Borba, 17. 02. 1988., S. 11

ЕР“ Ри

О СТЕЧАЈУ У ОКРУЖНОМ ПРИВРЕДНОМ СУДУ

БЕОГРАД

(пас ншлн добош

6 Због равнодушности поверилаца и нелогичности ЗУР, стечајна имовина не ретко завршава у рукама страног купца

Распродаје ли се, после увођења стечаја у домаће привредне организације друштвена имовина у бесцење како би се „спасло што се спасти може“ уместо да се овим поступком омогући реорганизација производње Судећи по примерима наведеним у ју черашњем разговору представника Скупштине града, Привредне коморе и Градског Синдиката са председником Стечајног ве ћа Окружног привредног суда Слободаном Ћирићем, захваљујући равнодушности поверилаца али и нелогичностима ЗУР тешко стечена имовина често завршава у рукама страпог купца или се једноставно „распарча“ да би се намирили дугови.

Недавни пример „Беоплова“ најбоља је илустрација незаинтересованости домаћих фирми да у стечају пронађу сопствену економску с рачуницу. Пошто су јавне лицитације на којима су продавани бродови „беле флоте“ ос-

тале без реалних понуда југословенских фирми (упркос напорима стечајног већа да је у целини очува) појавио се грчки купац спреман да плати цену вишу од понуђене. Истовремено, угоститељске и туристичке организације скоро да се утркују за куповину такозваних „фри-шопова“ који, такође, припадају „Беоплову“ и врло успешно послују.

Тако се, чуло се јуче, указује још један апсурд: закон дозвољава да се у стечајном поступку производни капацитет распродаје у целини, али и у деловима, чиме се директно угрожавају пословне јединице са добрим резултатима рада. Овакав случај навео је Слободан Ћирић, тиче се рецимо, ВО „Космајмонта“ чија ООУР у Сопоту послује после сте чаја далеко боље него раније упркос (или управо због тога) отпуштању половине с радника. Пропис, међутим, одређује једногодишњи стечајни рок пос--

асиааиаииириииииВиии»аасаи пастииисвилРиивеисиираеи ИЦ“ е— алививе пиини севивимлечииислиилевие и приглииии 7 та

ОМПЛЕТНА РЕШЕЉА Одржавање улица једна. од мера за боље путовање градом

ле чега ће се целокупна

имовина „Космос-монта“ наћи „на добошу“ а радници — у Заједници запо-

шљавања.

За производне капацитете у Сопоту „Давид Пајић“ је иначе понудио 6 милијарди што је далеко од 44 милијарде колико је по процени судских вештака укупна вредност.

Интересантна је и потпуна равнодушност поверилаца да пронађу адекват ног купца и поврате уложени новац (најчешће је реч о банкама). Уместо тога, „гашење пожара“ најчешће се своди на ангажовање суда.

У Окружном привредном суду изражено је и мишљење да предност при куповини треба дати не само колективима који би куповали комплетне капацитете већ и запошљавали раднике фирме у стечају. Јер, како је речено, шта ће се догодити са 3.200 људи РО „Аутопут“ уколико се покаже да је стечај — једини лек Б. О

ПОБОЉШАЊЕ САОБРАЋАЈА БЕЗ СКУПИХ ИМПРОВИЗАЦИЈА

Пут пре метроа

Изградња деонице ауто-пута од Добановаца до Бубањ Потока, магистралне саобра ћајнице од Панчевачког моста до ауто-пута, затим изградња пута Панчево-Београд, завршетак железничког путничког чвора, про јектовање и, по завршетку чвора, почетак

градње метроа, то су тачке тегије развоја саобраћаја У је јуче речено на

састанку у Скупштини града унапређењу саобраћаја, коме је председавао Александар Бакочевић, председник Град

ске скупштине. Састанку су,

Градског комитета за саобраћај, присуствофакултета, стручних органи-

вали представници саобраћајних и других зација.

Поред стратешких опредељења, која треба да допринесу трајнијем разрешењу саобраћајних проблема, на састанку су размат ране и мере које се у постојећим околнос-

стручно-консултативном

шало стање У –регулативним Ћаја, опреме, као и

ослонца стра-

Београду. Ово Ћаја.

посвећеном

поред чланова врђена У

института,

средстава.

одржавању улица,

же ради побољшања проточности

тима морају предузимати да би се побољ-

свим сегментима – саобаћаја.

Највише пажње посвећено је техничко-

мерама и контроли саобрасигнализације и реконструкцији уличне мресаобра- Закључујући састанак, Александар Бакочевић је, између осталог, нагласио да мора „заратити“ са свим импровизацијама у сасбраћају, које нас много коштају, и омогућити да се достигнућа у науци, већ потпракси, У наредном периоду стратегија развоја сгобраћаја мора се озбиљно доградити, осавременити и рационализовати, прилагодити салашњим економским условима ти праксе олаког трошења тешко стечених

се

примене и у Београду.

и ослободи-

Делегати Скупштине града ће предлог ме Ра за унапређење саобраћаја разматрати на седницама почетком марта.

алата

СТАРИ ГРАД

Возање украденим печатом

Клупко недавно „отвореног случаја“ у Управи друштвених прихода Стари град, полако се одмотава. Да подсетимо. ЉЊубомиру Мићину „род нику ове службе, који Је фалсификовао украденим печатом јавне исправе и оштетио друштвену заједницу за више од 66 милиона динара. помагали су Небојша Сикимић, Миливој Драгељ и Милорад Јовићевић који су још увек у бекству.

Дратељ, Јовићевић и Сики-

мић проналазили су власнике увозних возила, узимали готов новац, намењен плаћању пореза на промет, који су међусобно делили, а царинске декларације и рачуне сами оверавали. Мићин је 06рачунавло порез и те податке својеручно уносио у документа, фалсификовао уплатнице и ударао бланко штамбиљ и печат о плаћеном порезу. Од грађана који су на овај

начин регистровали своје ау-

томобиле Управа ће наплатити порез и законску камату, а ако за то буде основа могу и кривично одговарати, Према речима Гордане Траиловић, директора Друштвене управе прихода СО Стари град, у Одсеку пореског књиговодства од сада ће се дневно књижити изводи СДК и аналитички раскњижити уплате у књигу евиденције, чиме ће сличне малверзације

бити онемогућене. в. С.

Оптимизем и бриге иноватора Драгослава Марковића

69 Приватни

— У машину убациш сме су и из ње испадају — па ре. Материјал за изолашију подова и кровних конструкција толико је тражен на тржишту, да би се ова машина за „Изомал“ испла

тила за један дан — каже бравар Драгослав Марковић. То је само један од ње-

тових изума, пријављених Заводу за патенте,

У производном програму приватне Марковићеве бра варске радионице код Цвет кове пијаце наћи ће се про тотип трим-бицикла, мепталица која избацује бетон

на висину од 50 метара, ди залице за тешке камионе, столице за купање у кади, уређаји за сејање ситног семена и расипање вештачког ђубрива...

— Код мене ће иновато ри имати и правну зашти-

ту — каже добитник награ де Савеза проналазача Ср бије „Никола Тесла“. — Са

око 70 пријавељних патена та већ у томе имам искуства, — Радићемо мале сери

је, а ако се потражња по-.

већа, радо ћемо их препус тити великим произвођачима. За нове производе заинте

СМАЊЕН ИЗВОЗ БЕОГРАДСКЕ ПРИВРЕДЕ

(ве даља страна пијаца — |

Ф Прошле године на иностраном тржишту продато је мање робе за 11,2 одсто, а зарађено само 1,68 милијарди долара

Прошлогодишња нада да ће београдска привреда успети више да заради на иностраном тржишту ипак је била варљива. Робни извоз мањи је за 11,2 одсто, а у истом периоду југословенска привреда имала је више успеха. Зашто привредници из главног града лошије пролазе ван границе, покушали су јуче да одговоре делегати Скупштине и чланови Извршног одбора Удружења за унапређење извоза у Привредној комори града.

— За пад извоза „крива“ је превелика оптерећеност београдске привреде, али не само она, рекао је Вукашин Кршикапа. Привреда главног града окренута је производњи и слабо извози слхровине и репроматеријал, а и оно што уради најчешће намењу-

је домаћем тржишту. Такође. у Београду нема атрактивних програма које тражи инострани купац. _ и

Због ових разлога У размени са светом зарађено је само 1,68 милијарди долара. Док се извоз смањивао, увоз је порастао за 19 процената. Први пут је чак са конвертибилног подручја више робе купљено него што је тамо продато.

Извозни резултати били би још мршавији да произвођачи грађевинских машина и транспортних уређаја ове године нису били вреднији. Њихова продаја чини скоро половину робног извоза Београда, На другом месту су произвођачи коже, крзна, дрвета, плуте, хартије, картона и текстилног предива.

м. М.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА ГК ССРН

Висока

рампа

до поела

У прошлој години запослено је 26.909 радника и тако је остварена доња граница плана. До радног места је дошло највише неквалификованих и

полуквалификованих радни-

ка, а план запошљавања приправника остварен је са свега 61,5 одсто, оних са факултетском дипломом 74,8 одсто. „Лепши пол“ је као и ранијих година најтеже долазио до посла, па од 70 хиљада незапослених са бироа, 67 одсто су жене, речено је на јучерашњој седници Конференције за друштвени положај и активност жена ГК ССРН. Разлози оваквог стања су У структури београдске привреде због које се тражи углавном нешколована радна снага. Јавна је „тајна“ да мушкарци имају предност на кон

курсима, па је предложено да се изнађу нови инструменти — пошто дужина чекања на бироу није ни мало поуздан критеријум — који ће променити досадашње понашање радних организација. Такође, је предложено да се простор за запошљавање нађе тако што ће сви запослени, који испуњавају услов за одлазак у пензију, а још раде, ослободити, по сили закона своје радно место.

На седници је поводом пред стојеће прославе Дана жена дата иницијатива да се уместо банкета новац уплати Фонду солидарности, а паре искористе за куповину монитора Одељењу дечје кардио-хирургије Института за мај-

ку и дете. о. н.

РО СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР О СВОМ РАДУ

Стандард прва орига

Ф За четири године уложено шест милијарди у реконструкције и аове објекте, чиме је, поред осталог,

обезбеђено и 60 хиљада

Радна организација Студен тски центар за стандард сту дената Универзитета у Београду је у протекле четири године уложила шест милијарди динара у нове капацитете. Од 1984. године, до које је због поремећених “мећуљуд ских односа била пред распа дом, значајно је ојачала. Ово је речено на јучерашњем са станку у Студентском центру на ком је Златан Перучић, генерални директор ове РО, поднео извештај о четво рогодишњем раду. Састанку су пресурствовали ректор Београдског универзитета Слободан Унковић и лор Никола Ристић, председник УНИ верзитетског комитета СК.

За четири године број рад

ника у овој РО увећан је за 250, а реновирано је и дос та објеката којих иначе има 40, Посебно је важно обнављање четвртог блока Студем тсеког града. Иначе. Студен тски центар је изградио и створио могућности за 60 хи љала оброка дневно.

Уз резултате · Перучић је

атент за стотину

бравар код Цветкове пијаце, добитник награде „Никола Тесла“. спреман да помогне младим проналазачима

ресовани су „Црвена заста

ва“, „Електронска индустри ја“, „Семе“, Робне куће „еоград“. Сарадњу са на-

шим. мајстором уговара и „Вакер“, минхенски произ вођач грађевинске бравари је, који намерава да отвори сервис у Београду.

— Посла има напретек, али тога се моје огрубеле шаке никад нису – бојале. Невоља је у томе што све чешће отпуштам раднике, јер се доприноси не могу издржати. Иначе, за веће поруџбине запослим и по тридесетак сезонаца.

Из Аустрије Марковићу

студентских оброка дневио

истакао и нерешене стамбене проблеме 300 радника. На гласио је да је и поред 20 милијарди прихода у 1987. го дини, због великих трошкова, још увек – 6.000 места у Студентским домовима у дос та лошем стању.

Ректор Слободан Унковић је истакао штетност лосадаш ње „оуризације“ која је кон кретно у случају с Студентског центра довела до поремећених међуљудских односа. Подсећајући на предлоге за Резолуцију СР Србије, по којима образовање. здравство и култура би требало да за ретају 10 одсто за растом до котка привреде, Унковић је рекао да се у Резолуцији сту дентски стандард уопште не помиње.

Иначе Раднички савет Сту дентског центра је недавно донео одлуку да се досадаш њи, врло успешан, генерални директор Златан Перучић евидентира као кандилат за нови мандат.

сре.

рава

је стигла примамљива пону да — управљање готовом, малом фабриком по систему — “Кључ у руке“.

— Тешко ми је да одем —ипак сам ја рођени Бео грађанин. Чека ме 300 милиона уговореног посла, и не напушта ме нада па пра вим планове за далеку будућност. Чим решим бриге око простора у радњи, отворићу и пројектни биро са комплетним информационим системом. Биће то не што што град још.није ви, део.

Ј. ГЛИШИЋ

· логодишњих

потписан нови споРАЗУМ ИЗМЕЂУ ЕНГЛЕСКЕ ФИРМЕ „спидо“ и „ЗЕЛЕНГОРЕ“ ИЗ УМКЕ

Скок у светске воде ·

Јуче је у Скупштини Бео града, после осам година ус пешне сарадње београдске радне организације „Зелен тора“ и националне компаније „Спидо“ потписан нови уговор по коме „Зеленгора“ добија _ заштитни знак ове с велике светске корпорације за производњу спортске опреме као и при преме о заједничкој производњи и пласману на свим тржиштима света.

Поред костима за водене спортове „Зеленгора“ ће ра дити и осталу спортску опрему коју ће пласирати на тржишту · источне Европе као и на тржиштима осталог дела света са којима сарађује компанија „Сџидо“ из Нотингема.

Успешној сарадњи „Спида“ и „Зеленгора“ доприне ле су и извозне радне орга низације за спољнотрговин ске послове „Центротекстил“, Београд, „Југотекстил“, Љубљана и „Интерекеспорт“ из Београда.

УМЕСТО ТОПЛОГ ОБРОКА

Честитка у тањиру

У јеку свакодневне бриге синдиката за стандард рад ника, запослени у басену „Минела“ у Рипњу одлучи ли су да овим акцијама да ју свој скромни допринос.

Њих 450, од 1.700 колико је укупно запослено већ месецима уместо бонова за топли оброк, у својим тањирима једном месечно на лазе поклон-честитке Роб них кућа „Београд“. Разлог је, кажу радници, врло једноставан: храна је лошег квалитета, хигијенски услови су недовољни,

а честа су и тровања. Пок |

лон-честитка је много без беднија, а и кориснија. Д. А.

ОД 1. МАРТА

пензије и повишице

Исплата повишица на овогодишње пензије у Србији од 30 одсто, одобрена због "повећања трошкова живота, почеће 1. марта. Тако ће са чеком за фебруарску пензију корисницима (у Београду их има око 200 хиљада) бити уручен и вишак за прва два месеца 1988. године. Повећање ове новчане надокнаде се једино не односи на пензионере, који су свој радни век завршили након Нове године.

Џрема речима Милоша Ђукановића, шефа одсека за исплату пензија у Републичком СИЗ-у пензијско инвалидског осигурања, корисницима би већ у априлу требало да следује још једно повећање на основу усклађивања прошизноса накнаде са растом личних доходака у 1987. години. О постотку повишице Скупштина Републичке заједнице требало би да одлучи почетком марта.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У МУЗЕЈУ РЕВОЛУЦИЈЕ

0 хероју Ивици Морушићу

У Музеју револуције народа и народности Југосла вије јуче је промовисана књига о народном хероју Ивици Марушићу — Ратку. Књигу, је издао Национални парк „Козара“ — Прије дор. а аутори су Адван Хозић, Раде Башић и Вукашин Крнета.

У препуној сали Музеја револуције о књизи су товорили генерал-пуковник Стево Рауш и Милорад Го нчин, књижевник. Одломке из књиге читала је драмска уметница Бранка Секуловић.

Е. Ћ.

сусрет ДОЛМОТИНСКИХ пролетера

Борци Друге далматинске пролетерске ударне бригаде 18. фебрувра У НП часова у Дому ЈНА у Бео граду одржаће изборну сед ницу . београдске секције бригаде. После седнице при купљаће се чланарина и добровољни прилози за 1988. годину. Позивају се чланови секције да у што већем броју присуствују седници и учествују у њеном раду.

__БОРБА, 17. фебруар 1988.

страна 11.

1р03 БЕОГРАД _____

ПОЗОРИШТА

„ЛУДА КУЋА“ — Позориште на Теразијама у 20 ч.

„ТОСКА“ — Народно позори ште у 19:30 ч,

„БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА“ — Ју-

Кословенско драмско' у 19.830

„АЗБУКА — ВУКОВ РЕЧНИК И ВУК ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ ВУКОВЦИМА“ — Позоришни салон ЈАП У 20 ч.

„КУЋА НА ГРАНИЦИ“ Вечерња сцена Радовић у 19.30 ч.

„шок“ — Вечерња сцена Ра довић у 21.30 ч.

„КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА“ — Звездара театар у 19.30 ч.

„ЗЛАТНА ЈАБУКА“ — Позориште „Пинокио“ у 9 ч. „ПЕТАО СА РЕПОМ ДУГИНИХ БОЈА“ — МП Душко

Радовић у 9.30 и 1.

ита ии

БИОСКОПИ

„ПОЛИЦАЈАЦ ИЗ БЕВЕРЛИ ХИЛСА П“ — амерички

— Козара 10,30, 1. 3,30, 6, 8,30

— Славица 4,6, 8

„ВЕШТИЦЕ ИЗ ИСТВУДА“ — амерички

— Јадран 10,30, 1, 3,30,

— Централ 4, 6.10, 8,30

„РЕВОЛВЕР ИЛИ ЉУБАВ“ — западнонемачки

— 20. октобар 1 — 10, 12, 2,

6, 8.30

4,6,8 „ИМЕ РУЖЕ“ — премијера — Балкан 10, 1,30, 4, 6.30, 9 — јединство 4, 6,15, 8.30

„АСТЕРИКС ПРОТИВ ЦЕЗАРА“ — француски

— Петлово брдо 5,7

„СОБА С ПОГЛЕДОМ“ епглески — дК Вук Караџић 4, 6, 8

— Ђуро Салај 6, 8

„ОмРТОНОСНИ ПЛЕН“ амерички — Партизан 10, 12,2,4,6,8

— Слобода 5,30, 7,30

„СОЛАРНИ РАТНИЦИ“ амерички — Звезда 10,30, 1, 3,30, 6, 8,30

„МОРСКА СИРЕНА У ЊУ -

ЈОРКУ“ — амерички

— Шумадија 4,6, 8

— Авала — 4,6,8

„ПРВИ НА ПОТЕЗУ“ амерички — 20. октобар Џ — 11, 1, 3, 5, 7,9

— Фонтана 4, 6, 8

„ИСКУШЕЊЕ ЉУПКЕ УДОВИЦЕ“ — италијатеки

— Београд 1, 3,5

„СТРАСТИ“ — амерички — Славија 10, 12,2,46,8

„АМЕРИЧКИ НИНЏА П“ амерички — Дворана Дома синдиката (мала сала) 4, 5,30, 8

„ФАТАЛНА ПРИВЛАЧНОСТ“ — амерички

— Дворана Дома синдиката (велика сала) 3,30, 6, 8.30

„СВЕДОК“ — амерички (ФЕСТ 87) — РУ Нови Београд 6, 8

„ОРГИЈЕ У ЦАРСКОМ СЕЛУ“ — еротски — РУ Нови Београд 22

„ЛАТЕР НИШ“ — домаћи премијера — Космај 4,6, 8

— Југославија 4, 6, 8

— Топчидерска звезда 7

„ПОЉУБИ МЕ ЗА НАК“ — амерички — Топчидерска звезда 5

РАСТА-

„И ТАКВУ ТЕ ВОЛИМ“ амерички — АРТ 5,7

„ТАЈНА ОБОЖАВАТЕЉКА“ — амерички — МЗ Козара 5, 7

„СЕКС НА МОТОРУ“ еротски — МЗ Козара 9

„ГРК ЗОРБА“ — амерички

— Музеј кинотске 3

„ЖИЛИЈЕТИНА СУДБИНА“ — француски

— Музеј кинотеке 5,30

„ПОД КРОВОВИМА ЗА“ — француски

ПАРИ-

Ањига —

У оквиру акције Првог програма Радио — Београда „Књига солидарности“ сутра увече ће се у Коларчевом народном универзи тету у Београду одржати приредба уз учешће наших познатих уметника. Сваки посетилац ће — уме сто улазнице — морати да приложи књигу. Сакупљене књиге, како је речено новинарима, биће, заправо, поклон житељима Колара, родног места Илије Коларца. Многим новооснованим _ књижницама тридесет сликара и графичара дариваће овом приликом по једно своје дело. Да би се прикупило што више књига, Радио — Београд ће током године организовати више сличних приредби. За 16 година, колико је луга традиција те акције, сакупљено је приближно два и по милиона књига. Оне су послате школама у забитим крајевима наше земље. Тако је досад основано или допуњено хи-

— Музеј кинотеке 8

„СМЕШНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ“ — амерички

— КУЛТУРНИ центар 4,15, 6,30 8

„ОДЕОН - ЕКСПРЕС 88" претпремијерна ревија великих филмова.

„ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА ТУ“ — амерички

— Одеон 10,30, 1, 3,30, 6, 8.30

ХИТНИ СЛУЧАЈЕВИ

Хитна помоћ Војна хитна помоћ 976 0-24 часа

КБЦ „Бежанијска коса“ (хирургија, урологија иинтерна медицина)

КБЦ „Звездара“ (хирургија, урологија и интерна медицина), Димитрија

Туцовића 161 Неуропсихијатријска болница .

„Др Л. Лазаревић“, Вишеградска 26 Клиника за максилофацијалну хирургију Стоматолошког факултета.

Др Суботића 4

Завод за цереброваскуларна обољења, Немањина 2 642-358 Центар за превенцију и лечење наркоманије, Т. Драјзера 44 Клишички институт за бубрежне болести КБЦ „Звездара“, Димитрија

Туцовића 161 Тинеколошко-аку шерске клинике и одговарајућа одељења КБЦ

601-322

414-322

657-166

685-064

667-122

414-322

У | УНИВЕРЗИТЕТСКОМ КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ:

— Ургентни центар хирургија, ортопедија и трауматологија, неурохирургија, урологија, интерна медицина, нефрологија

и неурологија), Вишеградска 26 Клиника за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију, Звечанска 9 Клиника за оториноларингологију, Пастерова 2 Институт за болести плућа и тви, Вишеградска 26 Институт за инфективне болести.

Булевар ЈНА 16 Дерматовенеролош ка клиника, Пастерова 2 Институт за неуропсихијатрију за децу и омладину,

Др Суботића 6 Психијатријска клиника (Психијатријска помоћ телефоном — Теле-апел) Клиника за очне болести. Пастерова 2

Дечје клинике дечја хирургија и педијатрија, Тиршова 10 Стоматолошке службе ДЗ „Врачар“

(И. Милутиновића 15), ДЗ Нови Београд

(Г. Делчева 30) и ДЗ „Стари град“ (Обилићев венац 30) Токсиколошки случајеви: Институт за инфективне болести

458-266 4449-555

647-768

643-666

687-166

683-366

4449-555

685-050

4449-555

685-155

683-366 7-20 часова Све остале здравствене орга

низације на територији града Београда.

АКЦИЈА РАДИО-БЕОГРАДА

улазница

љаду и сто библиотека у селима у све четири републике српскохрватског и хрватскосрпског _ језичког подручја. Подоста прикупљених књига на тај на-

чин поклоњено је нашим малишанима који живе у СР Немачкој, Аустрији,

Швајцарској и Мађарској. Такав један поклон-пакет ове године биће упућен и У Француску.

Књиге, углавном, дарују основне и средње школе, издавачке куће, библиотеке и појединци, најчешће из Београда и Војводине. Кад су 1972. године акцију покренули књижевник Божидар Тимотијевић и Милосав Кпежевић, новинар Радио Београда, Основна школа „22. децембар“ на Бањици прва се "уписала у дародавџе. „Књига солидарности“ је веома вредан подухват у ширењу културе и образовања, па се може рећи да је с правом заслужио Вукову награду за 1987. годину. А. Б.