Borba, 03. 11. 1987., S. 13

СТРАНА = 3. НОВЕМБАР 1987.,

13 Другом страном Вука

" Пеема као

испит

Фд Признања на која је наишла код најистакнутијих писаца и научника, међу којима и код Гетеа, оснажила су Вука у уверењу да је народна поезија слава и понос српског језика. Тако је Вукова

збирка постала темељна књига Илијада

Са проф. др Јованом Деретићем разговара Радивоје Цветићанин,

Ф Распрострањено је уверење да се вре дност језика потврђује пре свега у књижевном стваралаштву, посебно у поезији. Колико је тога био свестан Вук7

— Читава ранија традиција српске књижевности, колико ју је он познавао, била је језички далеко од изворног српског језика. Средњевековна књижевност, чијим се проучавањем касније бавио, била је тематски донекле и језички, прилагођавана српским приликама, а ти би се процеси несумњиво наставили да није било дошло до застоја услед турских освајања, као што се то догодило у руској књижевности. „Да је царство Душаново“ остало“, пише Вук у једном писму, „па да су наши стари само онолико славемски језик посрбили, колико су га Руси порусили, и нама би било сто пута лакше узимати славенске ријечи, и многе се не би ни познале у српском језику“. А пошто се то није дотодило, језик средњовековне књижевности а с њиме и цела та књижевност остале су далеки српском читаоцу. Та удаљеност још више се повећала у 18. веку, када је српска варијанта црвенословенског замзњена руском. Истина је да је Доситеј напустио тај језик и поставио захтев да се пише српски, а не словенски, али ни он ни његови ученици нису добро знали наро дни и њиме су неправилно писали. Зато

| Против „средњег пута“

За Собе (изван Хабсбуршке монархи је) је главни проблем био традиционални књижевни језик а не спољна угрсженост. У том погледу спрска ситуација била је слична грчко; где је уз народи језив димотики, на којем је већ стзорспа значајна литература, постојао архамични, књи шки језик наслоњен на традицију Византије и Старс Грчке. У борби између архаиста, присталица старог језика и димотиста, присталица народног језика, Кораис се бпределио за средњи пут народни језик улепшан и култивисан ста рим књижевним језиком ((„катаревуза“).

Вук је башстај „средњи пут одбацивад, У српеком случају средњи пут био је 1 ЈЕпавеносербски који су створази писти) Доситејевог доба. За њега су се Залтали неки Вукови противници, а у томе им је пружио подршку и сам Добровски, отац славистике. Тачно је: Вук се током пеле своје књижевне активности борио у ствари против то: средњег решења, против славеносербскот, и победа његоне пеформе зацело је тријумф над њиме јер је ар хаични, црквенословенски, истиснуо из Упе требе Доситеј. То што се код Трка помет нуло компромисно решење изгледа мор-

анонимним

Вук није видео на шта би се ослонио м на шта позвао из писане традиције српске књижевности.

Дубровнин . „римског закони

Ф Зар није у каснијим фазама свога рада у томе погледу испитивао дубровачку

књижевност2

— Он је указивао на књижевност „наше браће. римског закона“, нарочито на дубровачку књижевност , за чији је језик говорио да је много више српски од језика не само ранијих него и савремених српских писаца. Али верске предрасуде биле су тада исувише јаке да би Срби ту књижевност могли пригрлити као своју. Вуку је народна поезија остала једини облик ср пске уметности који се могао препоручити као узоран, класичан. Признања на која је наишла у свету, Код најистакнутијих писаца и научника, међу њима и код Гетеа, несумњиво прве личности у духовном животу тадашње Европе, оснажила су Вука у уверењу да је народна поезија највише вредности наше књижевности, слава и понос српског језика. Тако је Вукова збирка народних песама постала темељна књига нове српске књижевности, њена Илијада.

Сличну, формативну УЛОГУ У новој грчкој култури одиграо Је један издавачки подухват сасвим различита _ карактера, Кораисова Хеленска библиотека, збирка текстова античких писаца, критички изда тих, с опширним коментарима и предгтоворима у којима је приређивач развијао сво је лингвистичке, педагошке и политичке идеје. Новогрчке песме, познате још од раније а сачуване У свој својој свежини до наших дана привукле су најпре пажњу ст ранаца, познавалаца Грчке, а не учених Грка. Прву збирку објавио _ је Француз Клод Форијел под насловом Народне песме модерне Грчке 1824, тј. десет година наков Вукове Мале простонародне славеносербске пјесмарице.

Ф Народна песма постаје „модерна“, 7 свакоме смислу те речи. Може ли се говорити: Вук јесте нашао њу, али Је и она нашла (свога) Вука2

— Народна поезија није у то време регионални него уистину европски феноских народних по-

сама јавља се у контексту једног покрета

ји ] апочео у 18, а наставио се У те на проучавању народа, ног живота, обичаја и стваралаштва, а У оквиру овог последњег посебно на сакупљању и објављивању народних песама. Пре тече тог интересовања јесу философи Ђан батиста Вико и Жан Жак Русо. Први својим учењем „9 заједничкој природи нација“, о песничкој мудрости првобитног ч0века, о поезији варварског доба чији је највећи израз Хомер, други својом аполо гијом природног стања.

Насупрот тада владајућем рационализму јавља се захтев за враћање природи, враћање изворима, а на изворима се открива поезија, чиста, првобитна, аутохтона. Та поезија јавља се ма почетку историје

· сваког народа, јер сваки народ прелази У свом развоју исти пут, пролази кроз иста раздебља, а прво је међу њима песничко. Сваки народ има на почетку свог Хомера,

, се ширила тиме што

— БОРБА

језика

нове српске књижевности, њена

или нешто што се може упоредити с Хомером. Записи и прва издања те поезије јављају се још раније, од 16. века, али књижевне прилике нису још биле такве да се те песме прихвате као права поезија.

Уморни од класичних правила и античке митологије песници почињу трагати за „оригиналном“ поезијом, поезијом маште и осећања, која би заменила хладну, подра жавалачку поезију разума. Основни, изворни облик такве поезије траже се управо у народној песми која почиње привла чити и узбуђивати и писце и читаоце на сличан начин као што су у доба ренесансе чинила новооткривена дела античке књижевности и уметности.

„зрачење“ Хердери

Ф Историчари књижевности и првучаваоци Вука ретко пропусте да спомену Хе рдерово „зрачење“ у, пре свега, уграђива њу народне песме у књижевни систем.

— Хердерове Народне песме (1777) доносе избор из поезије разних народа, у којем су биле и наше песме, Хасанагиница у Тетеовом преводу и четири песме из књи те Разговор угодни народа словинског ОД Качића Миошића. Тиме је отворен пут

мално, с обзиром на све омб што је постојало на старом језику. Но, ипак, то решење није било ни коначно ни реално, па није ни преовладало постојећу диглосију у грчкој култури него јој је само да ло други облик.

Уопште, читава грчка поезијл традили опалио је димотичка, док се у прози дуго задржала Катаревуза, а затим је почела уступати место димотици. Најдуже се Одр жала катаревуза у државној адмипистра цији, школству, новинарстгу. Димотика је освајала део ло део подручја на којем је владама катаревуза, и тек у наше дане изгледа да је ње на победа; коначна. Другимуремима, средњи пут одгодио „је решење. грчео језичког проблема 3 више од телећа исто! То је још један посредни доказ да је Вуков став био у својој основи исправан, да је његов радикализам био миого мања сопае мост од компромиса, Кад се код Грка, с таквом традецијом писане књижевности, компромис показао као несретно решење, како је оп могао успети код нас: Поготово што је пдрквенословенски био језик пе једног него више народа, од којих је сва ки тражио пута да се еманципује од њета,

инчи

народног песништва европских народа, по себно оних заосталих, с периферије Европе, у заједничку књижевну ризницу. Хердер уводи у тадашњу поезију појам наро дна песма (Волкслиед) који постаје један од основних чиниилаца у трансформацији постојећег књижевног система „У ствара њу романтичарске поезије и постике и нове песничке осећајности.

Хердерова философија културе, његово истицање колективног, националног, деловала је упоредс тим. Колективни народни дух испољава се у језику и читавом језич ком стварању, а У поезији највише. Уместо класицистичког универзализма наглаша вају се националне специфичности као при мерене за културу. Хердерове идеје наишле су на плодно тло нарочито у овим литературама које су стицајем историјских прили ка изгубиле своје континуитете иу доба романтизма почеле се изнова развијати на темељима властитог колективног стваралаштва. У доба предромантизма и романтизма на родна песма је књижевна чињеница првог реда. ВУК Караџић као скупљач и издавач народних писама појавио се у тренутку који је био веома повољан за њихову меЂународну репутацију. Његова збирка, чи ји су се први огледи појавили 1814. ми 1815. комплетно издање — 20-их а дефинитивно 40-тих година прошлог века, једна је у ни зу збирки народних песама које су се по јављивале широм европског континента,

Ф Које су најважније7

— Руске билине, зборник Кирше Давидова из 1804. и 1818; Староданске јуначке песме 1811: Шведске народне песме 1814; Клод Форијел, Грчке народне песме 1824: Елијас Ленрот Калевала 1835; Француске народне песме 1848; НиколаТомазео Тосканске народне песме 1841: шпански Општи романсеро 1849; Староданске народне Пес ме у седам томова 1853 - 1899 сакупио Свенд Грунвис; Норвешке народне песме 1858; Василе Алексендру Румунске народне песме 1852; браћа Миладиновци Македонске народне песме 1861. итд. Према томе Вукова збирка народних песама јесте је дна од првих у низу националних збирки У 19. столећу.

Новина Вукове збирке у односу на рани је објављене јесте у томе што је она била досџедно заснована па усменом принципу: Вук је објављивао само оне песме које је чуо у народу, забележио од народних пева ча. На исти је начин поступао код приповедака, пословица, загонетки, Из своје је збрике искључиво не само производе инди видуалних стваралаца блиске по духу на родној поезији, какве је У своју збирку уно сио Хердер, него и народне умотворине које су раније забележене а више нису живе ле у народу. С народне поезије каква је некада певана он је скренуо пажњу на по езију каква се у његово време певала, открио ту поезију. Вуково искуство је говорило: Хомер није био само на почетку, У историји сваког народа, Хомер је још жив!

у __-_-____. ___--_ Сутра:

СА ПИСМОМ, АЛИ БЕЗ. ЈЕЗИКА

- тону,

Ф Сви се слажемо да систем није добар, почиње да брани своју бусију, јер раз Илија Росић председник Републичке СИЗ усмереног 0

— Налазимо се у специфичној фази развоја, у ко101 готово нема алтернатива. Тешко је понудити лек за немоћ, и поред добре ди јагнозе, у условима У који ма се не поштује дијагноза. Јер, искрено речено, мноти ма управо оваква економс ка немоћ одговара. „ Нико више не противуречи да овакав политички и привре дни систем нису добри. То сви говоре. То је оно по че му смо већ дуго као земља познати на међународној сцени. Сви се, дакле, слажемо, да систем није до бар, а кад седнемо да се до говоримо око његове проме не, свако почиње да брани своју бусију, јер размишља шта губи евентуалном про-

суви но2

У вријеме кад се на све стране _ говори 0 мужпости максималне штедње саборска су вијећа недавно усвојила приједлог Предсједништва СРХ да се број чланова Савјета Републике повећа за 80. Истина је да ни Савјет ни његови чланови не представљају неки нарочити трошак ни материјално оптерећење, али је такођер истина — да Савјет не функционира као савјетодавно тијело ве му је функција углавном про токоларног карактера.

Част и признање могли би се исказати и једноставније. („Нови лист“).

меном. У таквој ситуацији важећи систем настаје као резултат односа снага, а не као резултат логике — каже др Илија Росић, предсе дник Републичког СИЗ усмереног образовања СР Србије. — Дуго већ расправљамо о томе да ли је добар или није добар овај или онај програм. А ти програми ну де решења према којима треба застати корак да би се затим направила два. Ипак и у званичним опредељењима истичемо да у садашњим условима мора

доћи до периода стагнације, да сагледамо где смо, ка

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

ко бисмо могли да идемо У динамичан развој. Све су то тешке заблуде. Ко једном застане, губи корак...

Мора се обезбедити да се акумулација, домаћа и инос трана — које је све мање и до које све теже долазимо — усмери у уска грла. Али, не тако да одређујемо уска трла системом кључа како би сви били задовољни. Мо ра се знати приоритет на нивоу Југославије. Ту онда више нема разговора да ли

Моћ економске немоћи

а кад сједнемо да се договоримо о променама, свако мишља шта губи евентуалном променом — каже др бразовања СР Србије

је уско грло Словенији или Македонији. То поста је југословенска ствар. у ситуацији смо кахву смо имали одмах после рата, ка да се требало определити шта је најцелисходније ре шење за Југославију. Килрич је рекао да нас рат оба везује да развијамо нераз вијене, али смо се, свеједно, определили да развијамо тада већ развијене како за југословенски циљ развој Југославије у целини. Опет смо пред истим пита њем, које мора бити концепт стабилизације. Суштина је да се определимо за југо словенски циљ раз воја, који не сме да трпи некакве уступке. (Вања Бу лић) |

пр

"(ваком евоја инфлација

Фф Статистички посматрано,

године (1983—1986),

ног прихода, учешћа у друштвеном производу и укупном дохотку,

повећање производње = мало се исплати. — За четири анализиране

највећи раст цена убедљиво је имала Словевија, као и стоце раста укуп-

доходака, зли је стопа раста производње у овој Републици најнижа

Наша економска политика врло је слична Колумбовој одисеји. Велики морепловац пошао је на пут, не знајући куда иде, открио нову земљу; не знајући коју; стигао кући,

не знајући одакле се враћа,

умро — Не знајући шта је постигао. ИМ све то извео 'о туђем трошку. _

Знају ли наши морепловци куд плови овај наш конвојг И колико он има лађа, коли-

ко крманоша7 Дувају ли им,

у једра исти ветрови; Зна ли се: који је од тих бродова најближи (било каквом) копну, а на којем је посади вода већ до грла

Наставимо ли овом симболиком, можда бисмо коментар Јанеза Земљарича, потпредседника СИВ (изречен пре неко вече у ТВ-емисији „Рефлекси“ј) да економском политичком и девизним системом морамо стимулисати оне који ће најбрже и са најмање напора повећати .производњу и извоз, могли „превести“ као препоруку да се растерети онај брод који је најближи копну, како би он што пре стигао у луку и вратио се да спасава остале.

Оваквом „драматургијом“ неки економисти покушавају да објасне и започете уставне промене. У стилу: док вода продире и сви бродови 3 капетани расправљају коју ће заставу на који јарбол дигнути. Или, како то рече др Бранко Милановић на седници Савезног савета за привредни развој: »Све ове силне расправе око предложених уставних промена постале су врло бурне, али ни речи нема о јачању економских функција федерације нити има бар мало спремности да градимо федералну економију“...

Како све то изгледа чисто статистички посматрано, од-

ФИЛАТЕЛИЈА

носно како би то стручњаци рекли које се све регионалне прерасподеле глобално „догаЂају“ у последњих неколико бурних година7

Републичко — покрајинско учешће у друштвеном производу. Југославије није се битније' мењало: од" 1883. до 1986. године (до. жада комплетирани подаци). Учешће Босне и Херцеговине се кретало од 127 до 12,8 одсто, Црне Горе два до 2,1, Хрватске око 25,3, Македоније 5,8, Словеније 16,8 до 18,9, Србије 24,8, Косова 2,2 м Војводине 10,4 одсто. Све то статистича“ ри су мерили и измерили по сталним пенама, а мерено текућим ценама структура је

су.

Југославије, 1983. у односу на претходну годину. износио је'59 одсто, следеће: године (опет: у одно- |" Такви: односи“ "непосредно

раст тих цена

су на претходну) за 52,9, затим за 81,3, а 1986. за 67,6. Кумулативно, укупни раст од 1983. до 1986. године износио је 620 одсто.

По републикама и покрајинама; највећи раст цена У 1986. у односу на претходну годину имала је индустрија Словеније (83 одсто), затим Србија ван САП (80), па Цр-

ПРВЕ ВЕРЕ ТЕ ОЛТАРА ПЕТАР ДР БАВЕ ЕН РБ

ЦРНОГОРЦИ ПРЕ СЛОВЕНАЦА

Статистичким приказима треба додати још један — онај о кретању, односно о повећавању или смањењу производње, где ствари стоје доста другачије. Просечна годишња стопа раста индустријске производње (у свакој од ове четири го-

дине) највиша је

у Црној Гори (осам одсто), а најнижа у

Војводини и у — Словенији (по два одсто).

Кумулативно _ изражено,

у четворогодишњем периоду

раст индустријске производње на нивоу Југославије износио

је 15 процената, док

је највиши раст имала индустрија Црне

Горе (35), а најнижи Словенија (девет одсто).

БЕТРВЕЗ ЕЛВЕ ТЕТ РРА РЕМ ГА ИРА РАЊЕНЕ РА УВЕРИ ТД

врло слична, осим код Словеније чији је друштвени производ, за разлику од осталих, повећан са 15 одсто У 1983. на 17,5 У 1986. години. Благо смањење забележено је у Србији, са 2%2 на 235 слето (у истом временском размаку). |

Сами по себи, сви ови полаци не говоре много, ако се ве ставе у Корелацију са другим. На пример, како су рееле – цене: индустријских троизвода. Укупно; на нивоу

Ноћосши из Уједињених нација

тодно издање од шест марака

раж обе марке по 1,188.000 комада)

да) за пошту у Женеви и 5

ЈУ част Дана УН, 23. октобра пуштено је

шилинга и 6 шилинга

у течај при22 цента и 39 цента (тиза пошту у Њујорку, 0,35 и 0,50 франака (обе марке у тиражу по 1,326.000 кома~

и то:

(обе у ти-

ражу по 1,812.000 комада) за пошту у Бечу. Све марке су

вишебојне, штампане у

табачићима по 12 комада са илу-

строваним горњим и доњим ивицама, док су мотиви на мар-

кама симболични на тему зај

едништва човечанства. У све

три поште УН били су 23. октобра у употреби пригодни пр-

водневни поштански територије на којој

житови поште раде. Такође, истог дана били

на одговарајућим језицима

су и пригодни прводневни коверти. Од 7, јула налази се У употреби привремени аерограм.

То је аерограм из

1982, године који је добио нови претисак

вредности од 0,86 центи (ранија вредност била је 0,30 цен-

ти).

Наредно издање УНПА биће пригодно и под паролом

„Пелцујте (цепите) децу“! Биће пуштено у течај 20, бра, а чиниће га шест марака: од

новем22 цента и 44 цента (пош-

та у Њујорку) од 0,90 франака и 1,70 франака (пошта у же-

невиј) и од 4 шилинга и

9,50 шилинта (пошта У Бечу).

Др Бранислав НОВАКОВИЋ

на Гора (75,9), БиХ (73), Косово (71), Македонија (598) Хрватска 58,6) и Војводина (53,1).

По просечној годишњој стопи раста (за четири 'године), убедљиво највишу стопу има Словенија (71 одсто), а најнижу Хрватска (62), док је југословенски просек 64 одсто. Разлика у корист Слове-_ није још је већа када се повећања посматрају Кумула-

тивно зЗа четири године, На нивоу Југославије, рекосмо

БРОЈ: 1.608

Водоравно: 1. Надимак нашет познатог колекционара, 6. Род, породична грана, 10. Борилиште, 1. Наше мушко име, 12. Енглески песник (Волтер), 13. Гласници (тур.), 14. Име глумице Гарднер, 15. Змијолика морска риба,

16. Музички ударачки инструмент, 7. Ознака за грам, 18. Речно остри), 18. Осећање страха, ужаса, 20.

Древни град у Месопотамији, 21. Одречна речца, 22. Јеврејско мушко име, 23. Врста глине, 24. Библијска неман, 25. Свети град муслимана, 26. , Познати џез-тромбониста (Кил), 27. Река у Бугарској, 28. Земљоделац, 29. Страно женско име, 30.

Капија, 31. Река у Сибиру, 32. Направа 38 лупање на вратима.

Усправно: 1. Највећи фудбалски стадион на свету, 2. Река у Бурми, 3. Мрки сируп при произгодњи шећера, Име глумице Жирардо, 5. Знак за. радијум, 6. Роман Набокова, 7. Верне, 8. Француски писац („Нана“), 9. Мера заповршину, 11. Аустријска царица (Марија), 13. Врста финог рибљег меса, 15, Планина у североисточној Босни, 17. Чувар границе, 20.

Премарати, 22. Утрина, 23. Дан у недељи, 24. Град у Грчкој, 25. Море (лат., 27.

а нарочито чистих личних

620 одсто, Босне м Херцеговине 689, Црне Горе 648, Хрватске 600, Македоније 61» Србије ван САП 624, Косова 668, Војводине 637, а Словеније — 765 одсто. Дакле, из овога се виде и односи „републичко-покрајинских инвфлацја“. су утицали ИМ 'на' кретања укупног прихода (мада на те билансе не утичу само цене). И у структури тих кретања, највише стопе раста има опет Словенија, ми годишње и кумулативно. У 1986. години, у односу на 1985. укупни приход привреде Словеније био је већи за 93,7, БиХ 82, Косова 79,7, Хрватске 78,1, Црне Горе 75,% Србије 73,5, Војводине 69,8 Кумулативно, за четири године, раст укупног прихода Словеније је највећи (7507) а Косова најнижи (568 одсто).

Све је то утицало и па кретања у дохо ку привреде, па је тако доходак привреде Словеније убедљиво најбрже растао (за посматране четири године 728,2 одсто, док је У свим осталим федералним јединицама то било знатно ниже (југословенски просек раста је 578,6 одсто, од 1983. до 1986. године).

Ако се из тога посматрају апсолутне вредности оствареног дохотка републичко-покрајинских привреда, па то икзрази поопент уалним учешћем у укупном дохотку Југославије, види се да је то највише у Србији (347), У 1986. години, али је то значајан пад у односу на 1983, годину, када је ушће _ Србије у дохотку привреде Југославије износило 38,7 одсто. Код осталих, битнијих померања за те четири године није било, осим код Словеније, чије је учешће знатно порасло са 17,2 одсто у 1983. на 20,6

Енглески филозоф (Џон Стјуарт), 28. Часови, 30. Два иста сугласника, 32. Ознака за зенитну даљину.

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 1.607

Колумбо 7. П. Ера,

Водоравно: 1. Топ, 10. Одан,

СТРАДИЈА 97 _

Замена

Пун џеп најчешће замењује празну главу („Илустрована толитчжа“).

Кликери

Немају сва деца револуције · кликере — („Новости 8“), Сликање

С нашим државним ата» ратом можемо се — сли“

кати („Нови лист“).

Имуносш

Никада га није мучила главобоља: његово је знање у тпалцу („Вечерњи лист“).

Ризична трува

Пензионери постају ризична трупа добиће — уна зад („Јеж“).

години. упоређивање показује

одсто у 1986. Статистичко личних с доходака још веће шаренило „свих ових година Највиши раст чистих лд. у свакој од ове четири године (у односу на сваку претходну) имала (а ловенија. У 1986. ди лични дохоци Словенаца порасли су за 124 одсто, у Србији ван САП тај раст износио је 110 одсто, Косову 5љ Војводини и Босни и Херцеговини 96 одсто, Црној Тори 110, Хрватској 114. Македонији 98. Кумулативно, за поменуте четири године, лични дохоци у Југославији порасли су за 502 одсто, у Словеонијин за 7тва.: Ни; унједној“ другој федералној јединици тај проценат не..прелази,. 600. иКтросечна тодишива чотопа раипртанличних) доходажа највише је за Словзлију (72) и најнижа за Македонију (56). Из свих оваквих кретања, разумљива је и структура прихода за заједничку и оп-

штту потрошњу. И код јелне и код друге, највишу стопу раста има Словенија — код

заједничке 153 у 1986. години, а код опште потрошње 125,5Код других и федералних јелтнита те стопе су осетто ниже, а просечни раст прихопа за заједничку потројјњу на нивоу земље У прошлој години износио 1> 135,2 одсто, а за општу потрошњу 1096. Кумулативно, За четири године, разлике су још веће раст прихода. за заједничку потрошњу највиши је у Словенији (897 одсто). а најнижи у Македонији (685). Кол опште потпотње, раст у Словенији је 610 а взјнижи на Косову = #79 одсто. Статистичари 27 Уупорећивали и кретање истлата за инвестиција У ссновна средства. Тако је гаст тих испла-

та највиши “~ Словенији, 12%6 одсто у 1986. голинпи. Врло близу тој стопи је и онз У Македонији 71228 "одсто, док

су код осталих Те стопе доств ниже, У Ћ Ј и 1 износу, за четири године, разлике су изузетно велике. Тако. на пример, ова, стопа раста код Слодемније_ ми“ 721. а кол Шрне Горе 187 цената. Нико ол осталих прелази 440 олсто. С. СТЕПАНОВИЋ Ј. КЕСАР

тоне проне Се, 14: Ман, 15. Инени, 15. Ур, 17. Обест, 18, Ат, 1). Свифт, 20. ЕМИ. 21. Мрнваси, 23. Один, 24. Кости, : Царине, 27. Алт, 28, 29.

јан, 31, М

Ца, 30. Т: Цесарецџ). 32. 34. Ја. 36. Кат. 37, Ако, 39. Ригведа.