напори на бржем самоуправном преображају привреде и друштвених делатности. ,
Председништво је, такође, размотрило Предлог друштвеног поговора о новинској. атенцији Танјуг и усвојило закљу чке о НИГП „Борба“ и листу „Борба“. лог да се 1974. прогласи годином заштите човекове радне и
животне средине.
(Извештај на 6, страни)
Ла вас подсетимо:
БОРБ
поново ШТАМПА
Закон о удруженом раду
зао
' ресовање.
„мали устав“ удруженог рада влада велико инте-
ЈЕ Многе радне и друге организације маручују текст Закона за све радне људе којима ће он бити свакоднев-
ни приручник
у
| „Борба“ је одлучила да доштампа потребне количине и омотући радним људима и грађанима да по изузетно приступачној Ноа од ДВА ДИНАРА добију овај до-
кумент.
НАРУЏБЕ СЕ МОГУ ДОСТАВИТИ:
| Писмом или телефоном на адресу: „Борба“ — Продаја, Трг Маркса и Енгелса 7
" 11000 Београд
ЊЕ Телексом (бр 11 408, 11 104 и 11 410)
# Лист са додатком може се нарућити и код продаваца вовина — на киосцима „Борбе“
СВА ОБАВЕШТЕЊА: за ћирилично издање: директни телефони 335-376, 385-468, 336-035 и 336-381 и
тел. централе
34-531 и 334-201 (лок. 505 и 506)
позивни број 011, а за латинично издање
тел. 041/37- 501 и 32-365.
Прихваћен је пред-.
ИХ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ
ПРЕДСЕДНИШ. , ТВО СФРЈ ;
РАЗМАТРАНИ ЈУГОСЛОВЕНСКО. ЛАБАНСКИ односи
Мод председништвом потпред седника Видоја Жарковића ју че је одржана седница Пред-
седништва СФРЈ у чијем су.
раду учествовали и други најви ши функционери федерацијеи председници председништава социјалистичких република и аутономних покрајина, као и амбасадори СФРЈ у НР Алба нији и НР Кини.
На седници су разматрана нека питања спољне политике наше земље, посебно развој и стање _ југословенско-албанских односа, као и предлози мера за њихово унапређење,“
Председништво је нагласило да је у трајном интересу
· СФРЈ развијање абострано ко
рисне и добросуседске сарадње са Народном: Републиком Албанијом на свим подручјима где за: то постоје реци јочни интереси и могућности уз пуно поштовање принципа ра вноправности независности, те риторијалног интегритета, меЂусобног уважавања и немешања у унутрашње ствари. Председништво је уверено да је развој оваквих односа и сарадње у трајном интересу и СФР Југославије и НР Алба није и да би такав развој одно са био крупан допринос безбед ности, миру и стабилности У овом региону.
Председништво је нагласило обавезу свих наших органа, заинтересованих радних и дру тих организација да делују У том правцу. Мредседништво сматра да је независност НРАл баније важан фактор безбедно
сти мира на Балкбтум у Евро |
пи.
Гредседништво је примило мовештај југословенске делега
„мије која је са потпредседни-
ком Председништва СФРЈ-Ви лојем Жарковићем на. челу присуствовала) свечаној инаутурацији председника Сједињених Држава Мексика Хозе Лепез Портиља.
(Танјут)
ЗЕМАЂБЂА УЈЕДИНИТЕ СЕ
НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број „Борбе“ оргапа Комунистичке портије Југославије изашао је у Загребу 19. фебрувра т
13. јануара 1929, забрањено је излажење
а чланови редакције осуђени на затвор и Ковић. У наролноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу ол 19. октобра до 27. новелбра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. ло тж.
ј " фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948.
и у Загребу ·
Од 9. јуна 198. „Борба“ је орган Сепијалистичисог
савеза радног народа Југославије.
у поводом ОДЛУКЕ ДА СЕ ДРУГУ ТИТУ
~ ДОДЕЛИ ЗВАЊЕ ДОКТОРА ВОЈНИХ НАУКА
ЕПОХАЛАН__
ЗНАЧАЈ ТИТОВОГ
ВОЈНОГ АЈЕЛА _
Пише: Г, енерал армије НИКОЛА ЉУБИЧИЋ
Ентелс је веома прецизно одредио два основна критеријума: према којима се за неког војсковођу може тврдити да је својим дјелом уистину отворио нову епоху у историји ратова, да је велики. „Сваки велики војсковођа“, писао је он, „који је применом нових комби нација отворио нову епоху у историји ратова јавља се или као проналазач нових матери јалних снага, или је први пронашао правилан начин примене нових сила које су пре њега пронађене“.“)
Примењујући те своје критеријуме на минуле епохе у историји ратова, Ентелс утврђује да су само двојица војсковођа била великани — Фридрих Велики и Наполеон. Заслуга Фри дриха Великог за ратну вјештину по Енгелсу је у томе што је, у границама тадашњих метода ратовања, први преиначио и усавршио стару тактику саобразно новим врстама оруж ја. Енгелс сматра да је непролазна заслуга Наполеонова у томе што је пронашао први, је дино исправан начин тактике и стратегијске употребе огромних наоружаних маса у рату, што је било могућно остварити захваљујући револуцији.
Међутим, усљед посебних интереса буржоаске класе, наоружавање народа као пракса стагзира или се та могућност напушта све до појаве марксистичке теорије о рату. Класици марксизма су назначили као почетак нове епо
хе у историји ратова онај тренутак историје |
У ком су пронашли нову материјалну снагу ондје тде је буржоаска револуција због својих класних ограничености, морала да застане, Ту нову, непресушну снату они су открили у народу, потпуније речено -- у наоружа ном народу.
Општенародна одорана резултат афнирмисања народа као војног чиниоца
Наоружани народ, односно отиштенародна одбрана као теоријска концепција, дјело је
марксистичке науке, а као друштвена пракса
· ни чинилац, а то значи субјект,
НА МАНЕВРИМА, "СЛОВОДА ра # Дозе. Тито хм Никола убимић
је резултат афирмисања народа као војног чиниоца. Међутим, народ је могао постати војстваралачка снага у војној. пракси, тек када су се стекли за то потребни историјски и друштвени усло-
(Наставак на 5. страни)
Отпутовао (Садам Хусеин Пред одлазак ирачке делегације потписан споразум о испорукама нафте
ч кредитима за наредну годину између две земље. — Делегацију “из при| Јатељеко: % пева стане Ирака испратио на аеродрому Џемал. Биједић,
Потпредседник Савета револуционарне команде Републике Ирака и заменик генералног секретара БААС партије Садам Хусеин отпутовао је ју че пре подне из Београда. после тродневне званичне посете Југославији.
На аеродрому »Беотрад“, У Сурчину, високом госту из Ирака и делегацији која га пра ти приређен је свечан испра ћај.
Председник Савезног извршног већа Џемал Биједић, на чији је позив Садам Хусеин боравио у Београду, први се опростио од ирачког потпредсед ника кога су затим поздрави
ли: члан Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ Добривоје Видић, председник Са везног већа Скупштине СФРЈ
' Данило Кекић, члан СИВ и
председник Савезног комитета
" за информације Мухамед Бер
беровић, члан СИВ и савезни секретар за спољну трговину Емил Лудвигер, члан СИВ и председник Савезног комитета за економску сарадњу са зем љама у развоју Стојан Андов, амбасадор СФРЈ у Ираку Да нило Пурић, генерал-потпуков ник Јанко Шушњар, шеф про токола СИВ Душан Продано'"вић, помоћник савезног секре тара за иностране послове Гој
ко Секуловски, саветвик пред седника СИВ за спољну поли' тику Никола Чичановић, начелник, управе .ССИП за Бли ски исток и Северну Африку Дмитар Јаневски и шеф Про токола ССИП Ранко Вилус.
Непосредно пред одлазак ирачке делегације из Београда,
· у згради Савезног извршног ве
ћа потписан је југословенскоирачки споразум о испорукама нафте и кредитима за 1977. годину. У име владе Републи
"(Наставак на 4. страни) (ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИРАЧКО
САОПШТЕЊЕ ДОНОСИМО НА 9. СТРАНИ)
САВЕЗНО ИЗВРШНО ВЕЋЕ
ИЗВОРИ И ОБИМ СРЕДСТАВА БУЏЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ
На јучерашњој седници Савезног извршног већа којој је председавао Џемал Биједић, разматрани су Предлог буџета федерације за 1977. годину и мере за обезбеђење средстава за покриће дела планираних расхода.
Веће је, како се каже у саоп штењу Савезног комитета за информације, констатовало да приликом утврђивања извора и обима средстава за обезбеђе ње дела прихода савезног буџета пре свега треба имати у виду досадашње резултате у остваривању политике стабилизације и задатке утврђене Друштвеним планом развоја Југославије, односно потребу њиховог даљег доследног 0о-
стваривања. То значи да пред,
„ложена решења не би смела
да утрожавају остварене успе хе на сектору тржишта и це на, као и да утичу. на подсти
цање инфлације, смањење ре ·
продуктивне способности при вреде и угрожавање стандарда становништва.
Савезно извршно веће, је за кључило да надлежни савезни органи у сарадњи са републи кама и покрајинама још једном размотре све могућности за обезбеђење средстава за по криће дела расхода савезног буџета у 1977. тодини и предло же мере које ће у највећој ме ри бити у складу са политиком стабилизације и утврђеним ра звојем земље. (Танјуг)
А
СЕДНИЦА САВЕТА ОМЛАДИНСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ „БОРБЕ“
Тито– – Партија–револуциј ја |
=– тема четвртог циклуса ове школе 2. децембра
Израда. наставног програма, и припремање градива поверени Институту за савремену историју у Београду. — Савет усвојио Статут којим се регулише начин рада и организовања школа,
Тема четвртог циклуса Омла динске политичке школе „Бор бе“. који ће бити организован у 1977.'тодини и који ће изузетно трајати шест месеци, би ће ТИТО — ПАРТИЈА — РЕВОЛУЦИЈА. одлучили су чла нови Савета ове школе на пре кјучерашњој седници одржаној у Београду.
Илуће године навршавају се пуне четири деценије од доласка друга Тита на чело Комунистичке партије Југославије.
Имајући у виду да је револу-,
ционарни пут наше Партије не одвојиво везан за име друга Тита и да је друг Тито оли-
чење и стратег наше револуције, '
Овај циклус биће организовав у сарадњи са Институтом за савремену историју у Београду. којем је поверена изра-
да комплетног наставног про-
грама и припремање градива. Наставни програм имаће следеће тематске области:
1 Титова борба за изградњу револуционарне Партије џи њено оспособљавање за авантарт ну улогу у револупији; |
2. Оружани период револуције; 3: Стварање основа социјаљ лизма и одерава зутентично-
сти југословенске социјалисти чке револуције:
Увођење социјалистичког самоуправљања и прва фаза његовог развоја (проста репро дукција — 1950. — 1960).
5, Борба за самоуправну организацију социјалистичког друштва на свим:нивоима њетове структуре (1961. — 1971.):
6. Даљи развој социјалистич ког самоуправљања — удружени рад. ,
Савет је усвојио Статут којим се регулишу начин рада и организовања школе и'иза брао органе школе (Извршни савет и управника), У. Статуту
се, између осталог, наглашава да су основни циљеви Омладинске политичке школе „Бор бе“ да доприноси идејно-политичком изграђивању им обра зовању младих људи који ће се бескомпромисно борити за оживотворење политике и циљева Савеза комуниста Југославије. Чланови Савета су позитивно оценили ток трећег циклуса школе посвећев „Несврстаности у савременом свету“ и сагласили се да се на основу градива овот циклуса изда пу-. бликација о несврстаности,
(Извештај на 7, страни)
Седница Већа "република и покрајина
Председник Већа република и'покрајина Скупштине СФРЈ Зоран Полич заказао је седни цу Већа за 24. децембар. На овој седници, делегати Већа ре публика и покрајина ће, изме
"_Ђу осталог, утврдити предлог
резолуције о политици оствари вања средњорочног плана раз воја Југославије у идућој го“ дини, предлог закона о утврБивању укупног обима расхода буџета федерације за 1977. сирању федерације.
Делетати већа ће потврдити и договоре о основама друштвеног плана Југославије за развој базне хемије, машино градње и бродоградње, немета ла, ПТТ саорбаћаја и југосло-
| венских железница до 1980. го
дине, (Танјуг)
,