Borba, 18. 03. 1978., S. 14
14. СТРАНА — БОРБА — 18. МАРТ 1978.
ашто је Рафазло „изгубио 22 2
Узбуђења им полемике због ненадокнадиве штете нанете чувеним Рафаеловим фрескама Ватикану, | после чега неки стручњаци тврде да су „лошм Вебнрунатрни“ нанели уметности вилце штете него сви ЈА ови“ |
(Од сталног, дописника „Борбе“)
(Рим марта) — Римску, а и италијанску културну јавност узбуђивале су ових дана вести о тешком, заправо непоправљивом с" оштећењу двеју "великих фресака у Ватикану, познатих дела славног Рафаела, „Стварање Еве“ и „Адам и Ева на раду“. Први је о томе почео да пише опширно левичарски „Паезе сера“, а затим и остала штампа. Јавио се и званични орган Ватикана „Осерваторе романо“ али само са једном информацијом од 19 редова.
Из новинских написа могло се сазнати да су две фреске у чувеним „Рафаеловим ложама“ вепоправљиво оштећене приликом рестаурирања. Рестауратори су, наводно, служећи се најмодернијом технологијом, употребили хемијска средства због којих су фреске „изгубиле. боју“. Постављана су питања: да ли је могуће да се тако нешто деси чувеној ватиканској лабораторији и њееним експертима познатим у целом свету по својој толико пута већ доказаној стручности2 Дз ли су само стручњаци криви: Када ће бити казана права истина о узроцима и размерама штете Да ли је штета 'заиста непоправљива,
Одговори на сва ова и многа друга питања очекивани .су, наравно. са најкомпетентнијег места, тојест од најодговорнијих људи из самог Ватикана. Уместо свега тога објављен је кратак „коминике“у коме се каже само толико да су рестауразторски радови у другој Рафаеловој ложи: почели ујесен 1971, и да су одавно успешно завршени, Утврђене су међутим, штете на епизодама „Радови у пољу“ и „Стварање Еве“. Радови ће бити завршени током ове године, а опширан извештај о свему „биће објављен у билтену ватиканских музеја.“
Овако штуро саопштење није наравно задовољило културне раднике које је највитне узбудило оштећење фресака. ИМзазвало је чак веће сумње и подозрења. Тим пре што је ложа, односно свод просторије са спорним фрескама, већ три године прекривена великим платном, а новинарима није било дозвољено чак ни то да „својим очима виде Рафаела“.
Званични Ватикан је морао да призна да је штета направљена премда, очигледно, настоји да минимизира њене размере избегавајући да каже било шта одређеније о њеним резмерама и узроцима.
ДА ЛИ ЈЕ ГРЕШКА НЕПОНОВЉИВА: Славно дело „Адам и Ева на раду“
Остало је, тако, само да се нагађа како је дошло до тога да чувене фреске „изгубе боју“. Остао је и страх да се сличне ствари не понове. За мноте познаваоце ватиканске рестаураторске _ лабораторије, њеног начина рада, а нарочито стручности њених сарадника посебно Гуидија и Матарочија, готово је неприхватљива била претпоставка да се тој институцији могао десити такав „гаф“.
Овде се, посебно, истиче чињеница да су управо у време када су примећена оштећења на Рафаеловим фрескама, тојест 1975, струњаци ове лабораторије били завршили са највећом могућом научном и уметничком минуциозношћу рестаурирање неколико ремек-дела Ватиканских музеја, између осталих и Микеланђелове „Пијете“,
По оценама најврснијих познавалаца дела великих италијанских мајстра и историчара уметности тај посао био је обављечз чак на „чудесан“ начин. Како је, дакле, и да ли је било могуће да се тим истим мајсторима деси, одједном непоправљива грешка и то баш у „Рафасловим ложама“ познатим и под именом „Рафаелова библија“, у којој је славни уметник библијске мо-
тиве сликао „друкчије него Микеланђело у Сикстинској капели“. (Фреске су завршене 1519).
Посебан значај ових фресакае је и у томе што су плод колективнот рада групе великих уметника које је Рафаело био окупио око себе, односно око своје „уметничке ботеге“.
СА ОПЕРСКИХ СЦЕНА | |
Непоновљива креација Одабеле
Поводом европске турнеје Радмиле Бакочевић
Радмила Бакочевић, првакиња Опере београдског Народног позоришта, управо је завршила гостовања од Женеве и Марсеља до Торина и Катаније, тумачећи веома сложене улоге и, истовремено, припремајући нове, „још сложеније и веизвесније“. Њев „до максимума испуњен календар“ управб је обогаћен новим крезгцијама у Вердијевој опери „Атила“ у којој је на сцени Марсељске опере тумачила лик Одабеле да би између једне или две представе успела ла резервише термин за своје редовне обавезе у матичној кући, Народном позоришту, било да је реч о партијама Елвире у „Ернанију“, Норме у истоименом Белинијевом делу, УНИ у „Боемима“... „Радмила на ИЋ сопран изузетне лепоте и шарма запањујућег достојанства и сценског израза, музикално чврста и ефектних високих тонова, топлином и непосредношћу, дала нам је непоновљиву креацију Одабеле“, речи
су критичара париског „Мон„Атиле“ „да“ вакон премијере У Марсељу. Тој оцени се прикључује марсељски „Ле
соар“ који ће нашој уметници приписати „чистоту и зачуђујућу снагу лепог гласа и
највећим
снажну драмску личност бриљантне вокалне технике“. Убрзо вакон марсељске премијере Радмила Бакочевић се нашла на сцени велелепног „Театра Масимо: ди Белини“ у Катанији, родном граду славпот италијанског композитора Винченца Белинија где се појавила у серији представа Пучинијеве „Девојке са Запада“. Тој креацији ће музички критичари ' Жатаније посветити изулетву пажњу па, тако, У листу „Сичилиа“ налазимо и ове речи: „Изузетно се у представи намеће снажна уметничка личност Радмиле Бакочевић која музичко-сценску материју претвара у једин ствену мелину. Партију Мини југословечска уметница је дала музички иродубљењо са великим успехом..“ У дневнику „Катанија данас“ ова креација наше уметнице биће оцењена речима да је „по достигнутим резултатима и савршенству певаног тоне она недвосмислено показала да јој је место међу интерпретаторкама Џучинијевих хероина у нашем гремену“. | | Ових дана је Радмила Бакочевић гостовала у еминентном „Тезтру ређо“ у Торину, на чијој је сцени тумачила Тоску, припремајући паралелно,
и психолошки
Били су ту, пред осталих, Ђовани да Удине, Ђулио Романо, Томазо Винћидор, Пелегрино да Модена, Винћенцо да Сан Ђимињано и други. Плод колективног рада до те мере да неки историчари уметности и данас постављају питање: моту ли се ове фреске уопште сматрати Рафаеловим делом с обзиром да је и о избору теме и о уметничкој концепцији увек. расправљала цела група са Рафаелом на челу.
Као и многе друге фреске. тако су и „Рафаелове ложе“ током векова, под утицајем атмосферских прилика доживеле промене и захтевале рестаурацију, која се врши по већ устаљеним и опробаним принципима, заснованим на темељитим историјским и техничким истраживањима. Италијанско министарство просвете донело је 1972. чак специјалну „Карту рестаурације уметничких дела“ неку врсту закона који обавезује све рестаураторе какве све .мере предострожности ' треба да предузму пре употребе одређене технологије. или одређе-
них хемијских средстава. . одсели
"Мако је Ватикан држава за
себе, 'ватикански рестауратори·
углавном су се придржавали тим · мера. предострожности. Зашто то није било урађено и са ·Рафаелом2 Постоји ли У Ватикану, и-не само у Ватика ну, „тенденција експериментисања са' неким ' модерним, а још непровереним технологијама“ остаје тек да се утврди
Остаје, најзад, отворено и питање да ли је могуће или
“ није могуће „повратити изгубљену боју“ Рафаеловим фрескама. Многи су овде скептици. Сматрају да је „једном оштећено уметничко дело оштећено звувек“ и да би га свако „досликавање“ могло само још више упропастити. Други опет мисле да све није изгубљено. Међу њих спада и директср ватиканских музеја Деоглећо Де Кампос који тврди да ће „све бити сређено
„још: ове године.“ Трећи опет,
међу које спада и познати професор уметности Ротонди, мисле да је фреске могуће спасти „само делимично“. Случај · Рафаела подстакао је, међутим, и расправу о сврсисходности, смислу и циљу рестаурације уметничких дела уотиште. Меиноге мраморне. статуг, на пример, после рестаурирања изгубиле су патину времена и добиле „непријатну светлу боју.“ Боје на многим сликама знатно су избледеле после рестаурације. Није мали број опих, укратко, који сматрају да је стање у овој области забрињавајуће и да одтоворни људи и поред упозорења најауторитативнијих стручњака. још" неће да схвате да рестаурирање мора да значи само и искључиво конзервирање,. „оздрављење“ превенцију, како уметничко дело не би ништа изгубило од своје оригиналности. и уметничке вредности.
=
Они најрадикалнији иду чак дотле да тврде како су „лоши _ рестауратори нанели
већу штету уметности и од самих ратова. .
Драган Вукобратовић
СОПРАН ИЗУЗЕТНЕ ЛЕПОТЕ: Радмила Бакочевић
нову улогу Абигаилу У Вердијевом „Набуку“ чија је премијера заказана за идући месец у Женевској опери. Накоч београдске „Норме“, уметница одлази у Москву као солиста на концерту Београдске фрилхармоније која 20. марта псчиње вишедневну, турнеју по Совјетском Савезу. Затим следе представе у Торе дел
Лагу, родном граду Пучинија у коме. се сваке године одржава фестивал његових опера. Ралмила Бакочевић ће овот пута на поменутој манифестацији тумачити лик Мими у серији изведби '„Девојка са Запада“.. мака
УЗА
ПИСМО ИЗ ПЕКИНГА
„ И ~
Велини марш према науци
Данас почиње свекинеска конференција на којој ће
'9.000 – научника.
учествовати. окб
— Од повећања приноса житарица до још бржег
развоја чувене и космичке технологије. — Када ће Кинези у космог)
(Од специјалног извештача „Борбе“)
|
(Пекинг, марта) — На путу од земљеу развоју до— како овде кажу — „моћне, модерне
социјалистичке земље“ Кина полаже велике наде у науку и технологију. б
Остваривањем програма „четири модернизације“, од којих се — поред индустрије, пољопривреде и армије — четврта управо односи на науку и технологију, Кина би требало да се до краја овог века
уврсти у ред најразвијених
земаља света.
Пошто је то завештање које је изрекао 1975. године покојни премијер Чу Ен Лај — добило и своју званичну пстврду и форму на недавном заседању Свекинеског националног конгреса (парламен та), руководство и народ ове земље — не скривајући оптимизам у остваривање амбиниозних програма — кренули су У непосредну широку акЧИЈУ. Технологија у првом плану
Једно од најзначајнијих по дручја ошштенационалних активвости управо је наука и технологија, од чијег развоја умногоме зависе и резултати модернизације индустрије, пољопривреде и народне одбране, После вишемесечних припрема у центру и провинцијама, 18. марта у Пекингу почиње свекинеска научна конфе ренција, којој ће — како се сазнаје — присуствовати око 9.000 научних радника.
После сличних конференција о индустрији и пољопривреди, ово је трећи велики скуп у оквиру опште акције елимизисања последица деловања „банде четворо“ и успостављања „великог реда“ у земљи. Очехује се да ће, као што је био случај и са претходне две, овој конференцији присуствовати највише кинезло руководство са председником КП Кинеи премијером ЖХуа Куо Фенгом на челу, што такође говори о значају једнонедељног разговора кинеских научника.
Кина почиње још један свој.
„велики мајлш“ — према науца и технологији како је ових дана рекао на конференцији за штампу у Пекингу, потпредеедних Академије наука НР Кине, проф. Чиен Сан чианг. Професор Чиен је, иначе, позвати нуклеарни физичар (заједно са Павлом Савићем ргдио је пре рата у лабораторијама Марије Кири) и проште године је на челу кинеске ваусне делегације посетио нашу земљу.
Он је. на трочасовној конференцији за штампу, у присуству веће; броја страних новинара, помељуо посету Југославији кзо пример корисности сарадне и коришћења оних исхустава других земаља које Кина још нема. Кинескм научник се при том, позвао на курс поконог председника Мао Це Тунга да је неопходно „учити од других“, да 64 затим вагласио како је свогнута „бавда четворо“ деловала другачије, вастојећи да изолује Кину и њену науку. Мотиште за анархију и заостајање. кинеске науке, која је како је нагласио Чиен за 20 до 30 година иза светског нивао, на конференцији је више пуга з"птужено „банда
четворо“. Професор Чиен је из |
рази чврсти оптимизам да ће кинеска наука, уз — како је рокао велики ентузијазам маса и под мудрим руководством прадседника ЦК КПК Хуа Куо Фенга, достићи или се приближити светском Ннивоу за 10 година у неким 06ластима, а у неким до краја овог века.
'
Реалне могућности и перспективе
Да се такем планови овде схватају и!'прихватају као сасвим реални, показују и неки подаци које је професор Ч'иеа дао о реду будуће научне конференције. Поред осталог, конференција ће усвојити два премизва глана — осмогодишњи им дугорочни за 23 године. Програмима ће бити прилатођева и организација — „Академија се враћа класичним механизмима и биће постављена тако да стимулите суштински научни рад и колкретне резултате. Академија већ има 75 научних институкија и главну пажњу ће
„банде четворо“) за политички рад, али ш на оне који нису могли да добију научна звата, иоко су их заслуживали, јер су били у немилости код смењених руководилаца,
Практична примена теорије
Одговарајући на питање који су садашњи непосредни приоритети, професор Чиен је превасходно истакао оне научноистраживачке активности хоје су директно повезане са индустријом. а посебно пољопривредом, Детаљно је, та ко, говорио с експериментима за добијање — високородних сорти жита, чему ће се посвећивати песебња пажња. Кинеска наука, међутим, неће запостављати и чисто теоретске дисциплине, а још мање оне с практичним привредним ефектима, као што су истраживања енергетских извора.
С тим у вези — што је посебно интересовало јапанске дописнике — професор Чиен
је рекао да Кина поседује још ·
толико залиха нафте, на по-
КАКО У КОРАК СА ВИСОКО РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА: Испитивање тлаценице у једној кинеској лабораторији
посветити освовним природним наукама, а већ је одлучено да се од постојеће одвоји
друштвени одсек и формира посебна Академија за друпутвене науке.
Такође је одлучено — да би се стимулисао научноистражи вачки рад за што широј основи (од јед икица у народним комунама до универзитета) да се формира државни научноистраживатки комитет који ће обједињавати разне институције м ваучве тимове у земљи. Што се садржаја самих активпости тиче, речено је да ће научни. радници иако је политички рад и даље на по часном месту — убудуће морати пет шестина своје активности посветили чисто научвом раду. Поново ће се установити и све ваучне титуле, многи коедрови и многе квалификације ће бити проверене, што се без сумње односи и на оне који су добијали научне титуле (у време владавине
/.
ОД ВЕСТИ ДО ВЕСТИ
тезу од североистока до југозапала и у мору, на местима која се већ тачно знају, да би одмах могла да отвори још „најмање десет Тацинга“ (највећи кинески петрохемијски комбинат).
Иако је настојао да ни једну“ дисциплину посебно не издваја, професор Чиен је наглашено говорио о атомској енергији, чуклеарној физици, електроници, ракетној и космичкој техници, у чему је Кина иначе освојила високи ниво. Упитевн када ће Кина послати чозека у космос, Чиен Сан. Чианг је рекао да У току првог осмогодишњет плана то се сигурнс неће дотодити, из чета је могло да се закључи да би у периоду поспе осам тодила могао да уследи л вови кинески. продор У космог.
Кина се очигледно у култу“ ри враћа марсли „нека цвета сто пветова“, а у науци „нека се такмичи сто школа“.,
Раде Брајовић
„ЉУБАВ и БИЈЕС“ — КАНДИ- НОВИ РОМАН ГРАХАМА ДАТ ЗА КАН ГРИНА (Сарајево, 17. марта, Танјуг). — „Љубав и (Лондон, 17. марта, АП). — У свом новом
бијес“, филм редитеља и сценаристе Бакира Тановића, у продукцији сарајевског „Сутјекандидован је за овогодишњи
ска-филма“,
Кански филмски фестивал. Ову одлуку донијела је комисија Републичког завода за ме ћЋународну научно-техничку и културно-про светну сарадњу Босне и Херцеговине, која је истакла кандидатуру „Љубави и бијеса“
комисији Савезног завода.
роману „Људски фактор“ који су истовре-“ мено објавили издавачка кућа „Бодли Хед“ и америчка фирма „Сајмон и Шустер“, британски писац Грахам Грин је по први путу центар акције ставио расни конфликт у Јужноафричкој Републици. Роман је прича о шпијунажи и контрашпијунажи, где је „операција ујка Ремус“ шифра за тајни плаџ војне сарадње Јужноафричке Републике, САД и Британије,
=
|