Borba, 01. 02. 1988., S. 1

Direftor Milan Rakas

Glavni i odgovomi urednik Stanislav Marinković

BURHBA

WATON MIRUUĆEVE POSETE MALI

_ Na polezu su privre

Nema više nikakvog opravdanja da se poslovni ljudi brane kako ne mogu da pojačaju saradnju, ključ je u njihovim rukama -—

naslasio je italijanski ministar za spolinu trgovinu Ruđero posle razgovora jugoslovenske delegacije sa predstavnicima Udruženja

privalne industrije

(Od specijalnog izveštača »Borbe«)

(Him, 41. januara) — Nasa Mowckea eu Virepa da DredDuuViJ IKOVI ZARCU U l CaOuU4(AbBb==GJ i KOOUGCIKNU-LCIMHIHIICOL; Sa kGunE MajacGu GVCĆ ZuMDie, KK NJivONJSikXL QgOlaosi, kOJL Su prija ii MVropi, ı aaue ce 50 unaproeGivalı.

U lim, naizgled kulrtoazni ovenama predsednika SBıV Branka Mikulića O poseu nase visoke dejegacije Iiv.mu, Wlrije se mnogBSo Vise. LDusta su široko otivorenma vrata za saradnju na nečizTucrno Vojikom prostioru.koji se rasprostire između dva suseaa i dva prijatelja. Nema sumnje da ni jedan dogovor jli susret „poslednjih godina — verovatno sve od vremena Osimsictih sporazu-– mzna pre 13 godina — ne nosi pećat takve neposrednosti, konkretnosti i dalekosež nosti kao dvodnevni diialog, vođen krajem protekle sedmice u drevnoji prestonici.

Bila bi neoprostiva greška ako se odmah 1 na svim nagoveštenim pravcima proboja ne krene u olanzıvu prema apeninskim ekonom'skim proplancima. „Razume se, putevi nisu sasvim ravni. Ima još prepreka. Ima još neraščćišćenih „wrostora. Ali, privrednicima obciu ze».adja Oe pre Svega iugoslovenskim — dve vlade su ira sirale dvosmernu cestu kojom mogsu da se razviiaju znatno veće »brzine« razmene. — Nema više nikakvos= op vravdđanja da se” privrednici brane kako ne mogu da Doiačavaju saradnju. Ključ je

u njihovim rukama — iasan je bio i italijanski ministar spoljne u:govine Rudeno, završavajući veoma zanimljiv razgovor naše delegacije sa izabranicima Udruženja privatne industriie.

Sam taj razgovor u popularnom »Grand« holelu. koji je bio i prebivalište našeg premijera, najbolie je razoOlKriO WOJIUO(O, uz ODoOSstrani interes, postoji „plodnih prostora za razmenu dobara, poslova, idcja... Predstavni ci automobilskog giganta iz 'Torina »HEial«e mnagovestili su na primoer, raogucnost da sa mariborskim » PAM«-om pro izvode teške kamione. Zastu pnik zagrebačke »INHE« prog nozirao je da bi se uz malo pojačani rad njihova razmena sa velikim »Mont Mdisonom« mogla povećati godišnje na više od stotinu miliona dolara. Delegat Privred ne komore pokrajine Furlanije iskazao je nestrpljenje da se njihovim malim Dpbreduzećima, a ima ih oko 40.000. što pre omogući da sarađuiu sa jugoslovenskom malom privredom. Sa znati željom i poslovni liudi titosrađske »Industriie import« očekuju realizaciiu pro jekata sa jugom Italije i, uvođenje mnogo redovnijih veza preko Jadrana.

Velike kuće. kao što su »Oliveti«, »Mont Bdison«, »IRI« ili naše »Rade Končar«, »Obod«, »Unis« PK »Peograd«, »General-eksport« i druge, sem ugovora koje su svečano potpisale, razišle su se u uvereniu da'

D#yi nul, 0316 dve decenije

Jugoslavija će izvozili pšenicu

mogu još dosta toga da dopisu, dopune, razmene, opie mene... Da mogu u zajednički pohod i na ireća lUržišta. Da će ' otvaranie slobodnih carinskih zona, predviaenih u Beogradu, Splitu, Zadru i nekim drugim mo= stima, takođe predstavljati novi impuls za tehnološkoi trgovinsko udruživanie.

— Italja Je saaa pokazala velii interes i sbpremnost da nam pomogne i uir za naš iziazak iz krize rekao je pred italijanskim i Jugoslovenskim · „privrednici ma Mikulic: — Sličan iniceres trebalo bi da iskažu i druge evropske zemije. One moraju da tragaju za novim rešenjima vraćania duso va. Zar nešto tako nisu učinile i SAD sa Meksikom? Naša zemlja danas odliva je danaest odsto društvenog proizvoda da bi isplatila ka mate. Bez rešenja reprogramiranja dugova, prestruktuiranja privreda dužnika. novih modela kreditirania nema perspektive ni poverioci da naplate svoje. To je veoma „jasno iskazala i italiianska vlada.

Preplitanjem takvih višastrukih interesa — međusob nih, međuevropskih, ekonom skih, prirodnih i političkih — rimski razgovori jugoslo

'venskog, premijera sa prvom

političkom garniturom zemlje domaćina i uglednim pri vrednicima, razgrnuli su Vcoma širok prostor za nove, intenzivnije i bogatiie oblike saradnje i dogovarania. Scena je otvorena, istorija ume i da se ne ponavlia.

Manojlo VUKOTIĆ

ORGAN SOCIJALISTIČKOG SAVE

kih odnosa

(Rim, 31. januara) — U razgovoru u četiri oka — koji je umesto protokolom predviđenih 20 minuta, traiao po la sata — paba Jovan Pavle II i predsednik SIV. Branko Mikulić, razgovarali su ponajviše o aktuelnim međunarodnim pitanjima. Posebno poglavlje posvećeno dje odnosu velikih sila posle vašingionskog sporazuma i daliim koracima za opšte i potpuno razoružanje.

Papa je istakao da on i Sveta siolica pažljivo prate

aktlivnost Jugoslavije u pokretu nesvrstanih. Što se oslivaruje duh proiokola

je iskazano zadovoljstvo

polpisanog između dve države 1966. uspostavljeni diplomatski odmosi imaju pozitivan uticaj i na Katoličku?

Papa će posetiti Jugoslaviju — kako se dodaje — kada se za to stvore povoljni uslovi.

Predsednik Mikulić, sa svojim saradnicima o ovim 1 drugim temama opširnije je razgovarao sa državnim sekre farom kKkardinalom Agostinom Kagznaroliiem za javne poslove crkve monsinpjorom Akileom Silvestri-

nijem. (M. V.)

< Nožlo slično očekuje se i sa viškovima proizvodnje šećera i ulja

Jugoslavija će ove godine iz novog roda pšenice, posle

pocdmirenja sopstvenih poireba, svetskom, iržištu pOonuditi za izvoz 250.000 tona

pšenice. Bićc ic prvi put da se posle više od dve decenije naša zemlja pojavljuje „na svetskoj pijaci 5 prodajom hlebnog žita. Jer, da podsetimo samo da smo poslednjih deset godina u proseku godišnje uvozili po milion liona pšenice za ishranu stanovništva. Pored izvoza DpScnlCe, naša zemlja će ove godinc

oli Vojehajm

e Lare ae Taa

6b Iamburški nedeljnik »Špigl« ob mačava kao »sukrivca« za raine ZiOCI jienika sa Kozare — uglavnom žepa 1

na svetsku pijacu izneti i značajne količine ulja i šećera. — Ako imamo u vidu da je pšenica jesenas zasejana na 1,49 miliona hektara i da se očekuje rod od 5,9 miliona tona, već sad možemo tvrditi da će Jugoslavija ove godine imati dovoljno pšenice za ishranu 23 miliona Jugoslovena — kaže Milan Prosirnan, pomoćnik predsednika Saveznog komiteta za poljoprivredđu. sultovao sa Vizentalom

(Od dopisnika Taniuga)

. (Bon, 31. januara) = »Brzojavka« je upućena »zapovjedništvu prvog zdru io sa oznakom joj stoji: »Poručnik

sSa«, 22. jula 1942, i »vrlo Zurno«. U nj 5 Kurt Vaidhajm iz šflaba

»nije poznat« sie Republike.

početalc poslednje

generala sa

predsedniku Austrij-

Tekst koji je oglasio — kako ocenjuje »ŠSpigl« — »udarac

Valdhajm« pojaviće se u najnovijem izdanju zapadnonemačkog časopisa u

— Sad je pravo vreme da se počne s pripremama za izvoz pšenice, šećera i ulja — naglašava Jozef Horvat, pokrajinski sekretar za Dpoljoprivredu Vojvodine. — To znači da izvoz hrane, naravno posle podmirenja sopsvetog tržišta, moramo već sad pripremati, a ne da io činimo kada recimo počnc

žetva. Inače, iZVOZ, pšenice omogućava io Što je plan setve prebačen

jesenas za 70.000 hektara.

gonga za

runde« u »aferi

— Imajući u vidu postojeće rezerve šećera, kao i to da je u 23 jugoslovenske šećerane u tek završenoj kampanji proizvedeno više od 800 hiljada tona slatkog kristala, onda ćemo i ovaj prehrambeni artikal izvoziti — kaže Klime Corbe, prced-

sednik Zadružnog saveza Jugoslavije. — Mi ove godi-

ne svetskom tržištu moženo da ponudimo izmedu 70.000 i 100 hiljada tona šećera, Uz dobru snabdevenost domaćem tržišta.

Tarika koja nedostaje

javio raini dokument koji austrijskog predsednika ozločine. odnosno, lereti ga za upućivanje 4.224 zarobdece — u Grubišno polje i Zemun. — Kol se kon-

smrt u sabirnom logoru u Zemunu, upućeni na prisilni rad u Norvešku.

Dokumcnt »Špigla«, prilikom privatnih istraži vanja' u Zagrebu« Vojnoistorijskog instituta u Bceogra= du Dušan Plenča. Valdhaimov predslavnik Kristijan je pojavu novog do

je, prema

otkrio bivši

IITPiı

VISE OD PROTOKOLA: Branko Mikulić i Papa

U Vatikanu

6 Branko Mikulić i papa Ivan Pavle II iskazali zadovoljstvo zbog ostvarivanja duha protokola, potpisanog prilikom uspostlavljanja diplomais-

zvoznici — ističe dr Tihomir

ulja. U ovoj godini uz dobru snabdevenost možemo svetu da prodamo između 60 i 80 hiljada tona ovog prehrambenog artikla.

navodima

šef

Stala traži da 4.224 zaroblienika Tiozare sastojeći se uglavnom od žema i djece, te oko 15 odsto starih muškaraca, uputiti 3514 u Grubišino polje, a 730 u Zemun«.

U pitanju je — kako tvrđi hamburški nedeljnik »Špigl« dokument koji Valdhajma prvi pul označava

kao sukrivca« za ratne zločine. Predstavnik za štampu austrijskog proedsednika Gerold Kyistijan izjavio jo, međutim, da je u pitaniu »očigledni falsifikat« i dodao da takav telegram

ponedeljak, 1. februara.

Dopisnik Tanjuga u Bonu došao je unapred do kopije članka, ukliučujući faksimil telegrama sa Valdhajmo viun zahicvomi,

»Brzojavku« je uputio major »nezavisne države Hrvatske« Fedor Dragojlov koji je potom napredovao do položaja šefa Generalštaba poglavnika NDH Ante Pavelića. Zaroblienici o kojima je reč kasnije su najvećim delom izgubili živote u Jasenovcu, a neki su, ukoliko su izbegli

kumenta prokomentarisao rečima đa je »njemu poznato da su razni strani novinari u Beču tai dokument nudili za petocifrene dolarske iznose«,

U dokumeni ne Ireba sumnjuali

Najnovije otkriće o Valdhaimovoj prošlosti, u čiju aulenličnost. kako insistira odgovorni urednik »Špigla« Hans Peter Martin, ne treba sumnja-

IPB ine SB ar rw

Obostrano

godine — kada su deo: ti dobri odnosi Mvutu' Jugosiaviji.

kunidi

i seMhretarom

I od uvoznika jestivog ulja sad smo postali njegovi i-

Vrebalov, direktor Instituta za ratarstvo u Novom Sadu koji je i predsednik Izvršnog odbora svetskih proizvođača

B. GULAN

' ii, po svemu Sudeći je »karika koja nedostaje« u dugom nizu materijalnih svedočanstava koje osporavaju tvrdnje austrijskog predsednika da je kao poručnik Hillerove voiske na Balkanu samo bio zadužen za »zabadanje zastavica na ratnim kartama« i »vrednovanje izveštaja o neprijatelju«.

Pre »Spigla« nedelinik »Stern« ob ~

javio je vise dokumenata, koii uglav nom poliču iz ranih arhiva u Jugo slaviji, iz kojih proizlazi da !jc poručnik Valdhajm tokom rata. nc samo održavao vezu između nemačke komande i raznih kvislinga — ustaša, balista i četnika — nego kao obaveštajni oficir bio najbolje informisan o genocidu nad civilnim sianovništvom. Upravo u zemlji čiji je vrh pružao najolvoreniju podršku austrijskom predsedniku pojavile su se i najteže optužbe na račun Kurta Vald bajma. Početkom avgustia prošle Bodine konzervativni kancelar „Holmut Kol sastao se u Austriji, tokom godiš njeg odmora, kao prvi šef vlade jedne žapadnooevropske zemlje, sa austrıij skim predsednikom. Prethodno je, dok je trajala predizborna kampanja u Austriji, Kol izjavio da bi on, da je u toj prilici, znao za koga da glasa za predsednika.

U julu 1987. vođ ultrakonzervaliv ne »Prakcije čeličnih šlemova« među Kolovim hrišćanskim demokratima Alfred Dreger izjavio je štampi da je Valdhajm — »kao demokratski

RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE

0 POSEBAN PRILOG

Ve 0 carinsltim propiSliTiti

Uslovi uvoza za zanailije, rednike, umetnike...

BEZ IZNENAĐENJA UZ SPECIJALNI »BORBE« SVE O CARINAMA

& Naša najbolja smučarka ovog vikenda do nela 100. i 101. pobedu »Elanovom« iimu u takmičenjima za Svelski kup

Mlada jugoslovenska smučarka Maieja Svet pobednica je 25. po redu lakmičenja za »Zlainu lisicu«, održanog u KMKranjskoi Gori. Na poslednjem takmičenju za Svetski Kkup, pred 15. zimske olimpijske igre u Malgariju, sedmom po redu slalomu, Mateja Svet je irijumfovala u vremenu 1:25.45 ispred Švajcarkinje,Freni Šnajđer (0,60 se-

zaostatka) # Štajner. _i

I u veleslalomu, u subotu je pobedila, još uverljivije, Švajcarkinju Šnajder kojoj je posle dve vožnje odmakla čak sekundu i G4 stotinke. Anita Vahter.

Ovo je našoj četvrta pobeda u karijeri (za Svetski kup). Prethodna dva Bromontu i Visokim Tatrama, a u subotu i nedelju je donela 100. i 101. pobedu »Elanovim« smučkama u Svetskom kupu.

BEG rg" Fr BRUP JCear rog" pra KO gr ir Senr FT RUR T" ICOL2eVK ON NE rano r Ya ZarO= YIM MHE wen Bri i ira ea ir ayi ara e TMT ~ OI TI

PRAZNE PEPELJARE: na Mijina

& Moji su posebni uslovi uvoza # Kako uvoziti molorna Vozila oslobađa plnćanja građani mogu, a Ššla ne mogu, sleti i iznosili,

[] carina

Mo se sve & *ta sve

odnosno uxnositi u zemjiu

poljopriv-

NA CARINI DODATAK

e STRANE 9. : 10.

e KRANJSKA GORA

NOVI FELJTON

Slaljin U n0V0m SVE! |

e Po knjizi Dmitrija Volkogonova koja.

PROLETERI SVIH ZEMALJ UJEDINITE 5

Ponedeljak, 1. februar 1988. GODINA LXVII BROJ 32

BEOGRAD Cena 800 dinara

uskoro izlazi u Moskvi & Prva prava knjiga o Staljinu u Sovjeiskom Savezu & Šia je, zaista, bilo? & Dve istine o jednoj licnosti & Zasluge i e Kad ideologija postane religija & 15 iorija puna »belina« & Dosad nenbjavljeni dokumenti & Drevni zakoni diltalora & Zašio ie Trocki mrzeo Sialjima & Lenjinove oporuke nisu osivarene (Pb Da li je postojala »duševna bolest Stlaljina«e?

OD DANAS NOVI FELJTON »BORBE«

e STRANA 13. (15,)

„/fdalna lisica“ za Mateju Svet

Austunijanke Tidevite

Treća je bila Austrijanka

majboljoj smučarki bila

puta trijumfovala je u

izabran predsednik Auslriie... kad zaželi da nas poscli — u Bonu uvo dobrodošao«. U to vrome u Doču so zvanično govorilo da će ioš u toku 1987. doći do »nezvaničnog susreta« Valdhajma sa zapadnonemačkim prcd sednikom Rihardom fon Valczekerom.

Sada se više ništane čuic o tome. Kao da je u Bonu procenjeno da trcba uzmaćči od demonstrativne podrške Valdhajmu. Na to je verovalno uticala i tajna poseta kancelara Kola Beču početkom jeseni. Ne obavoslivši prethodno čak ni austrijsko kancelara da dolazi, Kol se u bečkom hotelu »Zaher« sastao sa čuvenim lovcem na naciste Simonom Vizenialom. Posle četvorosatnog razgovora, Kol se u Bon vratio — kako ie nakon toga moglo da se čuje u njegovoj okolini — sa izmenjenim stavom o Valdhajmu.

z0siGgid odlika „,Velli“

Upadljivo je bilo da ic u bonskom dnevniku »Veli« vrlo bliskom kancclaru Kolu, odjednom obuslavliena in lenzivna kampanja podrške Valdhajmu. Pre toga, u uvodniku obiavijenom šestog maja prošle godine, bečki dopisnik »Velta« Karl Gustav Štrem izrazio je mišljenje da »iugosloven=ski komunistički · isloričari ocenjuju Valdhajma drugačije nego konzerva-

tivni istraživači istorije zapadnog svela«. U tom kontekstu, Štrem ie naveo

da je »bio rat — a na Balkanu uz . 1

Ali samo na [olo-khomentaru Jova-

~ e 31. JANUAR JE PI:O-

SAO KAO...

* Dan uzaludnili opomena?!

Koliko sfe »nikolinskih šlapića« popušili juče, baš u ioku svciskog »Dana buz cigarcic«?

Po svemu sudeći, malo ie \jubitelja duvanskog dima ispoštovalo 31. januar, »prač nik« zaklelih nepušača, uvedenog inače ma inicijolivu sludemata iuzlanskog Medicinskog fakulteta,

lo vođen od obe slrane s krainjom surovošću i bez obaziranja na meadu=

zločini ~

” narodno pravo«. Tako su žrtve Ko-

zare, u tom Siremovom bpristupu )Z=--

jednačene sa ratnim zločincima odgo vornim za genocid i \cror na Kozari. U mnoštvu pisama. čilalaca. koja su zalim usledila, »večito nji« — kako ovde nazivaiu ncpoprav ljive naciste — pokušali su da dokažu da su jugoslovonsko civilgo Ssla= novništvo i parlizani maltene »sami bili krivi« za sve što im se dogodilo u sukobu sa »Hitlerovim osvajačima.

Ve, JO ıo Sdua ULUuLUO. ZG Me scamica, AusiiJa ĆO OUCICALL BU, GI5LJICU JaSiiC dluevusiJU Od culi Nemacke auja Je il. Dpiarta 1DJd. Ba+ zvana »prikjucvenjem MrcucIi raju

(anslus). hauacoelar Vranicki iQ prui="

iučeraž-*

–

kom boravka u Bonu prošle jusomi

istakao aa laj aogaaaj WoDa ud Div> tekne »dostojanstveno«. U Kkomeuvari ma zapadnonemacke \tolovižiić, u člancima u »Stlecrnu«,

mom kao predsednikom — više ncomua.

Za Austriju, koja je politički. i privredno toliko bliska Sit Nemačkoj da je čak i njena moneta, šiiing, po svojoj vrednosti polpuno vezana za marku, a »Špigl« je u njoi jeđan od najčitanijih nedeljnika, biće vrlo 1Cško da ne reaguje na promene u zapadnonemačkom «stavu prema · nom predsedniku, PO Va Dužan RELJIĆ

(OSTALO NA 6. STRANI) 5

»Spialu« i »Prankf{urter rundšau« ocenju!e scda dostojanstva za Ausiriju sa Vaidhaj