Borba, 18. 03. 1978., S. 2
3 ! и . х
9. СТРАНА — БОРБА — 18. МАРТ 1978. ,
БОРБА
Указом зп !8 фебрхуату 1962 Прелселник Републи ке опликовас је „Возбу' ловолом #0 голишњег изла жења Орленом заслуга з2 чаоол са златпом звезлом и укачом од 18 марта 1272 повопом 50-голтшњипе листа Орденом братства и јелинства са златним венчем. - _ ТИНИЦИЈАТИВЕ_ | нај
К
"ОДА
Променама у Статуту Савеза комуниста Југославије се обезбеђује да комунисти буду присутни свуда где се одвија самоуправни политички живот и доносе одлуке
Седницом Централног комитета Савеза комуниста Југославије заказаном за 20. март, припреме за ХГ конгрес СКЈ, који ће се одржати од 20. до 23. јуна ове године у Београду, улазе у завршну фазу.
Поред одлуке о датуму одржавања Конгреса. прихватања дневног реда, на предстојећој седници Централног комитета биће разматран и Нацрт промена и допуна статута СКЈ, као и Нацрт извештаја о раду Савеза комуниста Југославије и ЦК СКЈ између Х и ХЛ конгреса СКЈ. Заједно са већ објављеним „Основним тезама за припрему ста ·вова и докумената ХГ конгреса“, студије Едварда Кардеља „Правци даљег раз воја политичког система социјалистичке самоуправне демократије“, то ће дати нове подстицаје претконгресним расправама. Дијалог и сарадња
Изменама и допунама у Статуту чине се нови напори на прилагођавању начина рада и организације Савеза комуниста у условима грађења нових друштвено-економских односа и политичког "система социјалистичке самоуправне демократије. У тражењу нових статутарних решења за прецизирање и јачање улоте и метода деловања Савеза комуниста пошло се од тога да Савез комуниста и комунисти морају да буду присутни свуда тамо где се одвија самоуправни и политички живот, где се доносе одлуке. Они морају да буду присутни у разгранатом механизму социјалистичког самоуправљања као његова „унутрашња покретачка и водећа снага, а не изнад или изван тог система, делећи директиве шта и како да се ради
Тридесет година
Нацрт извештаја о раду Савеза комуниста и цК СКЈ који ће бити поднет Конгресу, разликује се од досад уобичајених. Он не даје само преглед рада за период између два конгреса.
Пошто се ХА конгрес одржава У време када се навршава 30 година од У конгреса, у извештају је на сажет начин дата општа оцена материјалних политичких, идејних и друштвених кретања у борби СКЈ у овом периоду. Та потреба, како је речено на седници Председништва ЦК СКЈ, је утолико актуелнија ако се има у виду континуитет нашег укупног револуционар | ног пута који нас је довео до Устава, Х конгреса, до изградње целовитог конзистентног система социјалистичких самоуправних, друштвено-економ ских и друштвено-политичких односа.
НЕСПОРАЗУМИ
МАН
Према подацима
или остајући на позицији пасивних посматрача. |
Због тога се у Статуту наглашава да су комувисти (као саставни део политичког система) дужни да мобилишу нај шире слојеве радних људи и грађана који прихватају социјализам и самоуправљање, без обзира на идеолошка, вер
"ска и друга убеђења и да се сви зајед-
но ангажују у изградњи социјалистичког самоуправљања, супротстављајући се свим његовим противницима.
То је наметнуло потребу да се у Статуту да једно ново поглавље у којем
се утврђује начин деловања Савеза ко-
муниста у политичком систему социјалистичке самоуправне _ демократије. У њему су утврђени начелни ставови о остваривању демократске комуникације Савеза комуниста са осталим субјектима политичког система што претпоставља и делегирање представника и делегата Савеза комуниста у одговарајућим друштвеним и друштвено-политичким организацијама.
Коначно објављивање измена као јав на дебата показаће колико су нађена најцелисходнија решења. У томе је основно. како је речено у досадашњим расправама. обезбедити да се Савез комуниста још одлучније ослобађа присут них папира и директива а да се све више у живом демократском дијалогу у равноправној сарадњи. са самоуправљачима и' грађанима. снагом. својих аргумената и ауторитетом истине, у условима плурализма самоуправних интереса и присутних противречности, залаже за најцелисходнија решења, за њихову социјалистичку садржину.
Базична ћелија
Променама је јаче истакнута и улога основне организације као незаменљивог и главног субјекта целокупне партијске политике идејно-политичког деловања Савеза комуниста. Јер, да би Савез комуниста не само као целина већ и свим својим деловима у свакој средини био унутрашња снага, покретач и мобилизатор, неопходно је да се седиште његове активности пренесе на његове основне организације, тамо где „живот тече“. м У томе су после Х конгреса забележене значајне промене, које се сада подстичу изменама у Статуту. На тој линији променама се искључује могућност, (а таквих је захтева било) вертихалног повезивања Савеза комуниста у радним сложеним организацијама удруженог рада и великим“ системима. Јер, како је недавно упозорио друг Кардељ, у случају формирања таквих органа СК у свим организацијама удруженог рада „више не бисмо имали Савез комуниста као авангарду радничке класе, имали бисмо низ Савеза комуниста где би сваки од њих био подведен тим пословним
Председништво
Променама Статута, како је речено „на седници Председништва ЦК скКЈ, појачана је оперативна функција Председништва Централног комитета СКЈ као политичког извршног органа ЦК СКЈ и као радног тела, утврђени су главни задаци секретара и извршних секретара, Председништва.
Председништво ЦК.СОКЈ ће имати 24 члана. Оно ће бити формираво на принципу паритета. Поред председника СКЈ Јосипа Броза Тита, који је на Х конгресу изабран без ограничења мандата, у Председништво ће бити бирани из република: два члана и председник републичког централног комитета по функцији; из покрајина: један члан и председник покрајинског комитета по функцији и из Југословенске народне армије један члан.
на седници Председништва предло жено је да Централни комитет [0]: има 165 чланова, а Комисија за статутарна ритања СК 24 и Надзорна комисија СКЈ 15 чланова.
технократским интересима и тенденцијама и технократском монополу. Савез комуниста би постао полицајац технократских структура и он би у таквим Уусловима морао да се одвоји од саме базе“. Борба мишљења и одлука
Променама је даље обогаћен и принцип демократског централизма на којем се граде унутрашњи односи У Савезу комуниста, изграђује јединство Савеза комуниста на јединственој политичкој и програмској платформи, јединственој идеологији и јединственом принципу организовања. Сада је јаче наглашена демотратичност у доношењу одлука и јединство у акцији; најшира демократија у стварању политике и највише јединство у њеном спровођењу. [
Даље се разрађује начело према којем све организације и органи доносе од луке, сучељавајући различите ставове, развијајући борбу мишљења и омогућавајући свакоме да изнесе своје гледиште у другарској стваралачкој атмосфери. Наравно, као и у сваком демократизму, након демократске дебате, пресуд но је мишљење и одлука већине која по стаје обавеза. .
Уноси се и новина која даље обогаћује принцип демократског централизма, сужава простор за групашење и фракционаштво, Предвиђа се да чланови СК који су у поступку одлучивања остали у мањини имају право да задрже властито становиште :0, одређеним питањима о којима је вођена дебата. Али су обавезни да се боре за остваривање одлуке коју је прихватила већина комуниста. Чланови СК који су остали у мањини, дужни су да евентуалне при товоре и коментаре одлуке већине износе у организацијама и органима СК. Сва ко противљење, агитовање против одлуке већине изнад Савеза комуниста је супротно принципима демократског централизма и отвара пут за групашење и фракционаштво и недопустиво је.
Како се наглашава у тезама за припреме ставова' и докумената за ХР контрес СКЈ, демократски централизам се остварује као унутрашња потреба за демократском синтезом борбе мишљења у којој се различити ставови доводе до јединства. Сл. Вујица
Службе друштвеног књиговодства у Југославији су данас у току
254 инвестиције само у финализацији дрвета и намештаја и 199 у текстилним фабрикама
У једној новосаграђеној и
пособљени и стручњаци, па су
стирања, има, наравно,
и до- тако, постоји опасност да <е
добро опремљеној медицинској установи, ствараној добрим делом и из редовног петогодишњег самодоприноса грађана, набављена су пре три или четири године и четири вештачка бубрега. Апарати се,
међутим, не користе ни дан
данас, Не зато што у том крају не би било болесника којима су потребни. Има их и превише. Али, није било средстава (или нечег другог, свеједно), да се благовремено специјализују и стручњаци потребни за руковање овим
скупим им осетљивим медицин- |
ским справама. Сад се на средства за кадрове још чека, 2 дотле и пацијенти чекају за коришћење апарата,
или иду у друге болничке ус-
танове да их потраже. Две општине, два интереса
Годину дана, отприлике, после ово: искуства, у другом
граду, шездесетак километара .
удаљеном од првог, довршена је такође слична здравствена · институџија. Овде су се општинске „власти“ ипак снашле нешто боље. Инвестициона средства су коришћена углавном из истих и сличних извора: из кредита, из хжфрондова удружене привреде и из самодоприноса „општинских“ граћана. Купљена су, међутим, „само“ два вештачка бубрега, али су зато за њих ос-
у малом граду људи задовољни што сад код њих долазе болесници. и из оног већет центра где има и више и лекара и више здравствених институција. Што су тако уложена средства дуплирана и утрошена на не баш на најбољи начин — никог глава не боли. Јер, ради се додуше о једном не особито богатом региону, али и о две општинске касе. А то значи помало (не баш .тако ретко) и о два престижа. да не кажеме и о два ината.
Примера таквог дуплог инвестирања средстава у „своје“ објекте и у оквире „својих“ граница, има безмало на претек и у другим срединама, и у другим областима. У привреди понајвише. То, уосталом, најбоље потврђује чињеница да је данас, према евиденцији Службе друштвеног књиговодства, у току 189 инвестиција у производњи пића, 245 у финализацији дрвета и намештаја 85 у преради папира 199 у финализацији текстила... 5
:
Вишеструка корист
ЈУ земљи се, заправо, гради, модернизује, реконструше и проширује преко 28 хиљада
разних производних и непреизводвих објеката. Предрачунска _ вредност радова
износи око 600 милијарди дичара, што је огромна сума.
Овако „широк фронт“ инве- |
ста позитивних страна. На тај начин, поред осталог, треба у догледно време да се исправе раније несразмере и неповољности у структури привреде и размештају индустријских и других објеката, због којих данес у свим републикама и покрајинама има негативних последица. А ови објекти планирани на савременој технологији, допринеће и стварању услова за повећање продуктивности и пораст дохотка.
Од речи до праксе Ипак, на другој страни на
том веома великом инвестиционом „простору“. још има и
„доста улагања у објекте ко-
јих бисмо се засад бар морали одрећи. Има и штетног дуп лирања капацитета због ж0јих један од два или два од пет сличних · објеката за још доста година неће моћи да Што је најгоре у многе о такве подухвате улази се са сазнањима да ће тако бити, гли ипак по кратковидој логици „нек то и то имамо у намлој општини“, у нашем ретиону, или у нашој републици“. „Нек се други сналазе. а ми гледамо наш интедес“. Што је тај интерес често само, личви; групни, уско-својински, општински, локални, ретионални — свеједно, пови-
нују му се тако често и „ло-
кални“ комунисти. .. А то значи, настави ли се
послују рентабилно..
'трешке прошлости опет неће
исправити. Да се жељена промена у привредној структури неће остварити, нити постићи равномервији развој земље, бар у опсм року и оном обиму како се то предвиђа утврђеним _ средњорочним _ планом друштвеног и економског развитка. А то је оно што се не би смело догодити, И што се нај вероватније не би ни догодило ни догађало, кад би радници.у удруженом раду увек, потпуно и на време били обавештени о правом стању ствари. И кад код одлучивања у име њих не би посредовали разни отштински регионални и други „форуми“ и групе, које опет себе и своје интересе поистовећују и с форумима и с интересима радничке базе. · Уосталом и у Тезама за припрему докумената Х1 конгреса СКЈ јасно се каже да „сви аосиоци друштвене репродукције треба да утврђују реалне инвестиционе програ-
"ме, који ће полазити од еко-
номске оправданости, не само са становишта организација удруженог рада и појединих друштвено-политичких заједница, већ од интереса друштва у целини“, А тај и слични ставови — нису изречени
да би се само прихватили и
памтили, нето да би се доследно спроводили,
Д. Вучинић
_ ПРЕЛАЗАН ПРИ
| УДРУЖЕНИ РАД
.„ Удруживање рада и средстава приватника са друштвеним сектором веома се споро и неравномерно развија па се у _ Хрватској припрема закон којим би се и ова област
деловања прецизније регулисала
(Загреб, марта — „Зелено светло“ које је ових дана дало Републичко извршно веће на предлог за доношење Закона о уговорним организацијама удруженог рада, треба у Хрватској да означи почетак завршне фазе у изради законског текста којим ће се детаљније решити дилеме око удруживања самосталног личног рада. и средстава у својини грађана са удруженим радом и друштвеним средстви ма.
Ради се о специфичном 06лику преласка из индивидуалног у удружени рад, у коме и приватник, који даје средства, задржава одређена права али се у суштини у таквим
· организацијама примењују про
писи који важе за друштвене ООУР.
Добра искуства
Уз сву спорост у оснивању уговорних организација удруженог рада ваља споменути да су и искуства прилично неуједначена јер у нашој земљи има подручја где веома добро функционишу специфичан облик удруживања рада и сред става, али има средина где се о свему томе мало зна.
Бржи развој уговорних организација кочило је и то што су се оне углавном развијале из самосталног личног рада, тамо где би приватник, развијајући посао, дошао до закључка да само на тај начин може брже ширити делатност. То је имало за последицу да су се овакве организације развиле само у производњи и угоститељству, а не, на пример, у занатству јер та делатност не осигурава већа средства која су потребна за значајније ширење посла.
Изостало је, дакле, удружи-
Заточе- |
Ници бетона
Зимски туризам у Македонији последњих година поприма многе облике доходовне туристичке привреде. Већина туристичких објеката на обалама добро познатих језера и смучарских центара отворени су током целе зиме — за спортисте, раднике и туристе. Само у прошлој години промет у овим објектима током зиме увећан је за 50 одсто у односу на претходну, што је, у знатној мери утицало на укупан (ипак позитиван) финансијски биланс у овој гра ни привреде.
То је охрабрило многе, досад зими затворене хо“ теле да уз незнатна улатања (увођење грејања, на пример) продуже сезону за још неколико ме сеци. . -
Боравак у овим хотелима током зиме многима,
међутим, остаје у лошем сећању. Јер, по правилу, гости су принуђени да целог дана „крстаре“ хотелским салонима — од собе до сале за ручавање и око хотела. Мада У проспектима (штампаним на неколико страних језика) угоститељи нуде гостима „базен са топлом водом, сауне, куглане и савремено опремљене спортске дворане“ од све га тога бар што се тиче најпознатијих хотела у Охриду и Струги — нема ништа. Зато су неки гости из Скопља у новоствореном хотелу „Дрим“ у Струги себе назвали заточеницима бетона. Зато су и радници неких скопских радних организација побегли са бесплатног зимског одмора — на радна места.
(Сл. П)
4) МА
вање средстава грађана, посебно оних који су на привременом с раду у иностранству. Све ће то, штавише — тврде,
„познаваоци прилика — остати
и даље успорено уколико се не осигурају одговарајући услови и законом не разјасне нека битна питања, Наравно, треба се заложити и против не ких конзервативних мишљења која тврде да су то „приватна предузећа“, као и осигурати боље информисање о могућностима и правима власника и радника у уговорним организацијама удруженог рада.
Нови закон
Основна поставка Закона о уговорним организацијама удруженог рада, који треба да се ускоро донесе у Хрватској, јесте да сваки радни човек који самостално обавља неку делатност личним радом може на самоуправној основи да удружује свој рад и средства у заједнички ризик са радом других радника, као и са друштвеним средствима. Наравно, на тој се основи могу удружити и више њих, а ако укупни број радника пређе 30, У том се случају бира раднички савет, а ако их је мање. — сви сачињавају самоуправно тело.
На челу такве организације стајао би пословођа, односно особа која је дала средства, а ако их је више, одредиће између себе онога који ће обављати ту дужност. Његова ће права, обавезе и дужности бити једнаке директору ООУР. Доходак који остварује таква уговорна организација удруже ног рада — осим дела који се одваја за пословођу — друштвено је власништво и у тренутку када се исплати улог оснивачу, тај колектив постаје друштвена организација у-
рви раднички савети основани су 1949. године. За гото-
во две деценије самоуправља- ·
ње је у нашем друштву изгра ђЂено кроз богату праксу, израставити у искуство значајно за раднички покрет у свету. Рођено у привреди, самоуправљање се затим развијало у со цијалном осигурању, здролеству, школству, култури, базкама. Све више људи је укључивано у разноврсне облике одлучивања.
Радници одлучују не само о производњи, већ о расподели друштвеног производа 7 друштвеној репродукцији у це лини — у самоуправним интересним заједницама и месним заједницама. .
Крајем 1975. године у 12.000 месних заједница стачовници су остваривали своја самоупра вна права. БВезано за место становања грађана самоуправљање је на овај специфичан начин допринело приближаању власти радним људима и грађанима.
Пре две године само у саветима месних заједница било је више од 160.000 чланова, од којих су четвртина били жене и омладина. Разаоврсне проблеме сложених односа у једној оваквој целим, као што је месна заједница, решааало је 8.000 мировних зећа со 20.000 чланова.
друженог рада. Власник средстава, наравно, може их поново улагати а може их и задржати до коначне – исплате, Интересантно је такође да Закон предвиђа могућност да ос нивање такве уговорне организације удруженог рада може помоћи властитим средствима и друштвено-политичка заједница, СИЗ или ОУР, али само до половине укупних средстава која се удружују.
Уговорне организације, како предвиђа предлог у Хрватској, моћи ће да се оснивају у свим делатностима, осим у производ њи експлозива, ватреног орусжжја, лекова, отрова и дрога. Неће моћи да се баве ни м.ђународним транспортом, експлоатацијом руда, израдом техничке документације за 06јекте у друштвеном власништву као ни просторним планирањем. Закон о уговорним организацијама удруженог рада, чије се практично деловање и онако не очекује пре краја ове године, неће моћи у целости да реши деловање у овој области, јер треба и: донети одговарајућа решења у низу пратећих области — пореској политици, проблемима који се јављају око "увоза репроматеријала. Јер, то је до сада задавало доста главобоље онима који су се одлучивали да на такав начин удруже рад и средства.
У Хрватској се ипак оцењује да је учињен први, зна: чајни корак и ваља веровати да ће се и остали проблеми решавати „у ходу“ како би се овај, специфичан облик привређивања, проширио. Јер, како се посебно истиче, ради се о трансформацији друштвених односа, што се заправо не би смело препустити спонтаној акцији појединаца. ~
Д.Одорчић,
Органи месних заједнице, ка ко статистика с краја 1975. го дине показује, разматрали су више питања из свог делокруга рада. Комунални проблеми тада су на дневни ред скупова у месним заједницама долазили равно 60.000 пута. Од тада до данас статистика тешко мо же да прати бројке које означавају километре уређених пу тева, подигнутих водовода, сре ђених паркова, електрифицираних села.
Динамичну активност у решавању актуелних проолема с подручја месних заједница поткрепљује и 3,2 милијарде динара из самодоприноса, ОвУ суму грађани су — издвојили 1976. године да побољшају ста ње низа комуналних објската у својим местима становања Нажалост, не постоје збрани подаци о броју добровољних радних акција, часовима рада и сличном ангажовању управо у месној заједници, 0гој новој целини самоуправног си стема.
Статистика · бележи да је крајем 1975. године у органи“ ма самоуправљања меспих за“ једница _ разматрано и 30.000 питања 'из народне оддраче У самозаштите. Иза ових пода“ така долази моћна оргализ>“ заност општенародне одоране упућеност сваког нашег гура“ ћанина у ове своје обавезе И њихово знање и задаци.
Џ